Одлука Наставничког већа да се ученици који су професорки енглеског језика у трстеничкој Техничкој школи измакли столицу, снимили то и објавили на друштвеним мрежама, је скандалозна и предсатвља потпуни крах образовања у Србији.
Да ли неко ко направи овакав инцидент у коме је једна професорка могла озбиљно да се повреди, па чак и да страда, а која због свега што се десило и даље трпи озбиљне психичке последице, треба да буде враћен на наставу у истој школи.
Огроман број колега је саосећао са повређеном колегиницом и изашао је на улицу како би јој пружили подршку, али и како би указали на све већи број случајева насиља у школи, међутим, то као да није имало никаквог ефекта.

Последица оваквих лоших одлука, које не повлаче никакву одговорност оних који чине насиље  је то да је број случајева напада на професоре у школама у Србији у великом порасту.

На пример у Смедереву је у једној школи професор одузео мобилни телефон ученику који се њиме играо током часа, па је дошло до туче између њих двојице. Наиме, ученик га је напао.

У Новом Саду ученик је сачекао професорку испред школе и претукао је због чега је завршила у Ургентном центру.

У Врбасу, у основној школи, ученик је током часа насрнуо на наставницу.

Ово је тужна слика образовања у Србији. А професори су сагнуте главе, понижени, деградирани и увређени оваквом одлуком Наставничког већа.

Питају се чему оваква казнена политика води.

Зашто колеге из Трстеника нису пружиле већу подршку својој колегиници, већ су дигли два прста за овако благу казну.

Докле ћемо сагињати главу и пред ученицима и пре Министарством и пред директорима. Да ли желите да бранимо достојанство, углед и част ове професије или да се препустимо насиљу и да се скривамо по ћошковима и бежимо од насиља које трпимо.

Наш предлог је да се уведу привремене мете у Техничкој школи у Трстенику због скандалозне одлуке и да органи руковођења и педагошко психолошки рад буде на вишем нивоу и да се једном за свагда каже стоп насиљу.