Просветари траже јасна упутства Штампа


Поводом тврдње министра просвете да се буни само један синдикат просветних радника


Унија синдиката просветних радника Србије јесте најгласнији, али није једини синдикат који упозорава на бројне проблеме који се очекују ако настава крене у школама од 1. септембра.

То што се остали репрезентативни синдикати образовања нису званично оглашавали саопштењима у претходном периоду не значи да се слажу са одлукама Министарства просвете, поручују саговорници Данаса из више просветних синдиката.

Унија синдиката упозорила је да је немогуће организовати наставу од 1. септембра, што је министар прокоментарисао речима да се „ниједан други синдикат није бунио“ и да ни од једног није чуо да каже да су упутства Министарства неразумна.

– Па да ли треба да изађемо на улицу и да покажемо да се бунимо? Синдикат „Независност“ покушава колико год може да проблеме решава дијалогом, али код министра очигледно не постоји претерани интерес за то. Он је одлуке донео сам и то бацио синдикатима на сто и рекао „то је тако“. И сад је питање да ли се неко бунио или не. Не могу да прихватим нешто као своје уколико у томе нисам учествовао – каже за Данас Томислав Живановић, председник ГСПРС „Независност“.

Напомиње да „Независност“ стоји иза свих изјава своје чланице Весне Војводић Митровић, која је претходних месеци износила у медијима низ критика на рачун потеза просветне власти.

Живановић каже да ће почетак школске године бити тема састанка заказаног за уторак и да ће се на њему анализирати сви проблеми од предшколског до високог образовања.

– Не знам како је министар замислио да то функционише у пракси и зашто је оставио огромну одговорност директорима школа, наставницима и родитељима. Отприлике им је поручио: ево вам „врућ кромпир“, ваша је школа и ваша су деца. Школе немају новац за набавку дезинфекционих средстава, маски, визира… то се пребацује на локалне самоуправе, али је питање да ли све могу то да финансирају. Да ли држава размишља о деци са сметњама у развоју? Ништа није решено – закључује Живановић.

За председницу Синдиката образовања Србије Валентину Илић нема великих непознаница о томе како ће школе радити од 1. септембра.

Она колеге из Уније који су указали да је наставу немогуће организовати пита – шта је проблем.

Каже да јој се од чланства нико није обраћао са конкретним проблемима, сем што је било појединачних случајева да наставницима или њиховим ђацима недостаје техничка опрема, на шта је она реаговала и о томе обавестила Министарство.

У једном моменту се отворило питање могућих технолошких вишкова наставника изборних предмета, али Илић каже да је то у договору с министром решено.

Какав је став четвртог репрезентативног синдиката образовања – Синдиката радника у просвети Србије (СРПС) није лако рећи.
Овај синдикат је већ дуже време у расколу, оснивачи у судском спору, а чланице су се поделиле у две струје.

На једној су Форум београдских гимназија (ФБГ), Форум средњих стручних школа Београда (ФССШБ), Синдикат образовања Пожаревац и Независни синдикат просветних радника Војводине (НСПРВ), а на другој Синдикат просветних радника Војводине и Синдикат образовања Београда, чији је генерални секретар Слободан Брајковић уједно и председник СРПС-а.
Брајковић за Данас каже да је чланство подељено, једни су за то да се настава изводи онлајн, други да се иде у школу.

Он истиче да на последњем састанку с министром није прихваћен захтев СРПС-а да се запосленима који имају здравствених проблема омогући рад на даљину.

– Највише нас плаши да зараза букне у школама. Наши људи су незаштићени, немају заштитну опрему. Сигурно је да ће морати више да раде, јер деца која наставу прате од куће не могу да се ослањају само на ТВ часове. Са њима мора додатно да се ради. Наставници ће бити оптерећенији од учитеља – сматра Брајковић.

ФБГ и НСПРВ више пута су критиковали потезе просветне власти, а на тој линији је и ФССШБ чији председник Милорад Антић истиче за Данас да „министар истиче само себе, а просвету је бацио у запећак“.

Шарчевићеве различите изјаве и бројне контрадикторне информације у медијима Антић назива „рингишпилом“ и оцењује да ником није јасно како ће изгледати нова школска година.

Он указује да држава није понудила конкретна решења, а да сви пребацују одговорност једни на друге.

У средњим стручним школама је највећи проблем извођење практичне наставе, због чега Антић предлаже да се пракса изводи у малим групама, али и да се наставницима повећа накнада за рад.

Такође се залаже да се обезбеди лекар који би обилазио школе и процењивао да ли је неко од ученика потенцијално заражен и потом такве ђаке упућивао у надлежну здравствену установу.


Извор: danas.rs