Све више огледних одељења у стручним школама 
Ученици имају више праксе и стручних предмета, а историју и географију уче – само ако желе 

У стручним средњим школама посебна пажња посвећује се практичним вештинама.
Огледна одељења броје шест до десет ђака мање од класичних, у њима деца не морају да уче историју и географију, а на пракси су дупло више од својих вршњака у такозваним редовним разредима. По стицању средњошколске дипломе требало би да су вештији за рад од оних који су похађали класичну наставу у средњим стручним школама.
Очекивања надлежних да ће ђаци из огледних одељења по завршетку средње школе „засукати рукаве” и радити – углавном се нису испунила. И они неретко уписују факултете.
– У нешто више од 150 средњих стручних школа у Србији постоје огледна одељења која имају између 20 и 24 ученика. Готово је комплетан систем захваћен огледним одељењима, јер она постоје у економским, пољопривредним, машинским, медицинским струкама, угоститељству, туризму, шумарству, геодезији, обради дрвета, грађевинарству, металургији, текстилству и саобраћају. Чак и у гимназији на информатичком смеру постоји оглед – објашњава Радован Живковић, самостални саветник у сектору за средње образовање у Министарству просвете.
И по огледним и по редовним програмима деца у стручним школама кроз све године школовања уче матерњи језик и књижевност, страни језик, математику и раде фискултуру. Међутим, предмети попут историје и географије у огледним одељењима нису обавезни, већ се налазе у корпусу изборних предмета. Наравно, уколико није реч о стручној школи у којој су управо ти предмети у функцији струке.
– Однос је 60 према 40 у корист ускостручних предмета и праксе у односу на опште предмете и теорију – каже Даринка Каровић, председник Удружења медицинских школа Србије и директор огледне београдске Фармацеутско-физиотерапеутске школе у којој су сви смерови и сва одељења огледна.
Према њеним речима, деца која стекну диплому школујући се по огледним програмима много су боље припремљена за рад јер су кроз школовање имала готово дупло више праксе него њихови вршњаци у редовној настави.
За директорку Средње медицинске школе „Београд” Наду Трифковић пракса је само она која се обавља у болницама, домовима здравља, односно тамо где се ради са пацијентима, а не на луткама. У њеној школи уз класична одељења постоји и огледно одељење за физиотерапеуте.
– Нема ту неке битне разлике. Пракса мора да се обавља у здравственим установама. Не сме се оставити школама на вољу да ли хоће праксу да обављају у медицинским установама или у школи. Треба повећати и број часова вежби, а смањити број општих предмета. Зашто би физиотерапеути математику учили све четити године? Па не треба нама медицинска гимназија, већ медицинска средња стручна школа. И ученици огледних одељења преоптерећени су општеобразовним предметима – каже директорка медицинске школе „Београд”.
Директорка земунске Средње економске школе Сања Дограјић указује на чињеницу да се на смеру економски техничари у огледу учи у групама од по 12 ученика и да се у школским кабинетима симулира цела пословна година неког предузећа. Тога нема у класичним, редовним одељењима. Међутим, и ученици огледних одељења и њихови вршњаци из класичних одељења у току школовања проведу подједнак број дана на пракси у предузећима.
Према речима Радована Живковића из Министарства просвете, у наредне две године обавиће се системска евалуација, како би се проценили резултати огледа и видело шта све треба да се из огледних одељења пренесе у редовну наставу. Ускоро ће се основати и Савет за стручно образовање у чијој надлежности ће бити верификација огледних програма и њихово пребацивање у редовни програм.