Све мање деце иде на поправни испит крајем августа. За разлику од периода пре 15 година када је годишње у основним, а поготово у средњим школама и по неколико десетина ученика полагало поправне и понављало, ситуација је данас другачија!
Милорад Антић председник Форума средњих стручних школа за "Блиц" каже да је разлог томе првенствено епидемија корона вируса која је променила начин рада школа на дужи период, али и инсистирање родитеља да се деци поклоне оцене.
Колико се у школама поклањају оцене
- Родитељи су на много утицали на то јер траже да њихово дете има све петице. Родитељски утицај је ту пресудан јер се надлежним органима и инспекцији жале на наставника, подносе пријаве, а просветни радници под притиском морају да пристану на тако нешто - каже за "Блиц" Антић.
Према његовим речима, има и ситуација када чак и школска управа тражи од наставника да ученицима дају више оцене како би имале бољу репутацију.
- Чини ми се да је родитељима све мање битније знање њихове деце већ то да имају оцене којима могу да се хвале свуда. Наравно, наставник је увек крив, и увек се нађе разлог да деца буду у управу, да се поклони оцена и да сви заједно буду задовољни и срећни - наводи он за "Блиц".
Истиче да је таквим ставом већина родитеља прави медвеђу услугу сопственој деци, јер она тако прихватају погрешан систем вредности који не вреднује истинско знање, већ привид истог.
Како каже, постоји разлика између поклањања оцена у трогодишњим и четворогодишњим средњим школама.
- У трогодишњим школама тражи се често само позитивна оцена, односно двојка. У четворогодишњим средњим школама је ситуација другачија, и ту родитељи и ђаци траже само четворке или петице - говори он за "Блиц"
Антић каже да највише средњошколаца на поправне испите иде јер на крају школске године има закључену јединицу из математике или матерњег односно српског језика. Према његовим речима, мање ђака иде на поправни због јединица из хемије, физике, док је најмање ученика који имају јединицу из енглеског језика.

У периоду од 17. до 22. јула 2023. године, чланови синдиката Форум, као друга група, боравили су у Сокобањи. Председник Синдиката, господин Антић, одлично се показао и у улози водича, и као врсни познавалац Сокобање.
По доласку смо се сместили у пансион ''Ројал'' (Royal) у непосредној близини цркве, школе и аутобуске станице.
Дочекали су нас љубазни домаћини, који су нас гостили наредних шест дана, специјалитетима домаће кухиње из властите производње. Пријатна атмосфера која је владала међу присутнима, допринела је да нам боравак у Сокобањи остане у још лепшем сећању.

У данима боравка, обишли смо: Бориће, хотел и парк Моравицу, Жупан плажу, Очно, планину Озрен (Водопад Рипаљку) и Соко град.
У наставку можете прочитати мало више о овим локалитетима.

Излетиште Борићи- Кроз историју многе познате личности из света уметности и политике, као и чланови породице Карађорђевић састајали су се баш на овом месту. Велика концентрација негативних јона у ваздуху, чини га јако пријатним за боравак, а поготово је благотворан за све оне који имају проблема са дисајним путевима. Дубље у шуми,на месту где се некада налазило језеро, подигнута је чесма посвећена Хајдук Вељку Петровићу.

Хотел Моравица - Смештен је на узвишењу изнад истоименог парка. У апартману број 144 ,некада је боравио наш књижевник и једини добитник Нобелове награде, Иво Андрић.
Данас је то спомен-простор, са оригиналним реликвијама и докуменатима. Са балкона се пружа величанствени поглед, са једне стране на Ртањ,а са друге стране на Озрен.
Сигурно је да је Андрић уживао у чарима које ова Бања пружа, а како смо сазнали ту су боравиле и друге истакнуте личности.
Након обиласка, освежење смо потражили на плажи Жупан, првој која је икада изграђена на реци Моравици.
Вода је увек бистра, али и хладна, обала каменита, прави рај за циркулацију.
На свом најдубљем делу, вода достиже и 4м, те је могуће и скакање са околних стена.

Лечилиште и излетиште Очно-
Као што му и само име каже, ово је простор резервисан за особе које имају проблем са видом.Чист ваздух, изворска вода и лепота природе прави су мелем и лек за душу и тело.
Мало ниже, на средини велике ливаде окружене шумом, обишли смо Камен љубави. Велика стена, симбол вечне љубави. Суштина доласка јесте да успете да се на њега попнете или ипак џ уколико нисте у могућности да вам неко понесе каменчић са врха.
Такође се верује и да људи који не могу да добију пород треба да преспавају код овог камена, који би требало у томе да им помогне. Јер наравно, круна сваке љубави је потомство.

Планина Озрен- Утабана земљана стазица, у самом центру планине Озрен води до праве мале оаза лепоте.
Водопад Рипаљка који по свему одскаче од осталих (рипати-скакати) први је српски споменик природе и највиши водопад са чак  40м висине.
Неизоставни део је и шетња око језера у којем, ако имате среће,можете видети и златну рибицу.

