Променом Закона о основама образовања и васпитања који је претрпео одређене измене и допуне и који је у Службеном гласнику објављен под бројем 92/2023 1. новембра прошле године морају да буду усклађени правилници и прописи. Број састанака који су синдикати учествовали у раду о правилнику о оцењивању који им је изложен од стране Министарства просвете је два. Један у Министарству просвете где је заседао господин Зоран Костић и учествовали су сви представници Министарства и синдиката, а други у Влади. Правилник прописује поступке, критеријуме и стандарде за оцењивање у школи. Транспарентност овог закона није у великој мери примењена иако су синдикати свим члановима послали правилнике о оцењивању није било неких изразитих учешћа и предлога за промену предлога Министарства просвете. Правилник о средњој школи није доживео неке велике измене. Једна од главних измена је члан 16 став у коме се на крају каже да За ученика који је оправдано одсутан са наставе дуже од 15 радних дана у континуитету, школа је дужна да направи план оцењивања и да о њему обавести ученика и родитеља, имајући у виду најбољи интерес ученика. Као представник синдиката Милорад Антић је указивао на ову одредбу сматрајући да је популистичка и да је ништа друго него удварање родитељима и ђацима. Средња школа није обавезна вид образовања јер поред плана оцењивања ви сте у обавези да им држите и допунску наставу, што је додатни рад за наставника и оптерећење за истог. Међутим, није наишао на спремност Министарства просвете, а можда и осталих актера који су учествовали у томе. Након тога смо поново написали допис Министарству просвете и обратили се медијима од којих су многи пренели попут Блица, Нове, Новости и други. Оно што не достаје је исказивање негативног мишљења поводом овог става свих актера у образовању. ФССШ ће се и даље борити да се овај став избрише јер, нарочито у средњим стручни школама трогодишњих занимања деца у задњој години већином иду негде на плаћену праксу, па и не долазе у школу. Не постоји наставник у средњој школи који није максимално помогао ученицима који су стварно болесни. Захваљујући овом ставу доћи ће до велике злоупотребе и код родитеља и код ученика. Хуманост и емпатија код наставника су изузетно изражени и они никада нису ишли на штету ученика, нарочито ако је болестан. Зато ћемо још једанпут упутити допис министру просвете да се овај члан брише. Оно што је још новина у овом Правилнику је и распоред писаних провера дужих од 15 минута. Објављују се на огласној табли школе или званичној интернет страници школе. Распоредом из става 1 може се извршити највише једна провера у дану, односно највише три током недеље. Распоред се може мењати уз сагласност одељенског већа. Наставник је дужан да обавести ученике о наставним садржајима које ће проверавати најкасније 5 дана пре провере. Ученик у току часа може да буде оцењен само једном. Оцена која се добије на писаној провери мора да буде унета у електронски дневник најкасније осам дана од добијања оцене. Ако више од половине ученика једног одељења добије негативну оцену, писмена провера се поништава за ученике који су добили негативну оцену или оне који су незадовољни добијеном оценом. Понавља се само једанпут и може да худе организовано на допунском часу. Пре организовања понављања провере наставник је дужан да организује допунску наставу. Владање се оцењује два пута у току полугодишта, а оцена на крају полугодишта утиче на општи успех. Одељенски старешина је дужан 4 пута у току школске године да писменим путем обавести родитеље о успеху и владању ученика. Ово је мало апсурдно с обзиром да је електронски дневник доступан родитељима нон стоп. Уколико родитељ не присуствује родитељским састанцима, разредни је дужан да га обавести о успесима детета писаним путем. Велика расправа се водила о 15 минутним тестовима. Док су колеге из средњих школа тврдиле да треба да постоје и да се уписују у дневник, Министарство и представници владе то нису дозволили, па је избрисано из нацрта Правилника.
Leave a Reply