Forum srednjih strucnih skola Beograd

Forum srednjih strucnih skola Beograd


 

ПОСТАНИ ЧЛАН ФССШБ

Карактеристике Форума :

ФССШБ је најорганизованији и најбројнији еснафски синдикат просветних радника у Београду

ФССШБ
је
независан од власти и политичких партија
 
ФССШБ
има
развијену бесплатну правну заштиту

ФССШБ
има
развијен информациони систем

ФССШБ
на
демократски начин бира и разрешава све органе

Предности чланства у Форуму :

• Солидарност
• Бесплатно заступање
• Едукација
• Рекреативни одмор
• Спортске игре 

ЗАХТЕВ ЗА ПРЕУЗИМАЊЕ

Банер

СТРУЧНО УПУТСТВО

Банер

Конференција 21. мај 2013.

Банер

Протест 17.03.2015

Банер

Министарство

Партнери ФССШБ

Закон о основама

Закон о средњој

Стратегија

ПКУ

КАКО ДО ПЕНЗИЈЕ

Банер
  • An Image Slideshow
  • An Image Slideshow
  • An Image Slideshow
  • An Image Slideshow
  • An Image Slideshow

Приступница

Банер

28.02.1997.

Донета је одлука о
оснивању
ФССШБ
Прузмите оригиналну одлуку о оснивању

Јединствена листа технолошких вишкова

Банер

Слободна радна места

Банер

Непуна норма

Банер

15 година ФССШБ

Календар рада 2020/2021

Тренутно онлине

Имамо 13 гостију на мрежи

Стручно усавршавање

Правилник

Стандарди компетенција

Публикација Послови

ФССШ на Facebook-u

ФССШ на Twitter-u

Најновије вести

Катастрофално знање средњошколаца ПДФ Штампа Ел. пошта





Ученици средњих школа показали су катастрофално знање на првом пилотирању државне матуре, које је организовано крајем октобра прошле године.

Гимназијалци су у просеку успели да реше тек два од 20 задатака из математике, а ђаци средњих стручних школа један. На тесту из српског језика, гимназијалци су знали у просеку 35 одсто питања, а ученици стручних школа 20 одсто, што је, према оцени надлежних, испод очекиваног нивоа.

Иако у неким школама кажу да је ово реална слика шта ученик трећег разреда зна из градива из претходне две године, ако се унапред не спрема и не вежба задатке, надлежни тврде да резултати ученичких постигнућа „не приказују прави пресек стања“ и да се „морају тумачити искључиво у контексту првог пилотирања“, али не крију да је прва проба „дала значајне увиде и када је реч о нивоу знања“.

Најбољи резултат, када је реч о гимназијама, постигнут је на тесту из матерњег језика који су радили ученици који се школују на мађарском језику (у просеку су тачно решили 65 одсто задатака), следи енглески (50 одсто), историја и географија (око 39), физика (30), биологија (27), а хемија (24 одсто).

У средњим стручним школама, ученици су, уз српски језик и књижевност и математику, полагали и писани део стручног испита. Тестове су најбоље урадили ученици медицинских школа, односно гинеколошко-акушерске сестре које су имале највећи проценат тачних одговора – око 60 одсто. Према успеху из стручног испита следе медицинске сестре – васпитачи (51 одсто) педијатријске сестре (48), кулинарски техничари (38) и техничаре штампе (37 одсто). Ђаци који се школују у подручју рада Електротехника радили су јединствен тест на коме су у просеку тачно одговорили на трећину питања. Најмање успешни су били будући грађевински техничари за лабораторијска испитивања, који су у просеку знали тек седмину задатака из писаног дела стручног испита.

Из Пројекта државне матуре поручују да циљ првог пилотирања није била провера знања ученика, а за лоше резултате имају објашњење: тестирање је организовано на почетку школске године, у условима епидемије, а ђаци су друго полугодиште претходне школске године имали наставу на даљину. То што се тестови не оцењују и немају утицај на успех је утицало на мотивацију ђака, која је била релативно ниска. Доказ за то је и податак да већина ђака није искористила до краја предвиђено време за решавање тестова, али и то што поједини ученици неке задатке нису ни покушали да реше. Међу разлоге зашто ово није реална слика знања, надлежни наводе и да се ученици нису спремали, нити је припрема била организована на нивоу школа. Сем тога, задаци су обухватили само градиво првог и другог разреда, па није ни било могуће проверавати постигнућа за крај средње школе.

Циљ прве пробе је превасходно било тестирање процедуре, за коју се показало да је добро спроведена и да школе имају капацитет за реализацију државне матуре. Ђацима је било јасно шта се од њих очекује, а 95 одсто је рекло да дежурни наставници нису дозволили преписивање. Што се тиче процене тежине задатака, анализа је показала да су они били поприлично тешки – више од половине гимназијалаца и ученика стручних школа их оцењује као веома тешке, а трећина као тешке. С друге стране, према процени дежурних наставника, задаци су били лакши него што су се ђацима чинили. Више од половине средњошколаца тврди да су се на тестовима појавили задаци из градива које нису учили у школи или их није било у уџбенику, а 40 одсто гимназијалаца и око трећина ђака стручних школа кажу да се питања у тестовима доста разликују од оних на које су навикли на редовним часовима.

У публикацији у којој су представљени резултати првог пилотирања матуре изнет је закључак да су задаци били тежи него што би било очекивано, што је условљено слабијом мотивацијом ученика, а делом и чињеницом да се настава због пандемије већ дуже време обавља у измењеним околностима и да неки ученици у тој ситуацији заиста нису учили поједине области.

Узорак
У првој „проби“ будуће велике матуре учествовали су ученици који тренутно похађају трећи разред гимназија и стручних школа. Пилотирање је спроведено у укупно 101 средњој школи, односно у 50 гимназија, 38 четворогодишњих стручних школа, три уметничке и у десет трогодишњих образовних профила (полагали су практичне задатке у оквиру завршног испита). Укупно је тестирано 4.067 ученика.

Извор: danas.rs