Соко Град (Соколац)- Кренувши из излетишта Лептерија, лаганом шетњом кроз шуму, поред реке, стиже се до великог средњевековног утврђење  из доба цара Јустинијана. Тврђава се састоји  из три нивоа који су под Турцима разрушеи, а најбоље је очувана улазна капија. Сходно физичким могућностима, већи део групе се попео до самог улаза и ту стао.

. . . . .

И тако, дођосмо до краја ове рекреативне авантуре, са које се сви враћамо одморнији и богатији за  нова пријатељстава. Успомене које ће се дуго памтити и препричавати са жељом да се сви поново састанемо.

Срдачан поздрав!

Маријана Тимотијевић

професор економске групе предмета у Средњој туристичкој школи

У две смене, од 12.до 17, потом од 17. до 22.јула, чланови синдиката Форум боравили су у Соко Бањи. Сваки дан је био осмишљен организованим посетама занимљивостима које ова бања издашно нуди.

Сутрадан по доласку, нас двадесетипет, пошто смо се сместили у пансион ''Ројал'' (Royal) у непосредној близини цркве и школе, кренули смо у шетњу до познатог излетишта Врело - Борићи. Око 300м од центра Бање, ово је некада било моденско састајалиште познатих уметника - писаца, глумаца, затим политичара и чланова породице Карађорђевић. Због велике концентрације негативних јона у ваздуху, ово место је прави мелем за све који имају проблема са дисајним путевима. Пошто прођете недавно обновљену летњу позорницу, наилазите на чесму посвећену Хајдук-Вељку Петровићу, и стижете до заравни прекривене боровим иглицама. Излетиште је опремљено клупама, столовима и справама за игру па и вежбање деце и одраслих.

Један од најчешћих и најдражих гостију Сокобање био је нобеловац Иво Андрић. У хотелу Моравица, на другом спрату, апартман број 144 претворен је у спомен-простор, који годишње посети више од 50 000 посетилаца. Андрић је заиста уживао у лековитом ваздуху и изузетном погледу са терасе свог боравишта: могао је да бира хоће ли гледати на Ртањ, или пак на Озрен и кањон реке Моравице. Шетња до овог места испунила нам је други дан боравка у Бањи. Присетили смо се да су у њој, поред Андрића, често и радо боравили Бранислав Нушић, Стеван Сремац, Исидора Секулић, као и бројни сликари, научници и политичари.


Следећи дан био је предвиђен за посету планини Озрен, односно излетничким местима Калиновица и Очно. На око 5км од града, на средини велике ливаде оивичене буковом и боровом шумом, обишли смо Камен љубави, усамљену стену која симболише вечну љубав. Наравно, услов је да успете да се на њега попнете, што и није нека жртва с обзиром на то шта обећава. Лечилиште-излетиште Очно , иако далеко од старог сјаја, још увек је у служби здравља: пацијенти удишу ваздух препун озона, пију чисту и хладну изворску воду и посматрају околне планине и зеленило. Нема природније, а лековитије куре од ове!
У близини је и Рипаљка (рипати - скакати, поскакивати), са својих 40м највиши водопад у Србији. Још давне 1949. године проглашена је првим српским спомеником природе.

Ако идете колима, следите путоказ за Озрен, а потом таблу за скретање улево, на којој пише Очна болница Озрен.Продужите још мало и наићи ћете на видиковац са ког се види панорама читаве Соко Бање. На северу је планина Ртањ и њен врх Шиљак, сверозападно је Бованско језеро, у подножју ћете уочити аквапарк и бројне спортске терене.

На измаку дана, на поменутој вишенаменској летњој позорници имали смо привилегију и задовољство да погледамо дуодраму Јована Јањића Патријарх Павле - бити ћовек међу људима и нељудима, у режији глумца и редитеља Милана Руса.Насловну улогу патријарха Павла игра Милан Малбаша, а новинара који разговара са патријархом игра Александар Дунић.
Ово особено уметничко дело побуђује племенита осећања иразмишљања, али и аутентично показује душу српског народа и прилике кроз које је он донедавно пролазио.
Текст представе и рад на представи благословио је садашњи патријарх српски Порфирије.

За последњи дан, као шлаг за торту, оставили смо посету Соко-Граду. Соко Град (Соколац) је средњевековно утврђење и смештен је на 2 km источно од Сокобање. Истраживања су показала да је град био врло разуђен и великих размера. У добром стању је сачувана само прва, улазна кула у горњем граду, а остало је, како куле, тако и зидови, порушено.
Легенда каже: у времена давна, силан велможа, господар тврдог Соко-града, јахаше котлином. Одједном, смрачи се небо над Озреном, севну муња са Оштре чуке, па груну гром и задрхта земља све до Шиљка на суром Ртњу. Поскочи уплашени хат, јахач паде с њега и изгуби свест. Када се господар Соко-града освести, учини му се да су му све кости поломљене. Није могао на ноге да се ослони. Лежао је тако и чекао смрт... Изненада, зачу шум воде. Полако и болно се придиже да се бар жедан од света не растави. Кад велможа први гутљај воде, с дотле врела непознатог, попи, у глави му се намах све разбистри. Кад то господар тврдог Соко-града виде, онако у оделу господскоме, окупа се у кладенцу, оздрави одмах, па се орно врати у град. Одмах нареди да се кућа над извором дигне. Замало прочу се глас о води исцелитељици на све четири стране света. Са свих страна навалише они што им душа у носу бејаше да на кључу воде видарице за своје бољке мелем потраже. Оздравише многи од воде у котлини међу Озреном и Ртњем. Они што су највише болни били ту и домове подигоше.

