Forum srednjih strucnih skola Beograd

Forum srednjih strucnih skola Beograd


 

ПОСТАНИ ЧЛАН ФССШБ

Карактеристике Форума :

ФССШБ је најорганизованији и најбројнији еснафски синдикат просветних радника у Београду

ФССШБ
је
независан од власти и политичких партија
 
ФССШБ
има
развијену бесплатну правну заштиту

ФССШБ
има
развијен информациони систем

ФССШБ
на
демократски начин бира и разрешава све органе

Предности чланства у Форуму :

• Солидарност
• Бесплатно заступање
• Едукација
• Рекреативни одмор
• Спортске игре 

ЗАХТЕВ ЗА ПРЕУЗИМАЊЕ

Банер

СТРУЧНО УПУТСТВО

Банер

Конференција 21. мај 2013.

Банер

Протест 17.03.2015

Банер

Министарство

Партнери ФССШБ

Закон о основама

Закон о средњој

Стратегија

ПКУ

КАКО ДО ПЕНЗИЈЕ

Банер
  • An Image Slideshow
  • An Image Slideshow
  • An Image Slideshow
  • An Image Slideshow
  • An Image Slideshow

Приступница

Банер

28.02.1997.

Донета је одлука о
оснивању
ФССШБ
Прузмите оригиналну одлуку о оснивању

Јединствена листа технолошких вишкова

Банер

Слободна радна места

Банер

Непуна норма

Банер

15 година ФССШБ

Календар рада 2021/2022

Тренутно онлине

Имамо 7 гостију на мрежи

Стручно усавршавање

Правилник

Стандарди компетенција

Публикација Послови

ФССШ на Facebook-u

ФССШ на Twitter-u

Најновије вести

Кад ученик одбруси професору „Ти ћеш да ми кажеш“: Вербално насиље ученика над наставницима свакодневна појава у школама ПДФ Штампа Ел. пошта






Наставници и основних и средњих школа у највећој мери су изложени вербалном насиљу од стране ученика, а неваспитано и дрско понашање ђака готово су уобичајена појава у образовним установама у Србији.
Инциденти у којима су просветни радници били жртве физичког насиља или ситуација у којој се нашла професорка из Техничке школе у Трстенику нису толико чести, али је већини ових случајева заједничко то што су доспели у јавност након што су на друштвеним мрежама објављени видео снимци које су начинили ученици.

Некадашње дечје несташлуке, како су тада доживљавани, да се наставнику залепи жвака за столицу или се у учионици угаси светло, одшкрину врата и на горњу ивицу стави морак сунђер, не би ли наставнику пао на главу при уласку у просторију, заменили су све бруталнији инциденти.

„Ученик првог разреда Техничке школе у Младеновцу напао професора, а касније и полицајца“, „Наставница покушала да раздвоји двојицу ученика, један од њих је ударио песницом у главу“, „Учитеља претукао бивши ученик“, „Професор физичког задобио лакше повреде кад га је напао ученик на степеништу“, „Ученица основне школе посекла наставницу математике“ …неки су од наслова текстова у медијима, објављених у последњих неколико година.

Број физичких насртаја на наставнике је сигурно већи него што што то забележе медији и статистика Министарства просвете.

Просветни радници са којима смо разговарали сагласни су да многи случајеви насиља, било да је реч о вршњачком или усмереном према наставницима, бивају заташкани у самој школи или чак међу мањим бројем запослених, па ни сви у колективу не сазнају да се неки инцидент догодио.

Разлози за то су различити. Неки директори не желе да школа дође на лош глас или се плаше да ће бити проглашени за неспособне за руковођење ако надлежни у школској управи и Министарству просвете сазнају.

– Скоро се десило да је девојчица ударила друга и он јој је вратио. Она је позвала тату који је дошао у школи и насрнуо на дечака. Дежурне наставнице су позвале школског полицајца, али им је директор замерио што су то урадиле – приче један од саговорника Данаса.

Бројни су примери да сами наставници прећуткују непријатности из страха или стида, плашећи се да им се колеге не подсмевају.

Школска пракса сведочи и да је било случајева да наставник пријави недолично понашање ученика. а да му не верују или да разредне старешине стану у одбрану свог одељења.

– Генерације које долазе су све горе и горе. То вуче корене из основне школе и породице, па се прелива на средњу школу и касније. У нашој школи није било оваквих случајева као што се десило у Трстенику, али је питање да ли би се и за њега сазнало да ученици нису све снимали и то објавили на друштвеним мрежама. Наставницима су везане руке. Сви закону у образовању који су доношени у последњих десетак година иду на руку ученицима и њиховим родитељима, а против просветних радника. Ви не можете на лицу места да казните ученика за неко дело. Мора да постоји процедура, прича са психологом, педагогом, родитељима…док се дође до казне која би за одређени прекршај била адекватна прође много времена – каже за Данас Синиша Лоњак, председник синдиката у Електротехничкој школи „Раде Кончар“.

Највећи проблем са којим се наставници данас суочавају је недисциплина на часу.

