Forum srednjih strucnih skola Beograd

Forum srednjih strucnih skola Beograd


 

ПОСТАНИ ЧЛАН ФССШБ

Карактеристике Форума :

ФССШБ је најорганизованији и најбројнији еснафски синдикат просветних радника у Београду

ФССШБ
је
независан од власти и политичких партија
 
ФССШБ
има
развијену бесплатну правну заштиту

ФССШБ
има
развијен информациони систем

ФССШБ
на
демократски начин бира и разрешава све органе

Предности чланства у Форуму :

• Солидарност
• Бесплатно заступање
• Едукација
• Рекреативни одмор
• Спортске игре 

ЗАХТЕВ ЗА ПРЕУЗИМАЊЕ

Банер

СТРУЧНО УПУТСТВО

Банер

Конференција 21. мај 2013.

Банер

Протест 17.03.2015

Банер

Министарство

Партнери ФССШБ

Закон о основама

Закон о средњој

Стратегија

ПКУ

КАКО ДО ПЕНЗИЈЕ

Банер
  • An Image Slideshow
  • An Image Slideshow
  • An Image Slideshow
  • An Image Slideshow
  • An Image Slideshow

Приступница

Банер

28.02.1997.

Донета је одлука о
оснивању
ФССШБ
Прузмите оригиналну одлуку о оснивању

Јединствена листа технолошких вишкова

Банер

Слободна радна места

Банер

Непуна норма

Банер

15 година ФССШБ

Календар рада 2020/2021

Тренутно онлине

Имамо 19 гостију на мрежи

Стручно усавршавање

Правилник

Стандарди компетенција

Публикација Послови

ФССШ на Facebook-u

ФССШ на Twitter-u

Најновије вести

АЛАРМАНТНИ ПОДАЦИ Ђаци после короне неће знати ни да бекну ПДФ Штампа Ел. пошта



 

Српски ђаци ни досад нису бриљирали у знању, а после епидемије корона вируса готово половина петнаестогодишњака који умеју да читају и пишу неће разумети шта су прочитали, нити ће умети да препричају текст, односно биће оцењени као функционално неписмени, указује извештај Светске банке.

Од свих земаља Западног Балкана, Србија је пре епидемије остваривала најбоље резултате - имали смо 38 одсто функционално неписмених ученика. Нажалост, тај број, корона ће, како се наводи у извештају Светске банке, повећати за десет одсто, односно сваки други ученик у Србији неће бити способан да разуме и репродукује прочитано. Последице ће се највише осетити на Косову, са 78 одсто функционално неписмених петнаестогодишњака, а мало боље котирани након короне су ученици у Албанији, Северној Македонији и Црној Гори са нешто више од 50 одсто функционално неписмених.

- Мада је приступ телевизији широко распрострањен у државама Западног Балкана, овај медиј није довољан за квалитетну наставу… Настава путем интернета има потенцијал да буде далеко интерактивнија од телевизијског емитовања, али њена делотворност зависи од приступа дигиталним уређајима и интернету, квалитета садржаја и дигиталних вештина наставника - наводи се, између осталог, у извештају.

Кад је реч о интернету, у извештају стоји да, у просеку, око 60 одсто домаћинстава на Западном Балкану има приступ интернету брзине која задовољава предуслове за електронско учење.

- У просеку, једна десетина домаћинстава на Западном Балкану у којима живе ученици не поседује рачунар… Поред ограниченог приступа интернету, упитни су и доступност и квалитет дигиталног садржаја… Родитељи, који су сада фактички наставници, немају увек ни способности нити времена да помогну ученицима. Примера ради, проценат одраслих са барем основним дигиталним вештинама је у Србији до 46 одсто, док је преко 70 одсто у земљама попут Немачке и Данске - стоји у извештају.

Милорад Антић, председник Форума средњих стручних школа, каже за „Ало!“ да ће проценат функционално неписмених петнаестогодишњака сигурно бити већи након короне.

- Лако је поредити се са Косовом, Северном Македонијом или Албанијом, треба се поредити са напреднијима. Када је почела настава на даљину, лично сам инсистирао и поднео захтев Министарству просвете да се спроведе анкета међу ђацима како би се видело колико их има рачунар и интернет, и да се онима који немају, то обезбеди како би могли да прате наставу. С друге стране, просек старости просветних радника је 51 година, што значи да многи од њих имају основно познавање рада на рачунару. А ако има мана код наставника, то се осећа код ђака - истиче Антић.


Он наглашава да је Србија зрела за озбиљну реформу образовања јер смо, како истиче, одавно дотакли дно.

- Нама ђаци уписују средње стручне школе, нарочито трогодишње, а да не знају ни таблицу множења, као ни азбуку. И замислите, неко у основној школи уредно прима плату, а да осам година ништа не научи ђака. У трогодишњим стручним школама функционална неписменост иде и до 80 одсто. Али, томе се мора стати на пут - истиче Антић.

Српски ђаци иду краће у школу

- Да би се омогућило емитовање обимног телевизијског наставног материјала, значајно су скраћени како градиво тако и сами часови.

- И пре избијања пандемије, број наставних сати по школској години за обавезне наставне планове и програме био је релативно мали у поређењу са суседним земљама, чланицама ЕУ.

- У нормалним околностима настава за ученике који редовно похађају школу на Западном Балкану трајала је између 110 и 200 сати краће него за њихове вршњаке у Европи, што представља између 4 и 7 недеља наставе мање у току једне школске године од просека ЕУ.

 

Извор: alo.rs