Чак 53 одсто петнаестогодишњака у Србији је испод прага функционалне писмености из математике, 48% из читања, а 43% из природних наука, показују резултати последњег глобалног тестирања
- Више од половине петнаестогодишњака у Србији не достиже основни ниво функционалне писмености: 53 одсто из математике, 48 одсто из читања и 43 одсто из природних наука.
- Резултати ПИСА 2025 лошији су него 2022, 2018. и 2012, а Србија је испод ОЕЦД просека у сва три подручја.
Више од половине петнаестогодишњака у Србији не достиже основни ниво функционалне писмености из математике, готово сваки други ученик испод је основног нивоа функционалне читалачке писмености, а43 одсто њих није достигло ни основни ниво научне функционалне писмености. Ово су резултати ПИСА тестирања за 2025. годину, који су сада објављени.
У пракси то значи да не умеју да, примера ради, израчунају колико ће платити производ на снижењу, упореде две понуде и одаберу повољнију, протумаче једноставан графикон, разумеју главну идеју текста, прате упутство за употребу лекова или уређаја, објасне зашто се нешто дешава у природи, попут на пример отапања леда, или пак повежу научно знање са свакодневним ситуацијама као што су објашњење зашто је важно прати руке, како делује вакцина…
Функционална неписменост у овом контексту значи да ученик има основно знање, али не уме да га употреби кад је то потребно. А опет води ка томе да могу бити подложнији манипулацији – од лажних вести до превара.
Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) објавила је да су резултати српских петнаестогодишњака лошији него 2022, 2018. и 2012. године.
Они су из из природних наука остварили 429 поена, док ОЕЦД просек износи 482. У читалачкој писмености просек Србије је 415 поена, наспрам 461 поена ОЕЦД просека, док је из математике остварен резултат од 417 поена, према просеку ОЕЦД од 463.
– Мањи проценат ученика у Србији него што је то просечно у земљама ОЕЦД остварио је врхунске резултате (ниво 5 или 6) из најмање једног предмета. Истовремено, мањи проценат ученика него што је просечно у земљама ОЕЦД достигао је минимални ниво постигнућа (ниво 2 или виши) из сва три предмета – наводи се у анализи резултата за Србију.
Милорад Антић, председник Форума средњих стручних школа, каже да резултате ПИСА тестирања за Србију треба схватити као озбиљно упозорење образовном систему.
– Ово је аларм за све нас и сви би требало озбиљно да га схватимо. Један од кључних проблема који су довели до оваквих резултата је то што домаћи образовни систем није довољно усмерен на функционално знање, већ на просту репродукцију градива. Није довољно само набубати нешто напамет и добити пет – објашњава Антић.
Управо се разлика између наученог и примењеног знања, каже, најбоље види на једноставним примерима из свакодневног живота.
– Функционална неписменост у кључним областима говори да ученици не умеју да израчунају колико им, на пример, треба плочица за купатило, колико ће платити производ након снижења или колика је камата на орочена средства. Код читања, знају ко је књижевник, али не и да изврше анализу текста – каже Антић, који један од проблема види у томе што млади наставници немају довољно подршке искуснијих колега, а промене су, сматра, потребне и у уџбеницима и наставним програмима, који би морали да буду више повезани са стварним животом, друштвом и привредом.
– Посебно је важно да се има што више практичне наставе и рада у радионицама и лабораторијама – додао је.
Истраживање показало да:
- 63 одсто ученика из Србије каже за себе да их занима више различитих тема
- 28 одсто сматра да је школа губљење времена
- 52 одсто ученика користи вештачку интелигенцију као помоћ у учењу најмање једном седмично
- 14 одсто ученика је открило да су били жртве неког облика малтретирања неколико пута месечно
- 79 одсто ђака верује да може позитивно утицати на животну средину
Лошији резултати нису специфичност само Србије. ОЕЦД бележи пад постигнућа у великом броју земаља, а просечни резултати земаља чланица у математици и читању 2025. били су најнижи од почетка ПИСА истраживања.
Један од могућих разлога је и пандемија ковида 19, која оставила дубок траг на многим генерацијама кад је у питању образовање, али и масовна употреба вештачке интелигенције, која опет има својих великих мана и која често даје погрешне податке.
Програм за међународно оцењивање ученика (ПИСА) процењује колико ученици могу да решавају комплексне проблеме, критички размишљају и ефикасно комуницирају, а резултати дају увид у то колико добро образовни системи припремају ученике за изазове стварног живота и будући успех.
На последњем тесту у Србији је учествовао 7.041 ученик из 178 школа. На глобалном нивоу, ПИСА тестове 2025. године је радило више од 760.000 ђака из 91 земље.
Бранка Тишма: Мора се сачувати идентитет школе
Бранка Тишма, школски психолог, каже за Курир да је овакав резултат последица више фактора – од промена у васпитању деце, преко школског система у којем наставници немају превелику моћ, до утицаја технологије и начина тестирања.
– Образовање свакако треба да се прилагоди новим трендовима и технологији, али истовремено мора да сачува идентитет школе и ауторитет наставника – каже Тишма.
- Аутор: Ружица Кантар
- Извор: Kurir.rs
Leave a Reply