Мали матуранти налазе се пред једном од првих великих животних одлука – избором средње школе. Стручњаци упозоравају да тај избор данас није једноставан, јер се занимања брзо мењају, а будућност тржишта рада постаје све неизвеснија. Кључно питање је како помоћи деци да донесу одлуку која неће ограничити њихове могућности у будућности.
О томе су у Јутарњем програму Euronews Србија говорили психолог Слађана Јарић, председник Форума средњих стручних школа Милорад Антић, док се у програм укључио и др Ранко Рајовић, оснивач НТЦ система и шеф катедре за образовне неуронауке на Педагошком факултету у Копру.
Др Ранко Рајовић истиче да данашњи образовни систем мора да припрема децу за будућност која се брзо мења и у којој се занимања стално трансформишу.
“Ми децу данас припремамо за свет који се брзо мења и у којем занимања која постоје данас можда неће постојати сутра. Наша истраживања показују да се у последњих десетак година појављује огроман број нових професија које раније нисмо могли ни да замислимо. Зато је кључно да деца не уче напамет, већ да развијају способност размишљања и повезивања информација“, наводи Рајовић.
Он упозорава да се млади све више ослањају на технологију, што може утицати на развој критичког мишљења.
“Вештачка интелигенција и дигитални алати раде брже и прецизније од људи када су у питању информације. Ако се деца ослоне само на то, губе способност да самостално закључују. Школа зато мора да буде место где се учи размишљање, а не само репродукција знања. У супротном, не припремамо их за живот”, додаје он.
Др Рајовић сматра да је избор средње школе најбезбеднији када се доноси заједнички, уз подршку родитеља и стручњака.
“Деца која имају јасну и дуготрајну жељу могу да је следе, али у већини случајева најбоље је да одлуку доносе заједно родитељи и деца. Пре 20. године мозак још увек није потпуно зрео за доношење кључних животних одлука, посебно када су у питању дугорочне последице”, истиче др Рајовић.
Психолог Слађана Јарић наводи да се интересовања деце развијају много раније него што се то чини у тренутку уписа у средњу школу, али и да родитељи често имају дилеме и страхове.
“Професионална оријентација почиње још у раном детињству, кроз игру и интересовања која деца спонтано показују. Проблем настаје када се та интересовања не препознају на време или када родитељи пројектују сопствене жеље. У пракси најчешће видимо страх родитеља да ће дете погрешити и да ће један избор одредити читав живот, што једноставно није тачно“, каже Јарић.
Она наглашава да је важно разговарати са децом о њиховим интересовањима и емоцијама.
“Родитељи би требало да слушају своју децу много раније, а не тек у осмом разреду. Важно је разумети њихове страхове, али и дати им простор да истражују. Већина младих током живота промени више интересовања, па чак и занимања, и зато један избор не треба посматрати као коначну судбину”, додаје психолог.
Председник Форума средњих стручних школа Милорад Антић истиче да професионална оријентација мора бити системски уређена и обавезна.
“Професионална оријентација треба да буде обавезна и законски регулисана. Ученици морају да буду тестирани, да се утврде њихове способности и интересовања, а затим да се упознају са занимањима која постоје на тржишту рада. Тек тада заједно са родитељима могу да донесу информисану одлуку“, наводи Антић.
“Занимања се мењају и нестају, а нова настају врло брзо. Школе морају да се прилагођавају тржишту рада или ће програми постати неупотребљиви. Данас већ имамо нова занимања попут мехатронике, логистике и транспорта, као и шумар расадничар. То показује да образовање мора стално да се прилагођава реалним потребама привреде”, закључује Антић.
Цео снимак емисије погледајте у видеу изнад текста.
- Извор: www.euronews.rs
Leave a Reply