Упис

Завршен је још један уписни круг у току шкоске године 2023/2024. године. Из уписа у први разред средњих школа можемо да закључимо да је популарност медицинских школа и код малих матураната даље највећа. У неким срединама је за упис у медицинке школе за смер медицински техничар било непходно минимум 91,60 као што је случај у Новом Пазару, а за зубног техничара 88,60, док је за фармацеутског техничара било неопходно минимум 87,90 бодова. У Врању је за Медицинску школу, смер медицинска сестра било неопходно минимум 91,66 бодова, а у Лесковцу 89,35. У Крагујевцу за упис у Медицинску школу на смер медицинска сестра техничар било је неопходно минимум 88,48 бодова, а за смер педијатријска сестра 88,39 бодова, а за фармацеутског техничара 89,79 бодова. У Медицинској школи у Ћуприји за смер медицинска сестра техничар било је потребно минимум 85,18 бодова. У Сремској Митровици за Медицинску школу, смер медицинска сестра техничар било је неопхгодно минимум 85,01 бодова, а за фармацеутског техничара 84,98 бодова. У Београду за Фармацеустку школу за смер фармацеутски техничар било је потребно најмање 86,26 бодова, а за физиотерапеутског техничара 83,40.

Ово нам показује да су одлични ђаци, чак и вуковци, уписивали медицинске школе. Ови подаци нам такође показују да је тренд да ће већина после завршене средње школе отићи у иностранство где су примања за ове профиле значaјно већа него код нас.

Апелујемо да се повећају зараде здравственим радницима како нам најбоља омладина не би отишла из земље.

Међу популарним средњим стручним школама су и Ваздухопловна академија где се за једно место пријавило и по четири ученика, а где је минимални број бодова за упис на смер авиотехничар био 89,26. И други смерови на овој школи су изуизетно полуларни код младих матураната, а био је неопходан исти број боидова као и и за смер авиотехничар. Разлог попуиларности ове школе је добра организација рада саме школе, али и доминантна практична настава и гарантовано запослење у земљи, али и иностранству.

Такође, угоститељство и туризам су јако популарни код ђака који су завршили основну школу. Разлог је добра практична настава, али и развој туризма у нашој земљи и све већа потреба за овим профилом. За смер кулинарски техничар било је неопходно миниму око 75 бодова, а и за остале смерове, попут хотелијерско-ресторатерски техничар био је неопходасн исти број бодова. А за трећи степе занимање кувар, 70,02 бодова. Можемо да закључимо да ће развојем туризма и хотелијерстава само у Београду у блиској будућности бити потребно преко 100.000 радника овог профила. Електротехничке школе, наручито ИТ смер је доживео пад када је у питању минималан број поена за упис, а такође је примећено и мање интересовање код малих матураната за ове школе, иако су и даље изуизетно популарне.

У електротехничкој школи „Никола Тесла“ за смер техничар информационих технологија било је неопходно минимум 92,75 бодова.

Гимназије су традиционално попуњене у великим градовима близу универзитета и високих школа.

Најтраженија гимназија је Јова Јовановић Змај у Новом Саду где је за природно – математички смер било неопходно минимум 97,20 поена. И остале гимназије су у великим центрима веома популарне и био је неопходан велики број бодова за упис.

Забрињавајући податак је да гимназије у мањим срединама попут Јагодине, Параћина, Бора, Зајечара, Књажевца, Велике Плане, Чачка и других места су остале полупразне или је остало још места која могу бити попуњена у другим уписним роковима.

Србија оскудева са добрим мајсторима, а поједине средње стручне школе годинама не могу да попуне места иако су у питању занимања која су дефицитарна и добро плаћена. На пример, заваривачи могу да имају примања као радници у ИТ сектору, али интересовање за овај профил је и даље јако мало.

Србија оскудева и у зидарима, а грађевинске школе су нам празне иако се у земљи гради више него икада. Зато смо принуђени да радну снагу у грађевинарству увозимо из Кине, Турске и других земаља.

Пољопривредне школе би требало да буду међу најтраженијим у нашој земљи. Зато апелујемо на надлежне да ураде све што је у њиховој моћи како би ови профили били промовисани. Такође предлажемо да се уради бела књига за пољопривредне школе.