Наставнике у школама широм Србије ускоро неће имати ко да замени! За некада престижна занимања – професоре и наставнике на универзитетима – годинама већ влада слабо интересовање матураната, показују подаци Београдског универзитета са овогодишњег уписног рока.
Ни стипендије не привлаче
Најалармантнији показатељ стиже са Физичког и Хемијског факултета Универзитета у Београду. Физика, хемија и математика већ годинама бележе мали број пријављених кандидата. На Физичком факултету, на смеру намењеном наставницима физике, у првом уписном року уписала су се четири бруцоша, а пријавило се шест.
Ситуација није ништа боља ни на Хемијском факултету, где је одзив на наставничком профилу доживео нови пад у односу на претходне године.
– На Хемијском факултету, на наставничком смеру, у првом уписном року уписан је свега један студент на 25 буџетских места. То је лошије и од прошле године, када је било три уписана студента. Са друге стране, два смера, попут биохемије, потпуно су нам попуњена, док је општи смер хемије на око 80 одсто капацитета – каже декан Хемијског факултета у Београду Горан Роглић.
Иако држава покрива трошкове студирања за готово читаву класу будућих хемичара-предавача, ни бесплатно школовање више није довољан мамац за младе генерације.
– Бенефиције на факултету су што за наставни смер има 25 буџетских места, што значи да студенти уопште не плаћају школарину, али ни то не привлачи кандидате – истакли су са овог факултета.
И Биолошки факултет у Београду бележи тренд скромног одзива студената. На овом факултету постоји и посебан студијски програм мастер академских студија – Професор биологије, са звањем у дипломи мастер професор биологије.
Како кажу на том факултету, за мастер професора биологије акредитовано је 20 места, а у протеклим годинама просечно се упише максимално десет кандидата.
Ипак, најнеповољнија ситуација је са професорима математике. Како наводе са Математичког факултета, већ сада није занемарљив број неквалификованих наставника који изводе наставу математике, пре свега у мањим срединама, а решење тог проблема није на видику.
Такође, Министарство просвете годишње расписује конкурс за студентске стипендије за математичке смерове, али већи део стипендија остаје неискоришћен.
– Смер Професор математике и рачунарства ове године уписало је осам студената, што је боље од прошлогодишња четири. Али то је и даље веома далеко од броја потребног да надомести наставнике који одлазе у пензију – кажу са Математичког факултета.
Ко ће да учи децу?
Председник Форума средњих стручних школа Милорад Антић за Информер каже да је јасно да, када оде актуелна генерација наставника и професора пред пензијом, намеће се питање ко ће их заменити у преношењу знања деци. Како објашњава, поред општих предмета, проблем су и стручни.
– Разумљиво је да електро и машински инжењери не желе да раде за плату наставника, јер су они ти који после завршеног факултета заправо и имају сигуран посао и најбоље плате у разним фирмама. Због тога нам децу уче изузетно нестручни наставници са средњом и вишом школом – каже Антић.
- Извор: Н. Марић, informer.rs
Leave a Reply