Однос између наставника, ђака и родитеља могле би да поремете поједине одредбе новог закона
У јеку одмора мало ко размишља о повратку у школске клупе, осим оних који се баве изменама Закона о основама система образовања и васпитања.
Ускоро предстоји јавна расправа, а предложена решења већ изазивају различите реакције синдиката и дела стручне јавности. Проверили смо шта сматрају спорним, а шта добрим решењем.
Однос између наставника, ђака и родитеља који се градио деценијама, кажу наставници, могле би да поремете поједине одредбе новог закона, а посебно оне које се тичу улоге родитеља у образовном процесу, односно њиховог броја у Савету родитеља.
“Од тога да свако одељење може да има свог представника родитеља, сада се долази до тога да се основне школе своде на осам представника, а средње школе на 15. То у практичном смислу значи да ако школа има 40 одељења, ти представници неће моћи адекватно да информишу родитеље о нечему што се тиче школе”, рекла је за УНУ наставница Тања Нотарош.
С друге стране, у Форуму средњих стручних школа кажу да је улога Савета родитеља саветодавна, а не управљачка и у тој промени не виде толики проблем.
“Не могу родитељи да воде школу, да бирају наставнике, и да пишу разне петиције, ако је наставник захтевнији или постоје слабије оцене”, рекао је за УНУ Милорад Антић из Форума средњих стручних школа.
Иако су око новог формата Савета родитеља подељени ставови, сви укључени у образовни процес сматрају да у закону не сме да се нађе могућност да наставник изгуби лиценцу за рад.
“Не може и не сме нико да вам одузме лиценцу. Значи, ако сам добио отказ у једној школи, могу да се запослим у другој. Да ли ћу бити примљен или не, то зависи. То је негативно и ја сумњам да ће проћи такав захтев. Не можете ви да ми одузмете лиценцу коју сам положио, то је као да ми узимате диплому”, објашњава Антић.
“Морамо да водимо рачуна, да ли ће ови закони бити усвојени и како ћемо их спроводити у дело, односно колико ће имати утицаја на цео образовни систем, на даљу будућност, поготово младих нараштаја, деце од предшколске установе до универзитетског образовања”, рекла је Нотарош.
Наши саговорници додају да је за будућност образовног система важан и материјални положај наставника, указујући да велики број њихових колега годинама ради на одређено време што би, кажу, требало коначно да се реши, те позивају све заинтересоване да се укључе у јавну расправу и дају допринос у изради коначног законског решења.
- Аутор: Стефан Петровић
- Извор: una.rs
Leave a Reply