АКО се усвоје измене и допуне Закона о основама система образовања и васпитања, од септембра ће практичну и наставу из стручних предмета у уметничким и средњим стручним школама моћи да предају и свршени средњошколци!
За катедром се, такође, могу наћи и предавачи са мастером из било које области тако да ће, рецимо, професор биологије моћи да буде и неко ко је после основних студија на Биолошком факултету, завршио постдипломске студије на економији!

Уз ове измене, које су саставни део предложених измена Закона о основама образовања и васпитања, новина је и то да ће се ђаци два пута оцењивати из владања, по једном у сваком полугодишту, и то би био први пут да се оваква пракса уводи у наше школе. Наставници ће, ако родитељи затраже објашњење за оцену, морати да пишу изјаву директору у којој ће образложити зашто је, рецимо, дете добило двојку, а не тројку.

Французи су на улицама због најаве повећања старосне границе за одлазак у пензију. Влада је одлучна да изгласа повећање са 62 на 64 године, а грађани кажу - штрајковаћемо до пензије. Ово је већ шести протест од почетка године. Без обзира на повод, сваки пут грађани сложно излазе на улице - од средњошколаца и студената, до пензионера. Свих образовних звања и оних без истих. Сви заједно - једни за друге. Зашто није тако код нас? Социолог Ратко Божовић оцењује за Н1 да ми имамо проблем јер немамо грађанина. "Тамо је присутан грађанин и грађанство, а ми имамо странчарење, имамо нешто што је далеко од оног да успостављамо грађанство и зато је дефектна код нас култура протеста", каже Божовић. Историчар и гостујући професор на Сорбони Станислав Сретеновић каже да Француска, поред културе протеста има и веома јаку и изражену институционалну културу, те да се овакви проблеми углавном решавају у институцијама, што очекује да ће се и сада догодити.


„Ово јесу једни од најважнијих протеста у последњих 30-так година, али једна од карактеристика протеста у Француској су управо ове различите цифре које се дају везано за број учесника. На последњих шест до седам великих протеста, од краја 90-тих видећете да се те разлике стално повећавају у односу на то да ли бројеви долазе од стране МУП-а или организатора протеста. Бројке варирају везано и за јучерашњи дан много, јуче су организатори објавили да је било 3,5 милиона, а влада 1,2 милиона. Како год било, вероватно су цифре негде између најтачније али свакако ово је један од највећих бројева учесника“, рекао је Сретеновић у Новом дану.

Школовање једне особе у Србији од предшколског образовања до завршених студија у просеку кошта више од 34.000 евра, у зависности од изабране средње школе и факултета.

Према истраживању Института за развој и иновације, највише кошта школовање студента који је завршио основне студије стоматологије – готово 71.000 евра, пише РТС.

Ненад Јевтовић из Института за развој и иновације рекао је за РТС да је студија израђена на основу макроекономских података и да су током истраживања кренули од тога колико се у Србији издваја средстава за образовање.

„Посматрали смо да је тај млади човек, високо образован, био пет година на факултету. Дакле, отишао је у продужену годину у просеку и да је дипломирао 2018. године, што значи да је кренуо у предшколско 2000. године. У том периоду од 18 година, док је дипломирао, држава, његова породица су уложили у њега 34.100 евра“, рекао је Јевтовић.

Навео је да су до тог износа дошли на основу економских и статистичких података.

„Када копате по БДП-у, дођете до производног приступа БДП-а, па видите колики је аутпут сектора образовања, то се може пронаћи у БДП-у, када се он обрачунава. На то додате колики су неформални трошкови и неформална економија коју објављује Републички завод за статистику, а односи се на сектор образовања, ту вам дођу приватни часови, преводиоци, када шаљете дете у разне школице. И на то додате још ученички и студентски стандард – колико Република Србија издваја за ученички и студентски стандард“, рекао је Јевтовић.

Додао је да су након тога све то сабрали и поделили са бројем ученика уз прилагођавање са нивоом цена од 2000. до 2018. године и дошли до податка да је просечан дипломац у Србији коштао државу 34.100 евра.
Након тога су, додао је Јевтовић, извршили додатно истраживање на Универзитету у Београду.

„Додатно истраживање се односило на осам изабраних факултета са Београдског универзитета. И ту су се наше претпоставке испоставиле да трошак варира од изабраног Економског факултета где се најмање потроши новца да би се добио дипломац, кад кажем најмање, и држава и сами грађани, до стоматологије која је дефинитивно најскупља“, истакао је Јевтовић.

Објаснио је да су, према истраживању, за стоматолога са завршеним студијама потребне 53.000 евра, а када се на то дода и новац за основну и средњу школу, долази се до готово 71.000 евра.