Forum srednjih strucnih skola Beograd

Forum srednjih strucnih skola Beograd


 

ПОСТАНИ ЧЛАН ФССШБ

Карактеристике Форума :

ФССШБ је најорганизованији и најбројнији еснафски синдикат просветних радника у Београду

ФССШБ
је
независан од власти и политичких партија
 
ФССШБ
има
развијену бесплатну правну заштиту

ФССШБ
има
развијен информациони систем

ФССШБ
на
демократски начин бира и разрешава све органе

Предности чланства у Форуму :

• Солидарност
• Бесплатно заступање
• Едукација
• Рекреативни одмор
• Спортске игре 

ЗАХТЕВ ЗА ПРЕУЗИМАЊЕ

Банер

СТРУЧНО УПУТСТВО

Банер

Конференција 21. мај 2013.

Банер

Протест 17.03.2015

Банер

Министарство

Партнери ФССШБ

Закон о основама

Закон о средњој

Стратегија

ПКУ

КАКО ДО ПЕНЗИЈЕ

Банер
  • An Image Slideshow
  • An Image Slideshow
  • An Image Slideshow
  • An Image Slideshow
  • An Image Slideshow

Приступница

Банер

28.02.1997.

Донета је одлука о
оснивању
ФССШБ
Прузмите оригиналну одлуку о оснивању

Јединствена листа технолошких вишкова

Банер

Слободна радна места

Банер

Непуна норма

Банер

15 година ФССШБ

Календар рада 2021/2022

Тренутно онлине

Имамо 1 гост на мрежи

Стручно усавршавање

Правилник

Стандарди компетенција

Публикација Послови

ФССШ на Facebook-u

ФССШ на Twitter-u

Најновије вести

Апел за помоћ образовању ПДФ Штампа Ел. пошта


 

Форум средњих стручних школа
Трг Николе Пашића 7/II, Београд    
Тел/факс (011) 339–82-93
e-mail: Ова адреса ел. поште заштићена је од спам напада, треба омогућити ЈаваСкрипт да бисте је видели
Београд

 

Министарству просвете, науке и технолошког развоја
Министру г.-дину Бранку Ружићу
Саопштење за медије


Апел за помоћ образовању


Уписна политика ове школске године 2022/2023 донела је фрапантне и забрињавајуће податке и чињенице. Занати али и гимназије у Србији се полако гасе.

Да кренемо од грађевинске струке. Смер извођач основних грађевинских радова (зидар, тесар и армирач), ове године, на пример, уопште није био у понуди за листу жеља. Разлог је зато што претходних година нико није показивао интересовање за овај смер. Поставља се питање целој бранши да ли се на овај начин укида овај грађевински смер и то у тренутку када се у нашој земљи гради као никад до сада? Да ли то значи да ћемо у наредном  периоду увозити радну снагу овог профила из земаља трећег света попут Индије, Пакистана, Филипина, Малезије и тако даље? Ко је крив! Да ли је направљена анализа? Да ли су предузети кораци за оживљавање овог профила? Да ли је ишта урађено како би се деци он презентовао и на тај начин она заинтересовала и како би им се предочило који су бенефити од уписа на овај смер.

Господо из министарства, директори грађевинских школа, пре више година, наши мајстори грађевинске струке су били најтраженији како у земљи, тако и у иностранству. Да ли је неопходно да помињемо све њихове подухвате широм света почевши од земаља северне Африке, преко земаља Азије, па чак до Америке и Канаде? Питамо вас шта даље? Хоћемо неко објашњење. Такође, смер декоратер зидних површина (молер) је пред гашењем, па се поставља питање ко ће да кречи и ради декорацију зидова. Да ли ћемо и за ово увозити раднике.

И кожарска струка поставља питање ко је крив? Да ли Министарство, директор или колектив зато што се гаси једна од најзначајнијих струка у Србији? Зашто је за обућара уписан само једна ученик од 15 колико је било предвиђено за упис у ову школску годину? Галантериста коже, такође, само један ученик. Техничар моделар коже није уписан ниједан ученик. Техничар дизајнер коже само девет ученика. Кад погледамо ове бројке, видимо да је читав кожарски занат у Београду уписало свега 11 ученика. Поставља се питање да ли ће већ следеће године и ова школа бити угашена? Зашто нико не сноси одговорност? Зашто нико не реагује? Зашто нема плана и програма за обнову ових смерова? Зашто се не ради на презентацији ових школа и смерова?

Сведоци смо да се рекламирају и промовишу само ИТ школе, како државне, тако и приватне, док поједине занатске школе у потпуности одумиру. Господо који се бавите прерадом и завршним радовима на кожи, пробудите се.

Бродарство је такође на издисају. Да ли је за ово потонуће криво Министарство, директор или колектив? Смер бродомеханичар је ове године уписало само два ученика. Бродо машински техничар свега три ученика, грађевински техничар за хидроградњу само два ученика. Наутички техничар је уписало 22 ученика. Укупно 29 ученика у читавој школи. Као што примећујете и можете да изведете закључак да ова три смера не могу да формирају једно одељење. Шта ћемо сад, господо? Бродарство, нарочито речно, је у експанзији. Огромне паре су уложене у чишћење корита Дунава и Саве како би оне биле пловне до ушћа у Црно море, али ко ће радити на бродовима који ће све више пловити овим рекама? Да ли ћемо и ту увозити радну снагу?

Неодговорност и неспособност не би више требало толерисати, а они који тренутно воде образовање, који су задужени за средње образовање и средње школе, би морали да се повуку.

Пољопривредна струка је једна од најзначајних области у Србији, ако не и примарна с обзиром на структуру и опредељење наше земље која је превасходно пољопривредна земља и има широк спектар производње пољопривредних производа. У односу на било коју другу земљу која се бави пољопривредом, попут Холандије, Србија је буквално на почетку, може се рећи у повоју. Уместо да се ради на оспособљавању стручног кадра како би пољопривредни потенцијал наше земље био максимално искоришћен, код нас имамо ситуацију да ова занимања у средњем образовању у потпуности одумиру. На пример смер пољопривредни техничар у школи у Барајеву уписало је свега пет ученика, руководилац пољопривредне механизације само један ученик. Ништа боља је ситуација и у другим пољопривредним школама. Смерови пекар, месар такође имају дефицит ученика, а у већини школа се уписало по свега пар ученика.

Господо из Министарства, предлажемо да се формира одељење при Министарству за пољопривредне школе које би се бавило промоцијом и пољопривреде и сточарства и приближило ове образовне профиле ученицима.

Машинство је такође дефицитаран образовни профил. Смер бравар и заваривач је уписао изузетно мали број ученика, као и друга занимања машинског смера попут индустријског механичара, оператер машинске обраде само два ученика и тако даље. Изузетно слаба уписна политика.

Ми желимо да се током летњег распуста уради озбиљна анализа, такозвана бела књига, да се утврди кретање уписа и предложе кораци за даље функционисање и развој ових струка и образовних профила и нађе право решење да Србија не би била приморана да увози све више радника.

Како ствари тренутно стоје биће нам потребно познавање више страних језика да би извршили основне поправке у кући или стану.


У Београду,
20. 7. 2022. год.

 

 

С Поштовањем,
Милорад Антић-Председник ФССШБ