Ђаци у Србији нису заинтересовани за посао вариоца, молера, зидара, металостругара, због чега су ова занимања сврстана у дефицитарна. Међутим, њима ће се, по свему судећи, “придружити” и смер за прерађивача млека у пољопривредним школама, што би у наредном периоду могло да се угаси као смер, јер нема довољан број ђака. Свега њих 17 се, наиме, школује за ово занимање у целој Србији.
У последњих неколико година Србија се суочава с озбиљним проблемом недостатка стручног кадра у одређеним областима. Дефицитарна занимања постала су кључна тема, како за младе који бирају каријере, тако и за послодавце који се боре да пронађу одговарајуће раднике.
Поред варилаца, аутомеханичара, молера остаћемо и без прерађивача млека, јер како показују подаци, у пољопривредним школама се за то занимање школује свега 17 ученика у целој Србији.
Председник Форума средњих стручних школа Милорад Антић каже за Nova.rs да ускоро у Србији неће имати ко да ради у пекарама и месарама, да зида куће, поставља плочице у купатилима, поправља обућу и прерађује млеко.
“На жалост, ученици се све ређе одлучују за смерове на којима ће испећи неки од ових заната, што је велика штета. Томе доприносе и њихови родитељи који их не информишу о томе колико су ова занимања тражена и добро плаћена”, каже наш саговорник.
Најновији подаци показују да би смер “прерађивач млека” који постоји у пољопривредним школама ускоро могао да буде угашен с обзиром на то да се у целој Србији свега 17 ученика школује на овом смеру, и то у Млекарској школи у Пироту њих 11 и у Шапцу 6 ученика.
“На жалост, то је реална ситуација нашег друштва. Деца данас неће да раде на њиви и да уђу у шталу, као што је то некад било. Ономад си био веома поштован и цењен кад у белом мантилу обрађујеш и прерађујеш млеко. Данас је бављење пољопривредом на лошем гласу, због чега се и међу децом створила аверзија према тој области”.
Због тога су, наглашава, пољопривредне школе у лошем положају и заиста би у наредном периоду могле да нестану.
“Пољопривредне школе се осипају. Сваке године се врши пребацивање и преусмеравање са смера на смер, а све у циљу да се не угаси. Међутим, не знам докле ће још моћи тако”, упозорава он.
Прерађивач млека у непосредној производњи врши физичко, хемијско и органолептичко оцењивање сировине, као и прераду сировина до финалног производа.
Школовање траје четири године, а након стечене дипломе произвођачи млека се скоро одмах запошљавају и добијају почетну плату од 100.000 динара.
“Истина је да сва дефицитарна занимања дају моменталан посао и добру плату, због чега ми није јасно зашто се деца не усмеравају ка томе. Ја бих баш учио оно што нико неће, добио сталан посао и добру плату, па ћу се лако усавршавати упоредо с радом. Данашња деца би да студирају и то није лоше, али кад би сви они озбиљно схватили факултет”.
Стипендија од државе
Влада Републике Србије је у јануару 2024. године усвојила Уредбу о финансијској подршци дуалном образовању, ради пружања подршке ученицима који уписују трогодишње и четворогодишње дуалне образовне профиле, на којима се школују за дефицитарна занимања.
У Конкурсу за упис у средњу школу објављен је коначан списак са 28 дефицитарних занимања. То су пекари, месари, заваривачи, обућари, посластичари, техничар за металуршке технологије, оператер машинске обраде резањем, ауто-електричар, оператер основних грађевинских радова, полагач облога, столар, кувар, израђивач хемијских производа, индустријски кројач, модни кројач.
Списак чине и техничар за израду и одржавање алата, механичар моторних возила, индустријски механичар, монтер телекомуникационих мрежа, декоратер зидних површина, оператер за израду намештаја, трговац, конобар, оператер у прехрамбеној индустрији, возач моторних возила, галантериста коже, механичар текстилних машина, виниоградар-винар.
Сви они ће, без обзира да ли имају праксу у некој од компанија која сарађује са школом или не, добити по 5.000 динара месечно. Ту суму примаће девет месеци годишње.
Смер за прерађивача млека није на овом списку, а млекарска школа у Пироту се досетила да сама мотивише ђаке, те им даје по 12.000 динара.
“Веома је важна та финансијска инјекција од државе. Децу треба наградити, али и мотивисати, тако да је то добар потез и апелујем да се добро проучи која дефицитарна занимања су најугроженија, као што је прерађивач млека и да се можда стипендија повећа или понуди још нека врста олакшице за ђаке како би уписали дефицитарна занимања”, наводи наш саговорник.
Јован Станић, отац чије дете је ишло у Пољопривредну школу Београд, каже за наш портал да се његов син прошле године пребацио у другу јер “није себе видео у пољопривреди”.
“Мислим да велику улогу у промоцији ових смерова треба да игра држава. Деца нису више мала, виде и сами какав је однос државе према пољопривреднику, чули су за протесте пољопривредника. Чему онда они да се надају? Мени је било жао када се Драган пребацио у Машинску школу јер се ми, као породица, бавимо пољопривредом. Међутим, одлучио сам да не утичам на његову одлуку”, каже овај отац.
Наглашава да је његов син знао све да ради у пољопривредној школи, док је ишао на праксу, те да му ништа није било непознато ни тешко.
“Дете је било сјајно, чак је био и одличан ђак, али је једноставно видео како ја, као пољопривредник пролазим, посебно у претходном периоду кад је откупна цена млека била срамна, тако да се исписао и тиме ставио тачку на ту област”, каже он.
- аутор: Сања Радовановић
извор: nova.rs
Leave a Reply