Град је настао у периоду византијског цара Јустинијана, као тврђава за спречавање аварских и словенских упада у дубину Балканског полуострва. Стефан Немања га заузима 1172. године и он је од тада у саставу српске средњевековне државе. Турци га, као и целу Видинску кнежевину, заузимају 1398. године. Од турске власти се 1412. године одметнуо соколски и сврљишки бег Хамза који је столовао у Соко Граду. Хамзину побуну угушио је султан Муса наредне године, а током борби град је поново разрушен. Хамза је послат у тадашњу престоницу Једрене (данас Едирне, у Турској) где је погубљен, док је месно становништво расељено широм Османског царства.

Посета остацима Сокоца протекла је у најбољем реду, али и у мукама због велике врућине и местимично заиста великих успона. Зато су неки од нас потражили освежење на локалној плажи Жупан. То је прва плажа на реци Моравици на коју наилазите готово у самом центру Бање. На најдубљем своме делу дубока је око четири метра, тако да је могуће скакати у заиста ледену воду. Вода је увек бистра, мада је број купача објективно превелики за тако мали простор.
Легенда каже да је Жупан био син господара Сокограда, и да се заљубио у Лептерију, ћерку господара Врмџе. Српска варијанта Ромеа и Јулије, чије се породице такође нису слагале, завршава се тако што су љубавници одлучили да заједно скоче у реку. Место где су пронашли девојку данас је излетиште Лептерија, а место где су пронашли младића доби назив Жупан.

. . . . .

Ето, било је то наших пет дана за памћење. Није згорег споменути особље пансиона ''Ројал'' које се својски трудило да нам боравак учини што пријатнијим, првенствено богатим избором домаћих специјалитета властите производње. Захваљујемо се и водичима Вери и Силвији, које су нас успешно одвеле до Соко-Града- и вратиле у истом бројном стању. Нема сумње, видећемо се поново!

Припремo Горан Хаџи-Боричић

Медицинска школа Звездара

У периоду 6-11.7. 2023. радници средњих стручних школа су у организацији ФССШ били на планини Златар, у смештају Златна долина, у врло пријатном амбијенту поред рибњака, непосредно испод Нове Вароши. Током пет дана одмора, организовани су разни излети и садржаји. У петак 7.7. обишли смо планину Златар, цркву и околину. Суботу 8.7. проведена је у садржајном излету до манастира Милешева, задужбине краља Владислава, месту где су почивале мошти Светог Саве, а где се и данас налази његова шака. Учесници су имали прилику да обиђу и манастирску ризницу где се налазе многе реликвије од којих је најдрагоценија штап Светог Саве, који је добио у Никеји када је проглашена аутокефалност СПЦ. Након манастира, посетили смо прелепе водопаде у Сопотници. Недељу 9.7. провели смо крстарећи меандрима Увца, посетили Ледену пећину и попели се на видиковац Равни крш. Понедељак 10.7. био је предвиђен као слободан дан, а многи су га искористили за посету пијаци и цркве Свете Тројице у Новој Вароши. У међувремену уживали смо у даровима природе - шумским јагодама и боровницама. Свакако, за све учеснике овог одмора, биће ово лето за памћење.

Припремила Сандра Златановић

Ваздухопловна академија

ОСТАЈЕМО ДОСЛЕДНИ!!!

Као и предходних година ФССШБ организује
рекреативи одмор за своје чланове.

ЈЕДИНИ СМО ОД СВИХ СИНДИКАТА У ПРОСВЕТИ КОЈИ ТО РАДИ!!!

Златар – "Златарска долина" од 06.07. – 11.07.2023. године

Златар - оаза лепоте и мира. Уз повољне  климатске услове, надморску висину од 1000м и здраву храну, идеална је за истински одмор али и организацију факултативних излета.

Услуга на бази пуног пансиона у периоду од 6.7.2023. до 11.7.2023.
Креће се са ручком у четвртак 6.7., а завршава са доручком у уторак 11.7.

• смештај у 1/2 и 1/3 собама
• свака соба поседује купатило, тв са кабловским прикључком
• Wi Fi бесплатан

Факултативни излети: Крстарење Увачким језером, обилазак манастира Милешева и слапова Сопотнице, посета манастира Козме и Дамјана, Дубнице, етно села Штитково. Излети се накнадно уговарају и плаћају.