Вечерње: Васпитање није у моди Штампа
петак, 26 јун 2009 23:35

 

 


 

КРИЗА морала, сукоб генерација, пољуљане вредности... само су неки од могућих криваца у које упиру прстом сви они који су сведоци све чешћих насилних обрачуна ученика и професора. Вуку ли се ти проблеми из нестабилних породица или пак из хаотичног друштва, неспремног да одговори на модерне изазове, само су неке од дилема, али је свима заједничко питање може ли се и како томе стати на крај.
Стручњаци упозоравају да се урушавају ауторитети и да су пољуљана оба тврда упоришта васпитања - и кућа и школа.
 
Узори

Деца данас имају лоше узоре, јер им родитељи нису добар узор - сматра Мирјана Вуксановић, доктор клиничке психологије. - Не може ни професор који ради за малу плату да буде узор деци. Обесмишљено је образовање, јер деца виде да се учење и лепо понашање у нашем друштву не вреднују и да се не исплате. Бахато понашање не може се правдати пубертетом. Основни проблем је хомогенизација зла, јер је насиље свуда око нас. Насилници и лоши људи се „групишу“ и постају већина или су упадљивији, зато што се добри увек повлаче.
Проблем је, истичу и школски психолози, што су професорима у „кризним ситуацијама“ руке везане, а систем казни сведен на занемариву меру. Заштита и интерес деце је приоритет, а 
ученици нису увек имуни да то сазнање не злоупотребе.

Казна

Највећа казна коју ђаци могу добити за недолично понашање је искључење из школе, док у основним школама, професори немају чак ни ту могућност. Директори се жале да чак и када неки ученик буде кажњен, после жалбе Министарству просвете он буде враћен у школу. Наставници су тако дошли у ситуацију да ђацима не могу ништа.
Вуксановићева додаје да су професори апсолутно незаштићени.
- Ако ученик нешто направи и лоше се понаша према наставнику, прво сви постављају питање како га је професор на то навео и у чему је погрешио. Та деца су иста она која и код куће праве проблеме, а вероватно су и тај модел понашања „преузели“ од својих родитеља.
Психолози и педагози по школама би могли доста тога да ураде али посао ових стручних служби своди на попуњавање извештаја и анализа и на састављање планова.
Ипак, чују се и другачији ставови. Иако су последње анкете указале на то да су чак две трећине наставника претпеле макар једну увреду, претњу или чак физички насртај, све је више социолога и психолога који тврде да је сличних проблема увек било, али се сада на њих гледа кроз другу призму.

Паника

- Насиља је увек било и биће и то у свим сегментима друштва, али медији, извештавајући о појединачним инцидентима стварају моралну панику - оцењује проф. др Дивна Вуксановић, социолог. - Реч је о појединим примерима, али будући да су то сензационалистичке вести од којих само медији профитирају, ствара се утисак да је насиље у порасту. Тиме се значајно нарушава углед важних институција и друштвених сегмената као што су образовање, здравство...
Наша саговорница истиче да се ретко говори о успесима ђака на међународним такмичењима, о њиховим креативним радионицама, али се зато медији сјате чим дође до неког инцидента.
Социолози наглашавају да је оваква ситуација добила још више на значају појавом нових медија као што су мобилни телефони, Интернет, „Јутјуб“... јер је качење таквих слика, без икакавог коментара - мач са две оштрице.
- Зато је право питање да ли оне заправо спречавају или промовишу насиље - пита се и проф. др Дивна Вуксановић. 
                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  З. РАКИЋ - Б. СТЈЕЉА