Шарчевић смењује 19 директора школа Штампа

 

Шарчевић смењује 19 директора школа
У току је процедура смене 19 директора школа у Србији, од којих четворо због насиља у образовним установама, а 15 због непоштовања закона који предвиђа одлазак у пензију са 65 година, изјавио је данас министар просвете Младен Шарчевић.

Помоћница министра просвете Весна Недељковић прецизирала је да је предложена смена директора једне предшколске установе, једне основне и две средње школе због случајева насиља у тим образовним установама.

- Спремамо се да сменимо једну групу директора, ја сам дао налоге помоћницима где год се није поштовао закон, почев од тога ако нису отишли у пензију а имају 65 година, да се покрене процедура и против секретара који је требало да их упозоре да се придржавају закона - навео је Шарчевић, одговарајући на питање Данаса колико директора је сменио од када је нови Закон о основама система образовања и васпитања ступио на снагу.

Упитан шта је са 28 директора школа чију смену је још летос предложио школским одборима због пропуста на малој матури, Шарчевић је одговорио да су школски одбори игнорисали његово мишљење, али да он не може ретроактивно да примењује закон и да их смени.

Министар је најавио да ће прелазни конкурс за научно-истраживачке пројекте бити раписан до краја децембра, а да у међувремену плате научника неће бити угрожене јер ће постојећи систем важити док не започне нови циклус финансирања. Владимир Поповић, помоћник миистра просвете за науку, каже да ће у прелазном конкурсу бити задржан сличан модел финансирања науке као и до сада, напомињући да је Министарство уважило примедбе науче заједнице и научника из друштвено-хуманистичких наука. Прелазни конкурс трајаће мање од две године, а план Министарства је да од 1. јануара 2020. почне комбиновано институционално-пројектно финансирање. По том моделу део плате истраживача запослених у институтима ће бити фиксни и износиће око 70 одсто зараде док ће остатак зарађивати кроз пројекте, у којима ће равноправно моћи да конкуришу и државни и приватни сектор. У склупу тога ће бити развијен о фонд за науку који ће омогућити и додатна средства за науку.

Поповић је рекао да ће веома брзо бити објављен регистар истраживача, те да почиње израда новог Закона о научноистраживачкој делатности. Он је навео да је буџет за науку за наредну годину повећан за 13 одсто у односу на лане и да је пет одсто буџета опредељено за плате, а остатак за материјалне трошкове.
Државни секретар у Министарству просвете Владимир Џамић најавио је да ће у петак бити расписан конкурс за избор новог сазива Националног савета за високо образовање, те да Влада има ток од 100 дана да именује тај савет. Он је рекао да ће чланови Савета, укључујући и оне које треба да предложи Министарство просвете, бити истакнути научни радници из области високог образовања и да ће бити бирани искључиво према стручности. Џамић је најавио и да ће Влада ускоро именовати чланове Националног акредитационог тела и да поступак акредитације треба да буде транспарентан и објективан за све учеснике у том поступку. Рекао је и да је важно да се успостави регистар наставника на акредитованим високошколским установама, да се никад више не би догодило да се постави питање како је неко био професор у два цикуса акредитације, а у трећем не може то да буде. Џамић каже да је решавање проблема у вези са оспореним докторским дипломама при крају и да је за Министатство то искључиво правно питање, а не политичко нити персонално, због чега је пребачено на терен правне експертизе.

Спољни сарадници за превенцију насиља
Упитан шта ће се радити како би се смањило насиље у школама, Шарчевић је рекао да ће бити ангажовано 100 спољних сарадника за превенцију и реаговање у случајевима вршњчког насиља.

Пише: В. А.