АВГУСТ је традиционално период када ученици полажу поправне испите, али последњих година број оних који на њих излазе све је мањи. Према проценама Форума средњих стручних школа Београда, ове године поправни испит полаже око 300 ученика, што се у односу на укупан број ђака може сматрати готово занемарљивим.
Пре петнаестак година ситуација је била знатно другачија. Тада је више од хиљаду београдских средњошколаца излазило на поправне испите. Статистика показује и да је пре три године, од око 700.000 основаца и средњошколаца у Србији, само 2.085 ученика имало једну или две недовољне оцене.
Председник Форума средњих стручних школа Београда Милорад Антић сматра да овакви подаци не представљају нужно напредак у знању ученика. Како истиче, пре пандемије је око осам одсто ђака излазило на поправни испит, док је данас тај проценат готово безначајан. Сличан тренд види се и код понављања разреда – док је школске 2005/2006. године пет до шест одсто ученика понављало разред, данас је тај проценат између један и два одсто.
– Инфлација одличних оцена постала је озбиљан проблем и систем би требало да уведе додатне провере знања – каже Антић. – Насумично тестирање ученика из кључних предмета показало би колико је оцењивање објективно. Уколико би ученик са одличном оценом на провери показао знатно слабије знање, одговорност би требало да сноси и наставник који је дао оцену.
Најтеже у првом средње
НАЈВИШЕ проблема са успехом ученици имају у првом разреду средње школе, када се прилагођавају новој школској средини, професорима и другачијем начину рада. Касније се број ученика са слабим оценама смањује, па су понављачи у завршним разредима реткост. Недовољне оцене најчешће се добијају из математике, физике и хемије, а тај проблем је израженији у средњим стручним школама него у гимназијама.
Наш саговорник упозорава да вишегодишње снижавање критеријума већ оставља последице.
– Све чешће се дешава да ученици са одличним успехом постижу лоше резултате на завршним испитима, док поједини средњошколци долазе у школу без усвојених основних знања – истиче Антић. – Један од разлога је, свакако, притисак родитеља, али и чињеница да поједини наставници, како би избегли жалбе и административне процедуре, радије поклањају пролазне оцене. На то је додатно утицала и нередовна настава током претходних школских година, када наставни план није у потпуности реализован.
Према Антићевим речима, родитељи често инсистирају на добрим оценама, не водећи довољно рачуна о томе да ли иза њих стоји стварно знање. Док родитељи основаца углавном траже петице, у средњим школама су, како каже, задовољни и тројкама или четворкама.
Наставнци имају обавезу да ученицима држе припремну наставу пре изласка на поправни испит. Правилима је предвиђено да им је “норма” 10 одсто од укупног броја часова за одређени предмет. Већина ђака која изађе на поправни добије прелазну оцену. Ако су незадовољни зато што нису прошли или оценом коју су добили, ученици имају право да се жале Републичкој просветној инспекцији. У том случају ђаци полажу испит поново, али пред комисијом из друге школе.
- Аутор: Бранка Борисављевић
- Извор: novosti.rs
Leave a Reply