Недавно је у медијима одјекнула вест како су у појединим школама Уједињеног Краљевства аналогни сатови замењени дигиталним, а услед шокантног сазнања да нове генерације у сат са казаљкама уопште и не знају да гледају. Судећи према речима председника Форума средњих стручних школа, Милорада Антића, ни у Србији ситуација није ништа блиставија, па и код нас ученици не само да, истиче он за Telegraf.rs, не знају да гледају у сат, већ имају проблем и са другим радњама које су пређашњим генерацијама биле “мачији кашаљ”.
Поред проблема са гледањем у аналогни сат, вештине коју су некада деца усвајала и пре поласка у школу, данас ученицима, прича нам изненађен Антић, све више представља и везивање пертли, као и разликовање леве и десне стране. Још једна погубна чињеница по српско друштво је и што све више гимназијалаца има проблем да, прича нам саговорник Антић, разликује ћирилицу од латинице.
“Што се тиче тих аналогних сатова, тако је, и наша деца не знају да гледају на сат. Велики број ученика, од првог до четвртог разреда, не зна да гледа уколико су казаљке у питању. А то је евидентно, зато што их нико није научио. Очигледно нико није имао намеру, ни вољу, ни жељу да их научи. Десиће се ситуација да у близини неће имати дигитални сат, већ само аналогни, па да неће знати да се снађу, а то је, признаћете, страшно. Велики број учитељица ми каже да све више деце не зна ни да веже пертле”, објашњава нам на почетку Антић, па додаје зашто мисли да је то тако.
“Чим се пробуде, они ухвате телефоне и гледају у њих. Мислим, од игрица до разноразних тих друштвених мрежа и свега и свачега што им не треба. Обично су игрице у питању кад су клинци од првог до четвртог разреда. А, притом, нико им, дословно, није ни показивао, нити указивао да треба да науче да гледају у сат, да везују пертле и тако неке сличне радње. Нико да каже – хајде да их научимо нешто што би било корисно у животу, што би на неки начин вама требало у том даљем животу и током даљег школовања. Не, не, не…То данас као да им није приоритет”, додаје он.
“Према томе,” истиче наш саговорник, “то је сада један озбиљан апел свим учитељицама и васпитачима да обрате пажњу на обичне ствари у животу које су им потребне у свакодневници.”
Поред непознавања аналогног сата и проблема са везивањем пертли, наша деца све чешће, говори нам даље Антић, имају проблем са разликовањем леве и десне стране, али и са разликовањем ћирилице од латинице и то у одмаклој школској доби.
“И то је све чешћа појава. Не знају која је лева, а која десна нога. Није у великом броју, али ипак има деце која стварно не знају. Такође, проблем им ствара и решавање неких основних рачунских операција. Сабирање и одузимање до 10, то је проблематично. Лакше им је на мобилном телефону да то реше, него сами. Дакле, свакако мислим да не треба одбацити оно што је било корисно и добро. Очигледно је да се ове основне ствари сада прескачу или за њих нема мотива, како међу децом, тако и међу родитељима и наставницима. Деси се у гимназији да средњошколци не разликују латиницу и ћирилицу, или кад му кажете: “Напишите састав на ћирилици”, онда он не зна да напише и тако даље”, говори нам Антић и истиче да је задатак свих структура да пораде на овом новооткривеном проблему међу српском младом популацијом, а како они, али и ми са њима у будућности не бисмо имали проблеме.
Објаснио је Антић овом приликом и које је то нормално време када би деца требало да науче горе наведене радње попут гледања у сат или везивања пертли.
“Нормално је да то знају већ од пет година, па до поласка у први разред. После тога већ није нормално да дете није оспособљено да само те ствари може да уради за себе и да буде самостално у њима. Како бисмо избегли овакве непријатности мишљења сам да треба да се обрати пажња на, како сам већ рекао, све структуре друштва. Битна је добра припрема учитеља и наставника. Затим, треба и анализирати ученике. Нису сви исти. Од интелигенције до тога ко шта и колико зна и колико може да научи. Добра припрема доста вреди”, закључује наш саговорник Антић.
- Аутор: Силвија Јовановић
- Извор: Telegraf.rs
Leave a Reply