– Ученици су недисциплиновани, незаинтересовани за рад, некада бахати. Ученик треба да слуша на часу, да буде ангажован, а ако нема уџбеник то се не може постићи. Делује банално, али ту долази до првог дисбаланса између ученика и наставника, ако га наставник опомене, а ученик му безобразно одговори. Данас имамо проблем са стручним кадровима, јер нико неће да дође да ради у просвети за мале паре и још да га неко малтретира и понижава – каже наш саговорник.

И Милорад Антић, председник Форума средњих стручних школа слаже се да све креће од оваквих ситуација.

– Наставник каже купите уџбеник, ученик му одговори „ко си ти да ми наредиш“. Има случајева да се ђаци шетају на часу, да дигну ноге на столицу, да ометају час, да дечаци штипају девојчице…Изгубила се било каква послушност према наставнику. Он каже ученику да обрише таблу, донесе нешто из зборнице, а овај одговори „нећу“. Наставник га пошаље код психолога или педагога, а ученик опет каже „нећу“ – наводи Антић.

Он истиче да физичко насиље над наставницима није свакодневна појава у школама и да се преко 90 одсто ученика понаша примерно, а да проблеме прави мањина.

Раније анализе сведоче да су виновници непримереног понашања углавном деца разведених родитеља или из непотпуних и нефункционалних породица, а Антић каже да се то ни данас није променило.

Он додаје да инцидената више у средњих стручним школама, посебно трогодишњим, у „којима је радити као у руднику“, а много их мање има гимназијама, које по правилу уписују бољи ђаци.

Ипак, сви саговорници Данаса кажу да нема школе која није имала неки проблем са насиљем, било да је реч о вршњачком или да су жртве просветни радници или чак да је наставник тај који је био насилан према ученику.
Бобан Јовановић, професор у школи „Техноарт“, се слаже да у школама доминира вербално насиље према наставницима.

– Нетолерантни су, безобрани, лажу, говоре ружне речи на часу, на ходнику, дешава се да опсују наставника. Има случајева да ученици извређају наставника јер су незадовољни оценом или ако их наставник опомене да се смире, да не ремете час. Знају бурно да реагују, често су импулсивни, солидаришу се у лажи и приметио сам да их некад разредне старешине штите и дају им за право, уместо да буду непристрасни и да се ученици укоре док су инциденти још мали – приче саговорник Данаса.

На питање шта наставник ради у таквим ситуацијама Јовановић каже да може да упише ученика у напомену у дневник и да га пошаље на разговор код психолога и педагога.

Ако је инцидент крупнији отвара се досије, ако је мањи све се заврши на разговору који некад да резултате, некад не.

Постоје, каже, ђаци који немају осећај да треба да се извине. Изгубио се осећај поштовања према наставнику и учитељу, кад пролази ходником, нико се не осврће, не дају му предност да прође.

– Не умеју да кажу добар дан кад прођу ходником. Била сам шокирана кад је недавно ученик у мом присуству насрнуо на друга као да ја не постојим. Ауторитет учитеља урушавају родитељи. Ако се каже нешто што није афирмативно за ученика родитељи су увређени и сматрају да учитељ не воли њихово дете. Ако неко дете похвалим дођем у ситуацији да ми се спочита како га фаворизујем. Пре десет, 15 година било ми је незамисливо да ученику кажем да нешто уради или да се извини другу и да ми одговори „нећу“. Кад позовем родитеље и укажем му на учениково непримерено понашање има оних који сарађују и прихвате критику, али и оних који слегну раменима, кажу „свашта“ и „попричаћу са њим“, те се на томе све заврши. Дете се на неко време смири и онда поново прави проблеме – прича учитељица из једне престоничке школе.

Искуства наставника са родитељима су различита. Они добростојећи или утицајни прете адвокатом, неки чак желе да правду узму у своје руке па се дешава да насрну на наставнике или да им прете.

На другој страни су родитељи који се уопште не појављују у школи или су ученици из проблематичних породица у којима школа нема саговорника. У тим случајевима неопходно је да се укључе и друге службе, пре свега центри за социјални рад, који су често најслабија карика.

Млади насилници су препуштени сами себи, а друштво је од њих дигло руке.

Свесни да не могу сами и наставници су доведени у ситуацију да дигну руке.

Чекају да ова деца заврше школовање и моле Бога да се не деси већи инцидент. А ако и желе да помогну, оптерећени су бројним обавезама.

– Планови подршке и све што је просветна власт замислила на папиру захтева и времена и живаца, процедура је компликована и захтева вођење обимне документације. Школа често нема сараднике у родитељима. За инспекцију су увек криви наставници. У таквој ситуацији кад се деси инцидент све се заврши на разговору са педагогом и психологом, а казна коју ученик добије је укор. Али то деци ништа не значи, то је за родитеље – прича један од саговорника Данаса.

Владање да улази у просек

Учитељица са којом смо разговарали сматра да би владање требало да се оцењује по Правилнику о оцењивању, што сада није случај и да оцена улази у просек већ од првог разреда основне школе.

– Дакле, ко не поштује другове и наставнике, ко неради редовно домаће задатке не може да има пет из владања. Код нас се подразумева да деца имају пет из музичког, ликовног, физичког и сви примерно владање – наводи наша саговорница.



Извор: danas.rs