Гимназије у Србији све чешће остају без већег прилива ђака, док се за занате тражи место више. И ове године је пред новом генерацијом малих матураната је можда и најважнија одлука до сада, а бројке из претходне године јасно показују да ђаци који желе брз посао и високу зараду
Док у мањим градовима одељења гимназије бивају полупразна, интересовање за техничке и занатске смерове из године у годину “експлодира”. Ипак, то не значи да би требало занемарити и гимназије. Ево зашто је кључно да се ваше дете на време информише и паметно одабере.
Ближи се период мале матуре, а већ 27. и 28. марта осмаци ће имати први прави сусрет са завршним испитом кроз пробу мале матуре. Овај важан корак требало би да им помогне да стекну реалну слику о свом знању, али и да лакше донесу одлуку о избору средње школе. Стручњаци поручују да лошији резултат на проби не треба да обесхрабри ученике – напротив, то је прилика да уоче где греше, додатно се припреме и сигурније дочекају завршни тест, али и донесу бољу одлуку о будућем занимању.
Шта је показала мала матура прошле године
Након прошлогодишњег теста мале матуре Министарство просвете је објавило да је у четворогодишње образовне профиле уписано је укупно 48.324 ученика, од чега у гимназије 15.124, док је у трогодишње образовне профиле уписано 9.304 ученика.
Антић: Лакше до посла након средње стручне школе
Милорад Антић, председник Форума средњих стручних школа осврнуо се раније на то колико је ученика уписало средње стручне школе.
– У првом кругу око 34.000 ђака је уписало средње стручне школе, од тога трећи степен њих око 9.000. Од укупно 45.000 ђака, њих 15.000 отишло је у гимназије – рекао је раније Антић, и додао да велики број ђака уписује смерове који имају везе са угоститељством и туризмом, али да су популарни и други стручни смерови.
Како је тада Антић навео, у местима попут Бора, Зајечара и Панчева, али и другим градовима ученици се масовно опредељују за струке попут рударског, машинског и електротехничког техничара, где плате достижу и изнад 180.000 динара.
– Новац је главни разлог зашто су средње стручне школе све популарније. Родитељи немају више капацитете да децу издржавају 30 и више година, да дају џепарац деци да излазе и тако даље. Уз студирање тешко је одмах да се ради, посао се обично не нађе пре 26. године. До тада неко, односно родитељи морају да вас кредитира. Насупрот томе са завршеном средњом стручном школом са платом мајстора, било да је то керамичар, електричар, механичар, зидар, месечно може да се заради од 2.000 до 3.000 евра – појаснио је раније.
“Млади желе да се финансијски осамостале”
Антић је раније оценио и да су жеља младих да се финансијски осамостале, али и утицај европског модела образовања једни од пресудних фактора овог тренда.
– Деца виде да могу брзо да дођу до новца и да обезбеде себи добар живот. Средње стручне школе су популарне зато што су деца видела да када их заврше могу брже да дођу до новца, да могу да обезбеде себи кућу, аутомобил, летовања, посебно ако је у питању неко занимање које је изузетно квалитетно попут мајстора и техничара – рекао је раније у разговору за “Блиц”, и додао да деца, ако желе, након средње стручне школе могу да оду на даље усавршавање на високе школе или факултете.
Он је такође тада говорио и шта је битно да би се ученици адекватно припремили за тржиште рада након завршене средње стручне школе. Према његовим речима, од пресудног значаја за образовање деце у средњим стручним школама су добри предавачи.
– Како би деца научила како да савладају све вештине и знање неопходно за неко стручно занимање морају да има предају најбољи стручњаци из те области. У супротном деца неће имати добру обуку практичне наставе што је једна од најбитнијих ствари у средњем стручном образовању – нагласио је раније он у разговору за “Блиц”.
Гимназије полупразне, у стручним школама тражи се место више
У урбаним срединама, као што су Београд, Ниш и Нови Сад, гимназије су и даље популарније од стручних школа, али се и ту примећује тренд смањења броја уписаних ученика. Разлози су различити, али економска ситуација и потреба за бржим запошљавањем играју кључну улогу.
– Занати, односно техничари постали су изузетно популарни у односу на гимназије. Ту не мислим на гимназије у великим градовима као што су Београд, Нови Сад, Ниш, али и у тим мањим срединама попут Зајечара, Бора, Панчева, Лесковца, Ћуприје, гимназије нису попуниле сва места. Такође, у мањим местима као што су Велика Плана или Књажевац и други гимназије су остале полупразне, негде чак и само једно одељење – објаснио је раније Антић.
Где се прави грешка
Како је он тада појаснио, правилно усмеравање, односно професионална оријентација ученика приликом одабира средње школе веома је важна. Због тога је, каже он, јако битна професионална оријентација, јер ће се на тај начин усмерити ученик у правцу средње стручне школе или гимназије.
– Постоје грешке у избору средње школе. Деси се да се неки ученици погрешно усмеравају. Због тога је веома важно да професори правилно усмеравају ученике, како би одабрали школу која најбоље одговара њиховим способностима и интересовањима, било да се ради о економској, управној, стручној школи или гимназији. Психолози се често не баве пуно овим питањем. Зато професионална оријентација мора да буде обавезна, да не би промашили и уписали гимназију, или да упишу неки занат али су за науке – рекао је он тада, и подвукао да у том случају не би било ситуација да гимназије остају празне већ би се створио баланс.
Преноси:Јована Радовановић
Leave a Reply