Међу будућим средњошколцима најтраженији су гимназије, медицинске школе, Ваздухопловна академија, и смерови који школују електричаре, куваре, конобаре и гипсаре, па чак и молере, који су добро плаћени на тржишту.
Док мајстори зарађују и до 2.500 евра месечно, а њихова дневница достижу и 100 евра, учионице у којима се школују зидари, столари, месари и пекари остају полупразне. Иако имају плату о којима многи канцеларијски радници сањају, ови смерови су последњих година убедљиво најнепожељнији приликом уписа ученика у средње школе. Забележен је изузетно слаб одзив ученика за упис на профиле у оквиру грађевинске струке, као што су зидари, тесари, армирачи.
Листа најмање пожељних профила:
- пољопривреда
- текстилство и кожарство
- железнички саобраћај
- грађевинарство
- шумарство и обрада дрвета
– То је изузетно тражено занимање, а раде нам приучени мајстори. Плата је, ако се ради пет дана недељно, око 2.500 евра, а дневница од 80 до 100 евра. Слабо је интересовање за пекаре и месаре иако је добра зарада, и до 1.500 евра месечно, као и за текстилну струку – наводи за Курир Милорад Антић, председник Форума средњих стручних школа.
Посебно га забрињава слабо интересовање за пољопривредне школе, осим за смер ветеринарски техничар.
Оштра конкуренција
С друге стране, већ годинама влада велико интересовање за гимназије и медицинске школе, али и за Ваздухопловну академију, где за једно место конкурише чак седам ученика. Ипак, током претходних неколико година забележено је нешто веће интересовање за поједине трогодишње школе, односно профиле.
– Тражена су занимања као што су електричар, инсталатер грејања, водовода и клима-уређаја, кувар, посластичар и конобар, а разлози великог броја ученика који конкуришу јесу бржи долазак до радног места и зарада. Чак се деси да за једно место конкурише пет ученика. Следе масер и фризер, као и механичар за моторна возила – поред плате која је 1.500-1.600 евра минимум, огромна је потражња за том струком – објашњава Антић.
За ове профиле је владало велико интересовање прошле године:
- кулинарски техничар
- електротехничар за електронику на возилима
- техничар информационих технологија
- техничар за оперативну форензику
- зубни техничар
- физиотерапеутски техничар
- техничар мултимедија
- техничар за дигиталну графику и интернет обликовање
- техничар друмског саобраћаја
- медицинска сестра – техничар
Истиче да су зараде у овим секторима рекордне, па тако кувари и електричари месечно зарађују од 1.500 до чак 3.000 евра, док зараде масера, фризера и посластичара не иду испод 1.500. Ови профили су подједнако тражени и у земљама бивше Југославије и на Западу, где су, како истиче саговорник, изузетно плаћени.
Зараде маме ученике
– Ово су профили који су у једном периоду били у дефициту, али с обзиром на добру зараду и могућност бржег запослења, последњих неколико година све више ученика уписује ове смерове. Порасло је интересовање и за молера, који током сезоне кречења могу месечно да зараде и више од 3.000 евра – наводи Антић.
План уписа и мала матура
Планом уписа у средње школе за школску 2026/2027. годину предвиђено је 71.614 места у средњим стручним школама и гимназијама у целој Србији. За око 64.000 осмака полагање завршног испита заказано за је за 15, 16. и 17. јун.
Прошле године су најпопуларније школе биле гимназије, медицинске школе и Ваздухопловна академија.
– Ваздухопловна академија је једна од најпопуларнијих школа у Србији већ годинама. Минималан број поена за упис је преко 90 поена, а оно што је интересантно јесте да седам ученика конкурише на једно место. Имају добру и квалитетну практичну наставу, предност је што ученици могу одмах да се запосле, тражени су и у иностранству, а плате се крећу од 2.000 па до више од 5.000 евра – наводи Антић и додаје:
– Популаран је и ИТ сектор, односно електротехничке школе, ту је и ново занимање од 1. септембра – електротехничар обновљивих извора енергије, а у том сектору зарада је од 2.000 па до више од 5.000 евра. Затим угоститељство и туризам, економија и право.
Профил – зарада
- електротехничар обновљивих извора енергије од 2.000 до 5.000 евра
- Ваздухопловна академија од 2.000 до 5.000 евра
- кувар од 2.000 до 3 .000 евра
- електричар од 1.500 до 3.000 евра
- посластичар од 1.500 евра до 2.000 евра
- конобар 2.000 евра месечно
- масер 2.000 евра
- фризер од 1.500 до 2.000 евра
Највеће интересовање за упис у гимназије претходних година било је у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу, где је конкуренција била изразито висока, па је за упис у одељења гимназије било потребно најмање 85, а за неке гимназије и преко 90 бодова. У мањим срединама бележи се слабије интересовање за упис у гимназије.
- Аутор: Мина Бранковић
- Извор: Kurir.rs
Leave a Reply