"Имају све петице, а на тесту буду испод просека": Ових 6 округа су шампиони у броју вуковаца
Број одличних ђака за нијансу је смањен у односу на прошлу годину

Једно од највећих достигнућа у току основне школе јесте Вукова диплома, а услов за добијање исте до ове школске године био је да ученик има све петице од петог до осмог разреда. Ово достигнуће у току 2021/22. школске године постигло је највише ђака из Београда, а њихов успех је самим тим био већи на сва три завршна теста.

Ове школске године 8.374, односно 13,6 одсто ученика у Србији је завршило основну школу са Вуковом дипломом, што је у процентима нешто мање у односу на претходне две генерације (2019/2020: 8.482 или 13,8%, 2020/2021: 8.886 или 13,9%).


После Београда у ком их је било 2.048, на другом месту по броју вуковаца налази се Јужнобачки округ са 866, затим Нишавски са 587 и Шумадијски са 356, док пето место деле Јужнобанатски и Рашки са по 344 ђака са свим петицама.

Више од половине ученика који су у јуну 2022. полагали завршни испит VI разред су завршили одличним успехом (51,3%). За нешто више од 10% је смањен број одличних већ у следећем VII разреду (41,1%). Одличан успех на крају осмог разреда остварује 42,6 одсто ђака, врло добар 34,8 одсто, добар 21,1 одсто и само 1,5 одсто ученика довољан успех. Укупно посматрано, општи успех на крају осмог разреда се углавном подудара са општим успехом претходне генерације (одличних 43%, врло добрих 34%, добрих 22% и довољних 1%).

Просечан општи успех у осмом разреду износи 4,11, док је медијана 4,20, односно половина ученика на крају VIII разреда остварује просек изнад ове вредности. Овај резултат је за нијансу слабији од прошлогодишњег. Са просечном оценом 5,00 осми разред је 2022. године завршило 11.452 ученика или 18,6% укупне популације, што је за пола процента мање у односу на прошлогодишњих 19,1% ученика са свим петицама на крају VIII разреда.

Уједно, ова школска година била је последња у којој се за Вукову диплому рачунао успех од петог до осмог разреда, с обзиром на то да нова правила налажу да ђаци од сада такав успех имају почевши од другог разреда.

Како каже председник Форума средњих стручних школа Милорад Антић за Telegraf.rs, промена правилника за добијање Вукове дипломе неће направити велику разлику у броју вуковаца, јер већина ученика од првог до четвртог разреда има све петице. Међутим, додаје да је број ученика са просеком 5,00 нереалан.

Наставници који су разредне старешине убудуће би на име додатка за разредно старешинство требало да добијају око 5.000 динара, ако се обистини обећање Министарства просвете да ће овај додатак бити повећан са четири на седам одсто.

Просветним радницима који су и одељењске старешине до сада је за ту обавезу месечно следовало по 2.650 динара, а због секторског повећања зарада у образовању од 1. јануара за 12,5 одсто, додатак за старешинство од јануарске плате износиће око 3.000 динара.

Да достигли поменутих 5.000 динара Влада ће морати да промени уредбу о коефцијентима, у којој је сада дефинисано да наставницима који су и разредне старешине следује увећање коефицијента за четири процента.

Занимљиво је да ова промена није договорена приликом недавних разговора представника синдиката образовања и Министарства просвете поводом измена Посебног колективног уговора за запослене у основним, средњим школама и домовима ученика, већ на Радној групи за превенцију и спречавање насиља у школама.

Предлог је потекао од Синдиката радника у просвети Србије (СРПС), чији потпредседник Милорад Антић за Данас објашњава би повећање накнаде за разредне старешине знатно допринело смањењу сваке врсте насиља у школама.

– Разматрајући предлоге за спречавања насиља у школама и заштите, не само ученика, него и наставника који су све чешће изложени разним облицима злостављања од стране ученика, долазимо до тога да највећи број предложених активности у случају насиља у образовним установама, подразумева додатно оптерећење одељењског старешине у његовој иначе веома захтевној функцији – каже Антић.

Дуг списак обавеза

Према Антићевим речима, одељењски или разредни старешина представља педагошког, организационог и административног руководиоца одељења.

– Уз редовне обавезе предметног наставника, одељењски старешина је одговоран за функционисање одељењске заједнице и задужен за праћење постигнућа и напретка сваког ученика у свим аспектима васпитно-образовног процеса. Њихова улога подразумева и праћење здравственог, породичног и емоционалног стања ученика, сарадњу са родитељима, предметним наставницима, као и са стручним службама у школи. Задужени су за пружање помоћи и подршке ученицима, организовање и учествовање у појачаном васпитном раду, вођење дисциплинских поступака, предузимање и евидентирање васпитно-дисциплинских мера. Одељењски старешина припрема седнице и спроводи одлуке одељењских већа, одговоран је за ажурирање педагошке документације – набраја Антић непрегледан списак обавеза због којих се наставници нерадо прихватају ове обавезе.

ИНФО ФССШ

Радна група за превенцију насиља усагласила је данас кључне мера и  активности које је потребно предузети у наредном периоду како би се унапредио систем за реаговање на насиље, као и за његову превенцију.

Министар просвете Бранко Ружић рекао је да су мере пажљиво сагледане, разматране њихове последице и прецизиране активности које је потребно предузети да би се реализовале.

Он је навео да ће до 24. децембра бити дефинисан предлог аката које је потребно изменити како би се наведене мере спровеле.

Верујем да ће мере које смо усагласили на данашњем састанку омогућити ефикасније реаговање када су сви облици насиља у питању, као и да ће деловати и подстицајно и превентивно и да ће додатно осигурати да ученик и његова заштита и подршка буду у фокусу“, оценио је министар.

Он је подсетио да је насиље сложен друштвени феномен и да је циљ да сви сегменти буду укључе у његово решавање.

У наредном периоду предстоји измена закона и подзаконских аката, као и финансијске анализе и ефекте за неке од мера које је предложила Радна група“, рекао је министар и додао да је пре свих мера потребна позитивна промена става према васпитном и превентивном раду школе, родитеља и свих других друштвених фактора.

Међу предложеним мерама су бројчано оцењивање владања од 5. до 8. разреда основне школе у току и на крају првог и другог полугодишта, као и да та оцена улази у просек. Предложено је и одлагање исписивања ученика из средње школе уколико је против њега покренут васпитно-дисциплински поступак, до његовог окончања.

Школама ће бити препоручено да пропишу Општим актом школе мере за употребу мобилних телефона током наставе.

Међу мерама су повећање броја педагога и психолога у основним школама, повећање износа накнаде за рад одељенских старешина, као и доношење Правилника о раду одељенских старешина.

Такође, предложено је и повећање  минималних новчаних казни за тежу повреду обавезе родитеља из члана Закона о основама система образовања и васпитања која се односи, између осталог, и на неучествовање у васпитном раду детета, као и за члан закона који прописује повреду забране (забрану дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања).

Један од предлога је и израда нових и ревизија постојећих стручних упутстава о сарадњи и комуникацији институција под надлежношћу Министарства просвете, Министарства за бригу о породици и демографији, Министарства здравља, Министарства правде и МУП.

Предложена је и измена  Правилника о обављању друштвено-корисног, односно хуманитарног рада, као и измена Правилника о протоколу поступања у установи у одговору на насиље, посебно у делу који предвиђа да се трећи ниво насиља пријављује и путем платформе „Чувам те“.