Од школске 2027/2028. минимални број бодова за упис у гимназије биће 70, а за стручне и уметничке школе 60, уместо досадашњих 50, што доноси строже услове и већу конкуренцију међу будућим средњошколцима
Драстична промена очекује будуће средњошколце и то већ од школске 2027/28. године када се праг за упис у гимназије и стручне четворогодишње школе подиже за чак 20 бодова, те ће да би неко имао право да упише гимназију бити неопходно најмање 70 бодова, а стручну и уметничку школу најмање 60, сазнаје Курир!
Ова значајна промена доноси строже услове за упис те се очекује да ће значајно пооштрити конкуренцију међу свршеним осмацима. Како се наводи у допису који је министар просвете Дејан Вук Станковић упутио директорима средњих школа, а у који је Курир имао увид, припремљен је низ мера, међу којима је најважнија она која се тичу управо уписа.
– Почев од школске 2027/2028. године, доћи ће до промене Правилника о упису ученика у средњу школу, у делу који прописује минимални број бодова за упис и то: најмање 70 бодова по основу успеха на завршном испиту и општег успеха од шестог до осмог разреда основне школе за упис у гимназије и најмање 60 бодова по основу успеха на завршном испиту и општег успеха од шестог до осмог разреда основне школе за упис у четворогодишње образовне профиле у средњем стручном и уметничком образовању – наводи се у допису Министарства просвете, које је потписао Вук Станковић.
Сада је важеће правило да рангирање ради уписа у гимназију или стручну школу у трајању од четири године стиче кандидат који је остварио укупно најмање 50 бодова, а оно ће наредне године да буде измењено. Подсетимо, на основу општег успеха кандидат може да оствари највише 60 бодова, а на завршном испиту највише 40 бодова. На тестовима из српског и математике максимум је 14 бодова, а на изборном 12 бодова.
За ученике осмог разреда који завршни испит полажу 15, 16. и 17. јуна ове године ова новина се не односи, с обзиром на то да је у допису примена новог Правилника о упису назначена школска 2027/28. година.
Из Министарства просвете наводе за Курир да предложене измене Правилника о упису ученика у средње школе имају за циљ унапређивање квалитета образовног процеса и постигнућа ученика.
– До сада је минимални праг за упис у гимназије, као и на четворогодишње образовне профиле у средњем стручном и уметничком образовању и васпитању био 50 бодова. Међутим, у пракси се показало да је овај праг недовољно селективан, те је омогућавао упис ученика са релативно ниским постигнућима и предзнањем на образовне програме који су по својој природи захтевнији, што је за последицу имало отежано праћење наставног процеса, повећани ризик од школског неуспеха и напуштања средњег образовања и васпитања, као и отежан рад наставника у погледу усклађивања наставног процеса различитим потребама и нивоима претходних знања ученика. Увођењем вишег минималног прага тежи се смањивању овог јаза, али и усклађивању образовне понуде са потребама тржишта рада.
О изборним предметима
Изборни предмети у гимназијама се реализују са једним часом недељно у првом и другом, односно са два часа недељно у трећем и четвртом разреду, наводе из ресорног министарства.
– Ученици имају могућност да након првог и другог разреда промене изборни предмет, док предмет који изаберу у трећем разреду настављају да похађају и у четвртом разреду, у складу са концептом њиховог даљег школовања и професионалног усмеравања. Ученици се оцењују из изборних предмета и те оцене улазе у општи успех. Планиране измене предвиђају смањење броја изборних предмета које ученик похађа, тако што ће ученик бирати по један изборни предмет по разреду (по један у првом, другом и трећем разреду, а изборни предмет који је одабрао у трећем наставља да похађа и у четвртом разреду) – наводе из министарства и додају
– Ове измене не значе укидање изборности, већ њено рационализовање. Кључни разлози за овакву измену су: Смањење укупне оптерећености ученика (смањује се један наставни предмет, али ће се укупно време проведено у школи смањити за један час само у првом разреду). Потреба да се обезбеди квалитетнија реализација обавезних наставних предмета који су се до сада делимично реализовали по групама. Велики организациони изазови са којима су се школе суочавале у реализацији оволике понуде изборних предмета (у појединим школама се део изборних предмета реализује посредством дигиталних платформи за учње на даљину, а не непосредно). Циљ је да се обезбеди балансирани приступ који истовремено води рачуна о квалитету образовања и васпитања, оптерећености ученика, али и расположивим ресурсима школа.
Да је повећање прага за упис позитивно сматра председник Форума средњих стручних школа Милорад Антић.
– То је на неки начин добро у смислу да ће изузетно добри ђаци да се уписују у гимназије и средње стручне школе. Оно од чега страхујем, јесте то да би могло доћи до гашења неких гимназија и средњих стручних школа у унутрашњости Србије које су већ полупразне – рекао је Антић за Курир и додао:
– Мислим да ће ово натерати децу да више уче и постижу боље резултате. Све структуре, од родитеља до ученика, па и саме школе, ће морати да се много више ангажују да се успех побољша и да ученици дођу у школу коју желе и коју хоће.
Ирена Брајовић, директорка Осме београдске гимназије, истакла је за Курир да је оптерећење ученика у Србији велико.
– Сматрам да је ова новина добра, али то неће довољно растеретити ученике. Гимназије школују за високошлоске установе те се мора извршити правилан одабир ученика и то ће мотивисати ђаке основних школа да имају што боље резултате и постигунћа како би уписали гимназију – каже Обрадовићева:
Ово није све…
Нови програм за прве разреде, мање изборних предмета
Такође је предвиђен и нови наставни програм за први разред гимназија од школске 2027/2028, а биће уведене и измене у избору уџбеника. Планира се и смањење фонда часова за изборне предмете.
– У припреми су измене плана наставе и учења за гимназије које ће подразумевати смањење недељног фонда часова за изборне предмете. Планира се да у првом и другом разреду гимназије ученик бира један изборни предмет са листе од два изборна предмета. У трећем разреду ученик такође бира један изборни предмет са листе од два изборна предмета, који наставља да изучава у четвртом разреду (школа нуди два од могућа три изборна предмета). Правилник о наставном плану за гимназије биће објављен за нову школску 2026/2027. годину – стоји у допису Министарства просвете.
– Када се направи разлика између фонда часова у Србији и земљама ЕУ, закључак је да наши ученици имају више часова редовне настве, да за разлику од других образовних система уместо четири до шест наставних предмета наши ученици имају и до 18 наставних предмета у гимназији. То представља велики притисак на ученике и у наредном периоду неопходно је извршити растерећење. Ученици сада имају два изборна предмета која бирају од четири, а ова новина предвиђа да ће имати један изборни предмет и да ће бирати од два. Свака школа ће одређивати које ће изборне предмете понудити ученицима.
- Аутор: Мина Бранковић
- Извор: Kurir.rs
Leave a Reply