PISA тестови (енгл. Programme for International Student Assessment — Програм за међународно оцењивање ученика) су светско истраживање које се спроводи на сваке три године са циљем да се процени знање и вештине 15-годишњих ученика у читању, математици и науци. Овај програм спроводи Организација за економску сарадњу и развој (OECD).
“Ово је аларм за читаво образовање и друштво”, јасан је и изричит председник Форума средњих стручних школа, Милорад Антић, коментаришући за Telegraf.rs јуче пристигле резултате најновијег ПИСА тестирања, најгорег за Србију у последњих 40 година, а у којима се види да су српски петнаестогодишњаци подбацили у чак три области – науци, писмености и математици. Али оно што треба да паралише систем и упали све аларме је податак да више од половине наших ђака НЕ УМЕ да разуме оно што прочита.
Да ли су у питању телефони или нешто друго, но уназађени су и ђаци у Европи. Немачка и Француска већ су у паници и најављују да ће припремити мере због лоших резултата.
Катастрофални подаци српских ђака на ПИСА тестирању 2025. нису, говори нам на почетку Антић, црвено светло, него велики аларм, те да је сада најбитније да се одмах реагује и да се нешто хитно промени у интересу ђака, а као најбитнији корак издвојио је реформе.
“Под један – реформе. Али не реформе на папиру, администрација и којекакав рад, нити само промена закона у ходу, него конкретан рад и функционална писменост наших ученика. Значи, наши ђаци, сем оцена, немају знање, а то показују и ови резултати ПИСА тестова по којима смо потпуно најгори”, истиче председник Форума.
Запазио је наш саговорник још један корен проблема, а то су, како говори, оцене које су, сматра он, већином поклоњене и српске школе пуне “Вуковаца”.
“Примећује се да су оцене поклоњене у великом, великом броју. Не можете ви да имате скоро 30 одсто вуковаца у општини Стари град, или преко 20 одсто на југу Србије. Сви знамо како се постаје Вуковац. Вуковац је ђак који мора да има све петице од почетка до краја и награде, а ми смо на задњем месту на тестирањима. Немогуће је да буде толико вуковаца, нисмо их ми штанцовали, него смо постали пијаца”, говори нам видно забринут Антић.
“Пита се која ти оцена треба, и сви су задовољни, срећни и поносни што им је дете одличан ђак. Ту се нешто дебело не ради, а нико не сноси консеквенце, иако убацујемо новац и плаћамо школарине од 1.500 до 2.000 евра годишње. Рад свих актера у образовању је ту нула”, наставља он.
Иако су лоши, односно, очајни резултати забележени међу српским ученицима, исти показују да не цветају руже ни у образовању некада јаке Немачке и Француске. Међутим, говори нам даље наш саговорник, са тим земљама не смемо да се тешимо, па додаје зашто не можемо да се поредимо са њима.
“Тренд неучења јесте евидентан и у Немачкој и у Француској, али ми не можемо да се поредимо са њиховом привредом. Треба да се поредимо са Кином или Сингапуром, који су међу најбољима. Кина је до 18. године укинула мобилне телефоне јер зна шта треба да се ради и како се прилагођава функционалном знању. Ђак мора да разуме то што ради, на пример, колико је потребно цигала за један зид, а не да ‘набуба’ напамет и репродукује да би добио петицу. Ако ти нешто не користи у животу, што би га учио?”, пита се председник Форума средњих стручних школа.
Треба променити и, примећује Антић, саму организацију наставе, док би директор, по његовом мишљењу требало да добије нову улогу – да постане управник.
“Не можете ви слушати 18 предмета у току недеље, човек је после шестог часа преморен и физички и психички. Припреме наставника морају да буду врхунске и прилагођене, јер није свако одељење подједнако и нема свака глава исту капу. Савремени токови долазе до изражаја, од вештачке интелигенције до роботике, и не може се више радити само између табле и креде са ‘бла, бла, бла’ предавањима од 20 минута. Што се тиче вођења школа, директор треба да буде управник који води рачуна о згради и ресурсима, а стручни надзор над наставом треба препустити педагозима, психолозима и надзорницима из Министарства”, објашњава свој предлог Антић.
Уз то, имамо проблем, наставља Антић, и са наставним кадром.
“У Београду и Новом Саду је дефицит, док се у унутрашњости тражи место више. Наставници су преоптерећени, неки раде и по 26 часова уместо прописаних 18 или 20, а ментори не обучавају младе колеге јер за то нису плаћени. Наставник данас више времена проводи на администрацији него на припремама за час. Апсурд је да у истој згради, попут Текстилне и Кожарске школе, преподне ради једна администрација, један директор, секретар, шеф рачуноводства, благајник, а поподне потпуно друга управа за исти тај простор”, додаје.
Ако се не пробудимо над овим изузетно лошим стањем, говори нам на крају Антић, деца ће све мање учити и знати, а штету ће трпети искључиво привреда Републике Србије.
“Кад узмеш полуписменог ИТ-инжењера или занатлију, привреда пропада. Зато очекујем да Влада посвети посебну седницу овом образовном аларму и изради макар минималну Белу књигу која ће указати на негативне и предложити позитивне стране. Не можеш само да гледаш и ћутиш, а знаш да ћеш у скоро време да пропаднеш”, закључује наш саговорник и позива све надлежне да се коначно “пробуде”.
Подсетимо, према најновијим резултатима ПИСА тестирања које је објавила Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) српски петнаестогодишњаци су назадовали у све три мерене области – науци, читању и математици. Резултати су нижи него 2022, 2018, па чак и 2012. године, што овај циклус чини најлошијим откако Србија редовно учествује у истраживању.
Централна област циклуса 2025 била је научна писменост. Српски ученици су на том тесту остварили просечно 429 поена, док ОЕЦД просек износи 482 – разлика од више од пола стандардне девијације, што стручњаци обично тумаче као заостатак од готово годину и по дана школовања.
У читалачкој писмености просек је 415 поена наспрам ОЕЦД просека од 461, а у математици 417 наспрам 463. У све три области Србија је, дакле, око 45-53 бода испод просека развијених земаља ОЕЦД-а — а тај јаз се, уместо да се смањује, из циклуса у циклус повећава.
Пад од 18 до 25 поена у три године није статистичка ситница. За поређење, разлика од отприлике 20-30 поена на ПИСА скали обично се изједначава са једном пуном годином наставе — што би значило да су ученици који су тестирани 2025. године, у просеку, на нивоу знања који је годину дана слабији од њихових вршњака из 2022.
Можда најалармантнији податак односи се на удео деце која не достижу ни основни, функционални ниво писмености — ниво који им омогућава да се снађу у свакодневним ситуацијама, попуне формулар, разумеју упутство или израчунају проценат попуста.
– 53 одсто ученика у Србији је испод прага функционалне читалачке писмености
– 48 одсто је испод прага функционалне математичке писмености
– 43 одсто је испод прага функционалне научне писмености
Другим речима, више од половине петнаестогодишњака у Србији не уме довољно добро да чита да би критички разумело текст средње сложености, а скоро половина не уме да примени основну математику на проблем из свакодневног живота.
- Аутор: Силвија Јовановић
- Извор: Telegraf.rs
Leave a Reply