Међународни празник рада није само симбол солидарности, већ и подсећање да се права радника не поклањају – она се освајају.
Просветни радници данас јасно поручују:
Захтевамо да почетна плата наставника буде најмање у висини просечне плате у Републици Србији. Образовање не може бити квалитетно ако су они који га носе потцењени и потплаћени.
Инсистирамо на смањењу административног оптерећења. Наставник мора имати времена за ученика, а не за бескрајне извештаје и формуларе који не доприносе квалитету наставе.
Тражимо враћање достојанства професији наставника. Поштовање мора долазити из система – од надлежних институција, руководства школа и целокупног друштва.
Залажемо се за рационализацију наставних садржаја. Преоптерећен програм не доноси знање, већ површност. Ученицима је потребно функционално, примењиво знање које их припрема за живот.
Подсећамо да образовање није буџетски трошак, већ стратешка инвестиција у развој друштва. Свако занемаривање образовања води ка дугорочним последицама које плаћа цела држава.
Захтевамо истинско уважавање синдиката као социјалних партнера. Дијалог мора бити суштински, а не формалан.
На крају, наш циљ није само бољи материјални положај, већ систем у коме наставник може да ради професионално, достојанствено и са осмехом.
Јер само задовољан наставник може стварати успешне ученике, а само успешни ученици граде снажно друштво.
Срећан Први мај – у борби за образовање које има вредност!
Leave a Reply