Ево колико бодова треба за упис
Малим матурантима остало је још врло мало времена до мале матуре и уписа у средњу школу. Коју од њих ће уписати, зависи од остварених бодова на завршном тесту, али и од просека који су остварили током школовања. Ако нису “одували” резултатима, многи од њих опредељују се за средњу стручну школу, што не мора да значи да је лош избор јер има пуно таквих школа које, након завршетка, обезбеђују сигуран посао. Али , многе од њих је тешко уписати. Из Форума средњих стручних школа кажу да је интересовање осмака већ почело, те да су се међу најпопуларнијима школама нарочито издвојиле две – електротехничка и Ваздухопловна академија. Председник Форума средњих стручних школа Милорад Антић каже за Нову да је и ове године интересовање за упис у средње стручне школе изузетно велико код малихматураната. Објашњава да су се већ издвојиле неке од њих, те да се родитељи распитују и информишу у самимшколамао потребном броју бодова за упис, о наставним предметима и стручној пракси. Термини отворених врата су попуњени због огромне навале родитеља који се распитују о условима за упис у поједине стручне школе. Као и претходних година, нарочито су популарни и тражени поједини смерови и профили. Рецимо , смер Електротехничар информационих технологија у београдској Електротехничкој школи “Никола Тесла”. Прошле године уписивали су само одликаши, а последњи уписан имао је чак 93,07 бодова. Други смер у истој школи који је популаран међу малим матурантима је Администратор рачунарских мрежа, где је последњи уписани имао 89,35 поена – истиче Антић.
Додаје да се траже електротехничке школе и ван престонице односно у Новом Саду.
- У Новом Саду такође влада велико интересовање за електротехничке школе.У тамошњој Електротехничкој школи “Михајло Пупин” за смер електротехничар информационих технологија прошле године је последњи кандидат на листи имао 93,65 поена. За смер Електротехничар рачунара било је неопходно минимум 88,64 бода. То само показује да је годинама велика трка око њих и да ђаци морају добро да загреју столицу – рекао је Антић.
Електротехничар информационих технологија бави се претежно хардверским делом рачунара. Ту спада одржавање и сервисирање рачунара, опреме и рачунарских система. Он поправља кварове, мења делове, саставља нове рачунаре и раставља старе.
С друге стране, администратор рачунарских мрежа је одговоран за повезивање рачунара, одржавање мреже и друге рачунарске опреме. Брине се о евентуалним проблемима на мрежи и мења кварне делове.
Оба профила су јако цењена и добро плаћена „у свету рачунара“.
ФОТО : СНЕЖАНА КРСТИЋ / РИНГИЕР
Годинама уназад влада велика навала ђака и за Ваздухопловну академију за коју је прошле године требало више од 90 поена. - Смер техничар ваздушног саобраћаја на Ваздухопловној академији је изузетно интересантан осмацима. Е сад, да ли ће га уписати, зависи само од њих самих, односно од броја бодова које имају. Рецимо , прошле године је требало сакупити минимум 93,31 поена. Велико интересовање за ову школу и овај смер уопште не чуди јер важи правило да је након завршене академије посао са добрим условима рада и платом загарантован – сматра Антић.
Техничар ваздушног саобраћаја, према опису посла, контролише примање и отпремање авиона и других летелица на аеродрому и пружа информације и услуге путницима.
Обучен је да делује у кризним ситуацијама и пружи прву помоћ. По потреби евакуише људе из авиона. Мора да буде хитар, спретан и не сме да буде склон паници, а зарада је и више него задовољавајућа.
У ужем кругу и медицинске школе, али не сви смерови
Традиционално , велико интересовање влада и за медицинске школе, али не за све смерове.
ФОТО : НЕНАД МИХАЈЛОВИЋ / РАС СРБИЈА
Нови Сад мала матура полагање дјаци уценици .
Док су једни профили занимљиви ђацима, на другима су полупразна одељења. - Тако је, на пример, за упис у Медицинску школу Београд, за педијатријску сестру прошле године било потребно минимум 82,8 поена, што, сложићете се, није пуно. С друге стране, за медицинску сестру техничара требало је 88,95, а за физиотерапеутског техничара 81,1 поен. Ту је и Фармацеутско-физиотерапеутска школа за коју је било неопходно минимум 87,28 бодова – каже Антић.
Слична ситуација, када су медицинске школе у питању, влада и у унутрашњости, наглашава Антић. - Верујте, интересовање за фармацеута је веће у унутрашњости него у Београду. Тако је, на пример, у Медицинској школи у Новом Пазару за упис на смер медицинска сестра техничар прошле године било неопходно сакупити више од 90 поена. И у Новом Саду влада велико интересовање за медицинске школе у којима је било неопходно минимум 90 бодова колико су имали последње уписани у овим школама – каже.
Традиционално су тражени и угоститељски, економски и правни профили, истиче председник Форума. - Приликом уписа у средње школе саветујем свим малим матурантима да добро размисле и да одаберу оне школе које им пружају могућност брзог запошљавања, али и дају прилику за наставак школовања. Такве школе су средње стручне школе, после којих могу одмах почети са радом, али дају и подлогу за наставак школовања и упис на неки од факултета универзитета у Србији – , јасан је он.
Уписују и гимназије
Не треба заборавити ни гимназије око којих сваке године влада помама.
Ако посматрамо београдске гимназије, на првом месту, према званичним подацима, највише осмака жели да упише Трећу београдску, и то природно-математички смер.
Последњи ученик који је уписао овај смер прошле године, остварио је чак 95,65 бодова, што дефинитивно сведочи да је ова гимназија популарна међу одликашима. Исти смер тражен је и у Четрнаестој гимназији, за који је прошле године било потребно 92,75 поена, као и у Четвртој где је било потребно 92,38 поена.
Општи смер популаран је у Десетој београдској гимназији и за њега је прошле године било потребно 91,55 бодова, док је најтраженији општи смер поново у Трећој (91,31).
Календар мале матуре
• 8-11. април: Рок за промену трећег изборног предмета
• 17. јун: Мала матура, тест из српског језика
• 18. јун: Мала матура, тест из математике
• 19. јун: Мала матура, тест по избору
• 21. јун: Прелиминарни резултати мале матуре
• 24. јун: Коначни резултати мале матуре
• 25-26. јун: Попуњавање листа жеља за упис
• 1. јул: Коначна расподела ђака по школама
(Блиц , Нова)
Leave a Reply