Велики број ђака у Србији наставу похађа по сменама. Постоје и школе које имају једносменски рад, односно ученици иду само пре подне на часове, а стручњаци за Еуронеwс Србија објашњавају да ли би тај модел требало да постане пракса у образовном систему.
Виша научна сарадница на Институту за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду Александра Булатовић истакла је на почетку разговора да једносменска настава није питање “лепшег распореда”, већ питање поштовања дететових потреба и права.
“Сменски систем је производ административне ефикасности, а не педагошке логике. У земљи у којој образовни систем већ пати од претрпаних програма, недостатка кадра и распадајуће инфраструктуре, сменски рад је још један начин да се деца уклоне из фокуса и да се њихово образовање сведе на логистички проблем”, рекла је.
Према њеним речима, образовање у Србији је доступно као фрагментирана услуга, а не целовит процес развоја. Додала је да у државама Европске уније сменски систем није норма јер је јасно да је школски дан део развоја детета, а не простор који се може “поделити” на два дела.
“У том смислу, деца у основним школама треба да иду само пре подне, јер је то једини модел који поштује њихов ритам и омогућава им да живе као деца, а не као промене у распореду”, објаснила је.
Навела је да је једносменска настава минимални услов квалитетног образовања који треба да буде загарантован.
“Једноставно, једносменска настава је цивилизацијски стандард, јер омогућава деци да уче, али и да одрастају. Она омогућава деци да имају стабилан и предвидив дневни ритам, што је основа за здрав развој”, казала је саговорница за портал Еуронеwс Србија.
Објаснила је да на тај начин деца могу да имају редован сан, оброке и време за игру, а не да њихов дан буде растрзан између школе, продуженог боравка и куће. То је важно, према њеним речима, и зато што деца тада могу да граде емоционалну стабилност и осећај контроле над својим животом, а то је кључно за учење.
“Сменски систем, насупрот томе, ремети биолошки ритам, продужава дан и оставља децу уморним, нервозним и мање способним за концентрацију”, рекла је.
Једносменска настава боља и за средњошколце и гимназијалце
Напоменула је да је једносменска настава боља и за средњошколце и гимназијалце, јер и они, иако су старији, и даље граде навике, ритам и стабилност која им је потребна да би се развијали. Поподневна смена код њих често значи каснији долазак кући, мање времена за домаће задатке и учење, и већи притисак да “надокнаде” пропуштено.
“У таквом моделу учење постаје фрагментирано и површно, јер се градиво не може дубље обрадити у континуитету, а време за озбиљан рад и рефлексију се сведе на борбу са временом и умором”, изјавила је Александра Булатовић.
Додала је да је једносменски модел кључан и за породични живот. Сменски систем фрагментира дан породице и често раздваја децу од родитеља, јер се заједничко време своди на кратке тренутке увече, када су сви већ уморни, навела је.
“У тим условима нема простора за разговор, подршку, заједничке оброке или присуство родитеља у свакодневном животу детета, а то није само породична тешкоћа, већ и образовни проблем, јер је стабилна породична средина један од најважнијих предуслова за успех у школи”, истакла је.
Напоменула је да је мењање смена штетно у великој мери јер сменски систем не само да ремети школску организацију, већ директно нарушава здравље и развој детета.
“Када се деца ‘шетају’ по сменама, њихов дан је исцепкан, онемогућава им се да успоставе дневни ритам, умор се акумулира, пажња слаби, а способност за учење и емоционалну регулацију опада”, казала је за Еуронеwс Србија виша научна сарадница на Институту за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду Александра Булатовић.
За крај је истакла да сменски модел утиче и на социјални живот деце, јер је, како је објаснила, тешко градити квалитетне вршњачке односе када су дружења подељена између смена и када деца немају заједничко време за слободне активности.
Мишљење психолога
Психолошкиња Јасмина Михњак сматра да би нарочито ученици од првог до четвртог разреда основне школе требало наставу да похађају искључиво само пре подне. Додала је да је то важно због ритма спавања на који су деца навикла.
“Код деце је концентрација и енергија ујутру много већа него после подне. Тада су већ преуморни и почиње да им се спава. Сменска настава је нарочито проблематична и када ђаци иду у продужени боравак а часове имају по подне”, казала је.
Додала је да није природан ритам деце да уче после подне напомињајући да и већина одраслих ради само пре подне.
“Сменским моделом се деци угрожава здравље. Утиче им на концентрацију, пажњу и самим тим на и на учење”, закључила је саговорница за портал Еуронеwс Србија.
Мишљење из Форума средњих стручних школа
Председник Форума средњих стручних школа Милорад Антић такође је рекао да нарочито ђаци од првог до четвртог разреда основне школе треба да иду само пре подне.
“Важно је да они иду пре подне јер би имали више времена по подне. Уколико иду у продужени боравак, часове би требало да имају само пре подне”, рекао је.
Напоменуо је да поред тога не треба да имају више од четири часа због концентрације и пажње.
“Веома је важан интерактивни рад, а он се тешко одвија уколико имају више од четири часа. Генерално јесам за то да ђаци наставу похађају само пре подне”, закључио је Антић за Euronews Srbija.
Министарству просвете смо поставили питања да ли би ђаци требало да иду само пре подне у школу и како сменска настава утиче на њихову концентрацију, пажњу и учење. До објављивања текста нисмо добили одговоре.
Leave a Reply