Став струке о скраћеним часовима на 30 минута

Просветари истичу да је пре доношења одлуке о скраћењу часа са 45 минута на 30 неопходна реформа образовања, пилот-пројекат у огледним школама, као и едукација запослених

Просветари и стручњаци слажу се да су код деце слабе пажња и концентрација, али упозоравају да скраћивање часова са 45 на 30 минута не може бити решење без дубље анализе и сагледавања свих аспеката како би се утврдило како најбоље прилагодити трајање часова млађим разредима и обезбедити квалитетно образовање, уз целокупну реформу.

Идеја о скраћењу часова на 30 минута, о којој се, како каже министар просвете Дејан Вук Станковић, гласно размишља због ослабљене пажње и концентрације ученика, према оцени стручњака, мора да се сагледа са свих страна.

• У овом тренутку ми о тој идеји, да будем најпрецизнији, отворено и гласно размишљамо. Мислим да постоји нека врста психолошког оправдања. То је да управо под утицајем нових технологија имате феномен дифузне пажње. Не можете да будете фокусирани на један предмет, него врло лако крећете са једног на други садржај. То ствара такав ефекат код деце да не могу да остану фокусирана 45 минута, колико максимално траје концентрација и код зрелих људи – рекао је министар просвете за РТС и истакао да процедура није лака, као и да се отвара дебата за ову промену.

• Слушамо различите аргументе за и против. Након тога иде практични део који подразумева институционалну реорганизацију распореда часова, алокације наставног кадра и можда пријем нових људи, јер ће бити више часова. Има ту доста међукорака док то не заживи, али у сваком случају, можда ћемо кренути с пилот-програмом, јер промене у образовању морају да буду рационалне.

Како је у другим земљама

Дужина часова од 45 минута није мењања пуних 115 година. Ипак, ново време носи и нове навике… У већини земаља централне и источне Европе, укључујући и земље Балкана, дужина часа од 45 минута је стандардизована. У Ирској је најчешћи случај да школски час траје 40 минута, мада то није апсолутно правило за све школе, а фокус је на укупном броју сати, па школе имају већи број часова. Такав модел је раније постојао и у Великој Британији, али данас је другачије. Рецимо, у Немачкој и Русији часови за млађе разреде могу да трају 30 и 35 минута током периода адаптације првака.

Стандардна дужина школског часа у Европи углавном је између 40 и 60 минута. У појединим земљама школе и наставници имају велику аутономију да прилагоде дужину часа потребама ученика и наставног плана, на пример, час може трајати 40, 45, 50 или 60 минута. Често се примењује концепт блок-наставе кад се спајају часови у дуже целине, 80 или 90 минута, за интензивнији рад, посебно у старијим разредима.

Како је у свету

• Часови од 30 минута експериментално су се примењивали у појединим школама у Јапану, али се одустало од тога
• У већини земаља централне и источне Европе, укључујући и земље Балкана, час траје 45 минута
• Стандардна дужина часа у многим европским земљама између 40 и 50 минута
• УАустрији, Немачкој, Италији и Француској час често траје 50, 55 или 60 минута
• У Великој Британији и Шпанији, које имају флексибилне моделе образовања, часови трају од 45 до 60 минута
• У Ирској час траје 40 минута, али то није правило за све образовне установе, а фокус је на укупном броју сати, па школе имају већи број часова
• У неким регионима Немачке и Русије млађи разреди, најчешће прваци, могу имати часове од 30 и 35 минута ради привикавања
• Поједине земље имају флексибилно трајање школског часа, а циљ је да се смањи број транзиција током дана и омогући дубљи рад на пројекту

“Скраћење добро за млађе ученике”

Чињеница је да деца максимално 25 минута могу да издрже час, али не мислим да скраћење часова треба да обухвати старије ученике, већ ученике млађих разреда основне школе, јер мала деца заиста не могу да држе пажњу 45 минута. За млађе разреде то би имало више смисла и ефекта - каже за Курир Милорад Антић, председник Форума средњих стручних школа, и додаје да је за то неопходна комплетна реформа образовања и едукација наставника.

У појединим скандинавским земљама постоји оваква пракса, али они су кренули с пилот-пројектима. Мислим да је то на дугом штапу, јер не можемо рећи да ученици са 17 и 18 година немају пажњу - истиче саговорник.

Валентина Илић, председница репрезентативног Синдиката образовања Србије, каже да деци треба олакшати, али да не треба примењивати скраћење часова у свим школама док се не виде резултати пилот-пројекта.

То може да заживи као пилот-пројекат у неким огледним школама. Наравно, у све те анализе треба да се укључе стручњаци, као и синдикати, и да се види какви ће бити ефекти. Не сме бити повећања норме и технолошких вишкова, а просветари од тога страхују.Тек кад буду видљиви резултати, треба донети одлуку. Наставници страхују да ћемо добити технолошке вишкове - рекла је Илићева за Курир.

Форум београдских гимназија:

“Боље је смањити број предмета”

Председница Форума београдских гимназија Ана Димитријевић такође страхује да би скраћење трајања часова могло да доведе до технолошких вишкова у просвети, а подсећа и да је Форум београдских гимназија говорио о скраћењу трајања часова због тешког одржавања концентрације ђака, али на 40 или 35 минута, никако 30.

За гимназије, с тако сложеним програмом, 30 минута је заиста прекратко. Часови губе на свему ономе што један час заправо треба да има - структуру, креативност, да што више укључи ученике. Ту су и испитивања и тестирања, нама за то ни 45 минута није довољно. Кад се пише есеј, вама за то треба двочас - рекла је она за Фонет. Истиче да се промене морају пажљиво и темељно осмислити, а треба размишљати о смањењу броја предмета, јер ђаци имају и по осам или девет часова, јер је немогуће све уденути у распоред.

Неопходно ојачати пажњу ученика

Дечји психолог Бранкица Станојевић истиче за Курир да се ништа не треба решавати ад хок, те да је неопходна дубља анализа уз консултацију свих релевантних институција:

• У то морају бити укључени наставници, психолози, Институт за педагогију, факултети који се баве проучавањем наставног процеса. Не може ништа преко ноћи и да се уведе само једна мера. Проблем пажње јесте проблем код данашњих генерација, али то мора да се испита. Шта је с другим облицима наставе који траже повећање времена за рад, а не смањење? Најпре треба да радимо на томе да ојачамо њихове капацитете за праћење у неком дужем временском периоду. И ако се уводи, потребан је пре свега пилот-пројекат, озбиљна научна истраживања и реформски приступ, а не само скраћење часова – нагласила је.

Извор: www.kurir.rs