Незапамћена трагедија задесила је нашу земљу и главни град. Ученик Основне школе Владислав Рибникар на Врачару, школе која одувек важи за елитну, коју похађају деца добростојећих родитеља, усмртио је осам ученика, портира и тешко ранио наставницу историје.

Шта треба да се деси да се наша савест пробуди?

Поставља се питање који је узрок оваквог понашања једног четрнаестогодишњака? Да ли је јединица из историје или проблеми у породици или школи ? Шта је могло да утиче да се дете одлучи на овакав крвави пир? Знамо да је недавно променио одељење, али да ли то може да буде окидач и мотив за незапамћен злочин у систему образовања у нашој земљи.

Зато објашњење, поред родитеља, морају да дају и школски педагог, психолог, разредни старешина и директор школе.

Да ли су они знали да неки проблем постоји? Зашто су то гурали под тепих?

Зашто је и како детету од 14 година оружје било на дохват руке и ко га је научио да њиме рукује?

Све су ово питања на која тренутно нема одговора, али која морају бити разрешена.

Хладне главе треба доносити  одлуке што се тиче образовно-васпитног дела.

Због овог немилог догађаја туга и жалост су се настанили у срца свих прсветних радника.

Запањеност и изненађеност лагано прелазе у страх.  Да ли би овако нешто могло да се понови? Ово је пример да су у образовању и васпитању наше деце сви заказали, заказао је целокупни образовни систем. И то није нешто што се десило јуче. То траје. Сада већ и предуго. Крајње је време да се предузму неки кораци. Да се учини нешто како се овакве ствари више никада не би поновиле.

Предлог Форума средњих стручних школа и мене као председника овог синдиката и члана комисије за превенцију насиља у школи и вршњачког насиља је да ученици који имају јединицу из владања понављају разред.

Милорад Антић, председник ФССШ, је ово испред Синдиката радника у пропсвети Србије већ жучно тражио у неколико наврата на састанцима радне групе за превенцију насиља, међутим, његов предлог је био одбијен.
Шта још треба да нам се деси да би се дозвали памети? Да би се пробудила савест наставника, али и оних који доносе одлуке.

Зато позивам све професоре и наставнике да сутра дођу у минут до дванаест испред Министарства просвете у Немањиној улици 22-26 и да минутом ћутања одамо почаст настрадалима, али и упозоримо на очајну ситуацију у којој се наше образовање и цео систем школства тренутно налазе.

Не желимо да живимо у анархији, већ желимо уређен и сређен систем у којем се тачно зна ко шта ради и кад се и како реагује на прве симптоме насиља.

Желимо квалитетног и добро плаћеног наставника који ће мотивисан ићи на посао и који ће знати и имати жеље и воље да обавља свој посао на најбољи могући начин, а не да проблеме гура под тепих и једва чека да се радни дан заврши.

Не знамо ко је следећа мета. Можда си баш ти, наставниче, наредна жртва детета које је запуштено, којим се нико није бавио на адекватан начин, јер ово што се десило није проблем настао преко ноћи, већ је то трајало неко одређено време.  Поменимо само скорашње случаје насиља у школама. У Трстенику, тројица ученика су измакла столицу професорки и све то снимали мобилним телефоном. Познат је и случај из Младеновца када је један ученик због опкладе од 30 евра пребио наставницу. У Смедереву је у једној школи професор одузео мобилни телефон ученику јер се играо током часа, па је због тога био физички нападнут . Познат је и случај из Новог Сада када је ученик основне школе сачекао професорку на крају наставе и крвнички претукао испред школе због чега је завршила у Ургентном центру.

Наставници, директори, сви запослени у образовању, кажимо стоп сваком виду насиља и видимо се сутра у четвртак  4.5.2023. године у минут до дванаест испред Министарства просвете.