СРБИЈА ПРВА НА ЛИСТИ: Највише деце зависних од телефона
Истраживање је спроведено међу децом од 11, 13 и 15 година у 44 државе Европе, Централне Азије и Канаде
Да је омладина све више “прикована за телефоне” и да “не скида поглед са друштвених мрежа” већ одавно није само устаљени израз, већ чињеница коју потврђују бројна истраживања, укључујући и недавне анализе Светске здравствене организације (СЗО). Србија се нашла међу земљама где млади прекомерно користе дигиталне технологије, укључујући видео игре и друштвене мреже, што изазива забринутост међу стручњацима.
У извештају СЗО, објављеном 2022. године, примећен је значајан пораст броја деце и тинејџера који друштвене мреже користе на проблематичан начин. Од 2018. до 2022. године, проценат младих који прекомерно користе друштвене мреже порастао је са 7% на 11%. Ови млади спадају у групу “проблематичних корисника”, према СЗО дефиницији, која подразумева присуство симптома попут немогућности да контролишу своје онлајн понашање, запостављања школских обавеза и погоршања социјалних односа. Око 12% тинејџера је у ризику од проблематичног играња видео игара, што је још један озбиљан показатељ растуће зависности од технологије.
Истраживање спроведено међу децом од 11, 13 и 15 година у 44 државе Европе, Централне Азије и Канаде, показало је да чак 36% младих комуницира са пријатељима искључиво онлајн током дана, а међу 15-годишњим девојчицама та цифра расте на 44%. Студија је такође открила да деца из имућнијих породица чешће користе друштвене мреже у поређењу са онима из породица са нижим примањима. Овај тренд примећен је у 22 земље када је реч о дечацима и у 27 земаља код девојчица.
У Србији, ситуација је нарочито забрињавајућа када је реч о видео играма. Са 12% младих под ризиком од проблематичног гејминга, Србија се сврстала међу земље са највећим процентом младих играча, уз Малту, Енглеску, Кипар и Естонију. Дечаци су чешће у ризику од проблематичне употребе видео игара него девојчице, што је потврдила др Клаудија Марино, истраживач са Универзитета у Падови: “Разлике у обрасцима играња међу половима су упадљиве.“
Проблематично играње видео игара није искључиво повезано са временом проведеним уз конзоле. СЗО наводи да се зависност од игара манифестује губитком контроле над временом проведеним у игри, као и запостављањем социјалних и академских обавеза. Ова врста зависности може узроковати озбиљне последице по ментално здравље, укључујући депресију и анксиозност, што додатно компликује живот тинејџера.
Поред “проблематичних корисника” друштвених мрежа, студија указује и на постојање “интензивних корисника”, којих има око 32%. Ови корисници проводе већи део дана онлајн, али не показују симптоме зависности. Највећу групу чине активни корисници, који користе интернет редовно, али без негативних последица, док само 12% младих користи друштвене мреже повремено или ретко.
Један од кључних проблема са овим трендовима јесте препознавање тренутка када употреба друштвених мрежа и видео игара прелази из здраве активности у зависност. Критичари истраживања напомињу да дефиниција СЗО можда није најпрецизнији алат за мерење зависности, али се слажу да представља добру основу за даља истраживања.
Стручњаци СЗО упозоравају да је важно увести строже регулативе у вези са приступом младих дигиталним платформама. Такође, едукација о дигиталној писмености могла би помоћи младима да нађу баланс између онлајн и офлајн живота, што би смањило ризик од зависности и негативних ефеката по ментално здравље.
Упркос позитивним ефектима које видео игре и друштвене мреже могу имати, као што су побољшање расположења и социјалне интеракције, стручњаци истичу да је кључно препознати границу између здраве употребе и зависности, посебно код млађих генерација. “Сведоци смо последица овог јаза, са још горим исходима који вероватно долазе,” упозорио је др Ханс Клуге, позивајући на хитну акцију свих релевантних институција како би се заштитило ментално здравље младих.
На глобалном нивоу, проблематична употреба друштвених мрежа и видео игара међу тинејџерима постаје све израженији, а Србија је један од примера где је неопходно хитно реаговати како би се спречило даље погоршање.
ИНФО: Глас јавности
Leave a Reply