Док читава земља и даље бруји о незапамћеном паду српских ђака на ПИСА тестирању 2025, сада је јасно, показују подаци из протеклих десет година, да имамо и потпуни крах међу вуковцима. Како се види у анализама Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања Србије, број ученика који носи ову престижну титулу у константном је паду. Међутим, председник Форума средњих стручних школа Милорад Антић истиче како је пад можда осетан у мањим местима, али да у Београду и већим градовима, сигуран је он, заправо имамо пораст апсолутних одликаша, а све због, како додаје, неговања “елитних” одељења и масовних поклањаних и незаслужених петица.
Тако, судећи према извештајима поменутог Завода, број носилаца дипломе “Вук Караџић” у Србији бележи константан пад у протеклој деценији, док драстичне регионалне разлике јасно откривају где се петице и даље масовно деле, а где су критеријуми значајно пооштрени. За мање од десет година, укупан број вуковаца смањен је за скоро 1.500 ученика, па је тако некадашњи просек од сваког седмог, данас спао на сваког осмог ђака у генерацији.
Док је у школској 2015/2016. години ову титулу понело чак 9.257 ђака (14,2 одсто генерације), тај број се у последњој обрађеној школској 2023/2024. години спустио на 7.780 ученика (13,1 одсто). Између ове две крајности, статистика показује постепено осипање “савршених” књижица. У годинама које су уследиле након рекорда из 2016, број вуковаца се кретао од 9.056 у 2016/2017. години, преко 8.982 у 2017/2018, па до 8.530 у 2018/2019. години.
Током пандемијских година бројке су благо осцилирале, па је тако 2019/2020. забележено 8.482 вуковца, наредне године 8.886, да би 2021/2022. уследио пад на 8.374. Најстрожа у оцењивању била је школска 2022/2023. година када је диплому понело свега 7.454 ученика, односно 12,7 одсто генерације. Занимљиво је да се кроз целу деценију задржао један стабилан тренд – међу вуковцима убедљиво доминирају девојчице са уделом који редовно премашује 60 одсто.
Када је реч о регионалној распрострањености, југ Србије је остао неприкосновени лидер у “производњи” одликаша, стварајући провалију која иде и до 10 процената разлике у односу на остатак земље. Школске управе Лесковац и Ниш из године у годину бележе нереално високу концентрацију, где проценат вуковаца достиже и 18,5 одсто. На нивоу округа апсолутни рекордер је Нишавски округ у ком сваки пети ђак (чак 20,7 одсто) добија Вукову диплому, а висок тренд од око 14 одсто стабилно одржава и Јагодина.
Са друге стране, западна и део централне Србије представљају потпуну супротност и средине где су оцене на најтежем испиту. Убедљиво најмањи удео вуковаца у целој земљи континуирано се бележи у школским управама Ваљево (где проценат пада на свега 7,9 одсто), Ужице (испод 9 одсто) и Чачак (9,8 одсто).
Како запажа саговорник Телеграфа, Милорад Антић, петице се последњих година, поготово по такозваним “елитним” одељењима, уписују нереално пуно.
“То су деца великог броја интелектуалаца, од лекара до фармацеута. Та интелектуална свита на неки начин врши притисак, да ли је то из страха или нечег другог. У стању су да напишу пријаву министарству, просветној инспекцији. Нико од наставника није безгрешан да не може да погреши, па се иде линијом мањег отпора”, говори нам Антић.
Тога пре двадесетак, тридесетак година, сигуран је он, није било.
“Ја сам дуго у образовању и нико није вршио тај утицај и није било толико вуковаца. Ово како се ради задњих десетак година, да има утицај где си, шта си, на ком си положају, то је невиђена ароганција. Губитак ауторитета наставника никад није био толики. Буквално свако може свашта да ти каже и уради. Ако не може директно, онда иде у круг, преко директора, везе, министарства или неког функционера. Све је то настало после деведесетих и дошло до максимума”, наставља председник Форума.
Оцена је, додаје, потпуно изгубила вредност, па данас свако тражи оцену коју не заслужује, а част и поштење су се буквално, истиче, изгубили.
“Ствара се лош однос према ученику кад види на који начин је добио оцену. Како он може да вреднује своје знање ако добије 5, а зна да не вреди за 5? То се одмах види у гимназијама где нема толики број одличних, али и на факултетима. Вуковци масовно не положе пријемни за медицину, на пример. Та генеза незнања од основне школе до факултета се јасно види”, објашњава нам Антић, па закључује како се данас оцене деле као на пијаци, а за школе сматра да треба увесту тестове на крају школске године, који већ одавно постоје у Европи.
“Да се види колика је стварно оцена и шта она значи. И да тај наставник сноси одговорност ако се оцена коју је дао не подудара са оном коју је ученик показао на тесту. У супротном, овако можемо само да причамо о везама, познанствима, миту, корупцији и свему и свачему”, Закључује он.
Подсећања ради, пре два дана стигли су, како за Србију, тако и за велики део Европе, поражавајући резултати ПИСА тестирања, а у ком је наша земља забележила најгоре резултате у последњих 40 година.
Српски петнаестогодишњаци су назадовали у све три мерене области – науци, читању и математици. Резултати су нижи него 2022, 2018, па чак и 2012. године, што овај циклус чини најлошијим откако Србија редовно учествује у истраживању.
Централна област циклуса 2025 била је научна писменост. Српски ученици су на том тесту остварили просечно 429 поена, док ОЕЦД просек износи 482 – разлика од више од пола стандардне девијације, што стручњаци обично тумаче као заостатак од готово годину и по дана школовања.
У читалачкој писмености просек је 415 поена наспрам ОЕЦД просека од 461, а у математици 417 наспрам 463. У све три области Србија је, дакле, око 45-53 бода испод просека развијених земаља ОЕЦД-а — а тај јаз се, уместо да се смањује, из циклуса у циклус повећава.
Пад од 18 до 25 поена у три године није статистичка ситница. За поређење, разлика од отприлике 20-30 поена на ПИСА скали обично се изједначава са једном пуном годином наставе — што би значило да су ученици који су тестирани 2025. године, у просеку, на нивоу знања који је годину дана слабији од њихових вршњака из 2022.
Можда најалармантнији податак односи се на удео деце која не достижу ни основни, функционални ниво писмености — ниво који им омогућава да се снађу у свакодневним ситуацијама, попуне формулар, разумеју упутство или израчунају проценат попуста.
- 53 одсто ученика у Србији је испод прага функционалне читалачке писмености
- 48 одсто је испод прага функционалне математичке писмености
- 43 одсто је испод прага функционалне научне писмености
Другим речима, више од половине петнаестогодишњака у Србији не уме довољно добро да чита да би критички разумело текст средње сложености, а скоро половина не уме да примени основну математику на проблем из свакодневног живота.
- Аутор: Силвија Јовановић
- Извор: Telegraf.rs
Leave a Reply