ДИПЛОМЕ И ДРУГЕ ЛАЖИ

Код нас се о лажи распреда само када она добије вид неке афере, када се, на пример, открије да су универзитетске дипломе куповане, што ће рећи да нису стечене знањем и радом већ преваром.

Губи се, нажалост, из вида, или се бар о томе нерадо говори, да су многе формално дозвољене активности произвеле такође лажне вредности. Када би се, другим речима, мало рашчепркало целокупна област образовања или, још одређеније, испитало како се долази до важних звања и титула, неизбежно би се утврдило да су купљене дипломе само врх леденог брега,чији је већи део испод воде, што ће рећи невидљив. Да ли је, ипак, реч о заиста невидљивом феномену или, пак само о свим видљивим чињеницама пред којима се затварају очи? Пођимо од једноставног поређења државних и приватних високошколских установа. Ако су по закону њихови програми изједначени, шта рећи да студенти и у једнима и у другима морају – за стицање диплома – да овладају истом количином знања, како се може објаснити да - за разлику од високих државних школа - приватне не завршавају само они који не знају да попуне уплатницу за школарину. Не постоји, заиста, никакво разложно објашњење да су међу истом генерацијом у државним школама и добри и лоши студенти, а у приватним сви одреда, без изузетка, успешни.