Наставници који су разредне старешине убудуће би на име додатка за разредно старешинство требало да добијају око 5.000 динара, ако се обистини обећање Министарства просвете да ће овај додатак бити повећан са четири на седам одсто.

Просветним радницима који су и одељењске старешине до сада је за ту обавезу месечно следовало по 2.650 динара, а због секторског повећања зарада у образовању од 1. јануара за 12,5 одсто, додатак за старешинство од јануарске плате износиће око 3.000 динара.

Да достигли поменутих 5.000 динара Влада ће морати да промени уредбу о коефцијентима, у којој је сада дефинисано да наставницима који су и разредне старешине следује увећање коефицијента за четири процента.

Занимљиво је да ова промена није договорена приликом недавних разговора представника синдиката образовања и Министарства просвете поводом измена Посебног колективног уговора за запослене у основним, средњим школама и домовима ученика, већ на Радној групи за превенцију и спречавање насиља у школама.

Предлог је потекао од Синдиката радника у просвети Србије (СРПС), чији потпредседник Милорад Антић за Данас објашњава би повећање накнаде за разредне старешине знатно допринело смањењу сваке врсте насиља у школама.

– Разматрајући предлоге за спречавања насиља у школама и заштите, не само ученика, него и наставника који су све чешће изложени разним облицима злостављања од стране ученика, долазимо до тога да највећи број предложених активности у случају насиља у образовним установама, подразумева додатно оптерећење одељењског старешине у његовој иначе веома захтевној функцији – каже Антић.

Дуг списак обавеза

Према Антићевим речима, одељењски или разредни старешина представља педагошког, организационог и административног руководиоца одељења.

– Уз редовне обавезе предметног наставника, одељењски старешина је одговоран за функционисање одељењске заједнице и задужен за праћење постигнућа и напретка сваког ученика у свим аспектима васпитно-образовног процеса. Њихова улога подразумева и праћење здравственог, породичног и емоционалног стања ученика, сарадњу са родитељима, предметним наставницима, као и са стручним службама у школи. Задужени су за пружање помоћи и подршке ученицима, организовање и учествовање у појачаном васпитном раду, вођење дисциплинских поступака, предузимање и евидентирање васпитно-дисциплинских мера. Одељењски старешина припрема седнице и спроводи одлуке одељењских већа, одговоран је за ажурирање педагошке документације – набраја Антић непрегледан списак обавеза због којих се наставници нерадо прихватају ове обавезе.

Он каже да је досадашња накнада од свега четири одсто за веома обиман и сложен рад изузетно ниска и да делује дестимулативно на наставнике, те се и функција разредног старешине доживљава као терет.

Антић каже да су предлог СРПС-а подржали сви чланови Радне групе за спречавање насиља у школама, што је једна од мера која се најављује како би се стало на пут овом проблему.

У склопу повећања додатка за старешинство најављено је и доношење правилника о раду одељењски старешина.

ЧОС за решавање проблема

Садашњим прописима предвиђено је да ученици и основних и средњих школа имају један час недељно такозвани ЧОС (час одељењског старешине), а Антић каже да се у неким школама то поштује, док у неким имају у току недеље два или више часова за ову активност.

Школска пракса сведочи да се у пребукираним распоредима часова, ЧОС неретко прескаче, односно одржава се само кад одељење или поједини ђаци направе неки проблем. Није тајна да у неким колективима старешинство по казни добијају наставници који су у лошим односима са директором школе.

– Ми сматрамо да само наставник са лиценцом, који има одрађених 30 сати семинара на тему одељењског старешинства, може обављати ту функцију, да би својим професионалним компетенцијама могао да одговори на све изазове ове захтевне улоге, а уз то да буде и адекватно награђен. Сада се дешава да млад наставник чим уђе у школу добије задужење да буде и разредни старешина, а због неискуства има тешкоће у комуникацији и са ученицима и са њиховим родитељима. Неко сматра да се посао разредног старешине своди на одржавање сувопарних родитељских састанака, али он мора да буде и администативни радник и социолог и педагог. Није то „мачји кашаљ“ – напомиње Антић.

Родитељи игноришу позиве из школе

Истраживање које је својевремено радило Педагошко друштво Србије показало је да, према проценама одељенских старешина, у појединим школама чак 40 одсто родитеља игнорише или одбија позиве за сарадњу.

Одељењске старешине су посебно истакле проблем незаинтересованости родитеља.Већина наводи да, упркос томе што их позивају да прате рад свог детета и учествују у животу школе, родитељи једноставно не долазе. Са узрастом ученика овај проблем бива све израженији. Такође су оценили да родитељи као ресурс нису довољно укључени у живот и рад школе.

Одељењске старешине сматрају да нису прецизно дефинисани њихови послови и одговорност. Своје послове препознају у распону од бесмислених административних до помоћи и учешћа у породичном васпитању деце.

Ученици и родитељи који су учествовали у истраживању су сарадњу са разредним старешима проценили као висококвалитетну. Занимљиво је да су родитељи са вишим степеном образовања мање задовољни сарадњом са одељењским старешинама.

Родитељи су казали да са разредним најчешће сарађују путем родитељских састанака, отворених врата и индивидуалних разговора телефоном, СМС порукама или имејлом.

Према речима родитеља, разредне старешине их најчешће информишу о изостанцима и оценама, мотивацији ученика и организацији излета и екскурзија, а сами родитељи тему мотивације сматрају као најзначајнију о којој би требало да се разговара.

Ђацима је најважније да њихов разредни, односно разредна уме да им помогне, да је спреман да гради и негује квалитетну сарадњу са родитељима, да има развијене вештине комуникације, што подразумева у љубазност, да је добро расположен и да има добру сарадњу са другим наставницима.

Ово истраживање је рађено у склопу пројекта „Корак напред у сарадњи одељењског старешине и родитеља“ и у њему је учествовало 600 испитаника – 238 родитеља и 362 ученика основних и средњих школа, као и 103 одељењске старешине из четири града у Србији. У оквиру пројекта настао је и Водич за одељењске старешине.