Ђаци у Србији назадовали су у математици, читању и природним наукама, показују резултати најновијег ПИСА тестирања.
Према подацима Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД), свега 47 одсто ученика у Србији достигло је најмање основни ниво знања из математике, док је просек земаља ОЕЦД-а 65 одсто.
У читању је основни ниво достигло 52 одсто наших ученика, наспрам 69 одсто у осталим земљама. У природним наукама, резултат ђака из Србије је 57 одсто, према 74 колико су постигли њихови вршњаци.
Најалармантнији податак односи се на удео деце која не достижу ни основни, функционални ниво писмености – ниво који им омогућава да се снађу у свакодневним ситуацијама, попуне формулар, разумеју упутство или израчунају проценат попуста.
Не разумеју текст
Другим речима, више од половине петнаестогодишњака у Србији не уме довољно добро да чита да би критички разумело текст средње сложености, а скоро половина не уме да примени основну математику на проблем из свакодневног живота. То практично значи да више од половине петнаестогодишњака у Србији не достиже основни ниво математичке писмености, док готово сваки други ученик не достиже тај ниво у читању.
Мали је удео ученика са најбољим резултатима. Највише нивое знања, односно ниво пет или шест, достигло је свега два одсто наших ученика у математици, док је просек ОЕЦД-а осам одсто.
Како се наводи, просечни резултати Србије 2025. године нижи не само у односу на претходни циклус из 2022, већ и у односу на резултате из 2018. и 2012. године. У поређењу са 2018. годином, удео ученика који не достижу основни ниво повећан је за 13 процентних поена у математици и за десет процентних поена у читању. У природним наукама није забележена статистички значајна промена тог удела.
Велико светско истраживање
У Србији је ПИСА 2025 тестирање обавио 7.041 ученик, из 178 школа, а узорак представља око 55.300 петнаестогодишњака. На глобалном нивоу учествовало је више од 760.000 ученика из 91 земље и економије. ПИСА тестирање испитује колико ђаци овог узраста умеју да примене стечена знања у решавању проблема, критичком размишљању и ситуацијама из свакодневног живота. Главна област ПИСА 2025 циклуса биле су природне науке, уз математику и читање, док је први пут испитивано и решавање проблема у дигиталном окружењу.
У свим посматраним областима ученици из Србије остварили су резултате испод просека ОЕЦД-а. Слабији од просека ОЕЦД-а био је и резултат ученика из Србије у рачунарском решавању проблема, области која је први пут обухваћена овим циклусом ПИСА тестирања.
Према подацима извештаја, чак 28 одсто петнаестогодишњака у Србији експлицитно наводи да је школа за њих “губљење времена”. Растрзани између традиционалног градива и модерног дигиталног окружења наводе да школу доживљава као недовољно корисну за своју будућност. Ово указује на потребу да се школска пракса јаче повеже са савременим вештинама и реалним животним потребама младих.
Подаци за бригу
Председник Форума средњих стручних школа Милорад Антић сматра да су најновији резултати поражавајући.
– Аларм је зазвонио! Сви треба да сагнемо главу и да се запитамо где грешимо. Ми смо на дну листе, само је Северна Македонија мало ниже од нас. Хитно нам је потребна реформа школства. Годинама говорим да је деци много да имају 18 предмета… Наставни програм мора да прати реалан живот и тржиште рада – каже Антић.
Leave a Reply