Не смемо сагињати главу и гурати је у песак, правећи се да се ништа не дешава.
Резултати завршног испита упозоравају да је стање у образовању озбиљно. Просек бодова на овогодишњем тесту из матерњег језика (српски и осам језика националних мањина) износи 10,67 поена, што је за 0,88 поена мање у односу на прошлу школску годину.
Овакав пад резултата не сме се игнорисати. Уместо тражења оправдања, потребно је отворено говорити о узроцима и преузети одговорност. Директори школа, надлежне службе, наставници и Министарство просвете – сви учесници образовног система морају се запитати због чега резултати из године у годину показују забрињавајуће трендове.
Посебно забрињава чињеница да се недовољно инсистира на размишљању, критичком промишљању и развоју функционалне писмености ученика. Уколико ученици током школовања остварују високе оцене, а резултати на завршним испитима показују нижи ниво знања, неопходно је преиспитати и садржај наставе и начин провере знања.
Потребно је размотрити да ли је обим градива прилагођен могућностима ученика, али и да ли су критеријуми оцењивања уједначени међу школама. Провере знања и тестови на нивоу стручних већа могли би да допринесу усаглашавању критеријума и објективнијем вредновању постигнућа ученика.
Све чешће се поставља питање да ли је дошло до „инфлације” одличних оцена и да ли се оцењивање у неким случајевима удаљило од реалног нивоа знања ученика. Уколико постоји несклад између школских оцена и резултата на стандардизованим тестовима, о томе се мора разговарати отворено и без предрасуда.
Када образовни систем бележи овакве резултате, неко мора да преузме одговорност. У интересу ученика, родитеља и друштва у целини, неопходно је утврдити где настају пропусти и предузети конкретне мере за унапређење квалитета наставе, објективности оцењивања и стварног знања ученика.
Задовољство свих учесника у процесу не може бити циљ само по себи. Циљ мора бити квалитетно образовање и знање које ће ученицима омогућити успешно даље школовање и живот. Зато о овом проблему не смемо ћутати, већ га морамо озбиљно анализирати и решавати. Само отвореним разговором, јасним стандардима и одговорношћу свих учесника можемо вратити поверење у образовни систем и унапредити квалитет образовања.
Leave a Reply