Пребијање професора Средње техничке школе “9. мај” у Бачкој Паланци је joш једно од низа упозорења да насиље у друштву, које се манифестује и у школама, није скуп изолованих инцидената, него реална слика и прилика данашње Србије.
Иако су промењени закони, донети протоколи и упутства, очигледно је да то није довољно и да ништа није научено из догођаја у Трсенику, Рибникару, Малом Орашју и Дубони.
Скоро годину дана од састанка у Влади Србије у вези унапређења безбедности у школама, Влада није испунила „нити један од захтева синдиката“.
Поставља се питање зашто Тужилаштво не процесуира ученике које врше насиље на наставницима, Кривични закон предвиђа казну за учиниоца од 3 године, а ако ако ученик врши насиље на радном месту, то је још три године, по тврђену правничке струке. Следеће питање је зашто директори не подносе пријаве против ученика који нападају ученике или наставнике и врше насиље над другарима и запоселнима у образовању, где је казна од 10000 до 100000 динара. Зашто школе на часовима ЧОСА или грађанског васпитања не врше обуку за препознавање и пријаву насиља. Потенцијални насилници су препознати у школи, зашто ПП служба не реагује и не врше радње из своје надлежности. Директори треба да воде рачуна о безбедности свих у школи уз одређење мере дежурста полиције, обезбеђења.
Позвамо Владу Србије, а посебно Министарство просвете, да престану с игнорисањем проблема безбедности наставног особља у школама. Да ли до промене Закона треба у школу да идемо у панцирима и на који начин да се заштитимо од насилника? Где је ту држава? Крајње је време да се изменом Кривичног законика дефинишу одговарајуће, строге казне за напад на запосленог у установи образовања.
Leave a Reply