Ови професори стрепе од повратка у клупе, једна ствар може да буде кобна по њих! Штампа



Најстарији кадар ради у средњим школама, њима коронавирус може доћи главе

Ђаци од првог до петог разреда највероватније ће од 1. септембра похађати наставу у школама, а како је јуче навела премијерка Ана Брнабић, коначна одлука ће бити саопштена у уторак. Према њеним речима, Министарство просвете увелико завршава рад на упутству које би Кризни штаб требало да усвоји.

- Након тога, министар просвете обавестиће јавност како ће изгледати настава у предстојећој школској години. Биће издато упутство за родитеље, а са Уницефом се припрема и видео-прилог који ће бити емитован на свим националним фреквенцијама, а који се тиче понашања ђака у школама - казала је премијерка.

Јасну назнаку да ће најмлађи школарци наставу похађати у школским клупама поздрављају и у Удружењу „Родитељ“. Како за „Ало!“ наводи Драгана Соћанин, председница тог удружења, поред чињенице да многи родитељи због пословних обавеза не би имали коме да оставе децу на чување уколико би се настава одржавала на даљину, овакав вид часова би потпуно обесмислио неке од основних школских начела.

- Надамо се да ће се и за старије школарце пронаћи неко слично решење, јер упркос томе што су многи мислили да ће се они добро снаћи у праћењу часова на даљину, до тога није дошло. Јако је тешко преко телевизије објаснити ученицима полиноме, који се изучавају у седмом разреду. Многи родитељи су морали да плаћају приватне часове како би деца савладала градиво. Управо због таквих примера, настава на даљину не може да има исти исход као када се одвија у школским клупама. Нарочито је било непримерено што су очекивања да се савлада градиво била потпуно иста као и у нормалним околностима, иако то није било реално - каже наша саговорница.

Међутим, да се приликом организовања наставе у наредној школској години на првом месту мора водити рачуна о поштовању епидемиолошких мера и безбедности ђака и наставника, за „Ало!“ уверава Милорад Анитћ из Форума средњих стручних школа.

Он истиче да многи наставници у средњим школама чине најугроженију групу од тежих облика инфекције коронавирусом, што би Министарство просвете морало да има на уму.

- Професори у српским средњим школама имају у просеку 51,5 година, а многи од њих су и хронични болесници, због чега не смемо дозволити да коронавирус уђе у школе. Мало је рећи да би било погубно уколико би зараза почела да хара по школама. Међутим, социјализацију деце у школама нико не може да забрани и нема сумње да је упркос свему најбоље решење да се настава одвија у школским клупама, али уз поштовање свих мера. Такође, неопходно је подићи здравствену заштиту на највиши ниво, тако да у школама свакодневно буде присутан лекар - каже Антић.

У порасту број одличних ученика
Према подацима УО Друштва директора школа Србије, у условима онлајн наставе примећено је да је број одличних ученика у гимназијама са 40-45 одсто порастао и до 60 одсто. Драгана Соћанин из Удружења „Родитељ“ истиче да је управо ова чињеница доказ да је онлајн настава обесмислила оцењивање.

- Дешавало се да један ученик на контролном задатаку на даљину реши најтежи задатак, а онда пошаље свима. Неким школарицма је управо овакав вид оцењивања подигао коначан успех - каже Соћанин.

Извор: alo.rs