Forum srednjih strucnih skola Beograd

Forum srednjih strucnih skola Beograd


 

ПОСТАНИ ЧЛАН ФССШБ

Карактеристике Форума :

ФССШБ је најорганизованији и најбројнији еснафски синдикат просветних радника у Београду

ФССШБ
је
независан од власти и политичких партија
 
ФССШБ
има
развијену бесплатну правну заштиту

ФССШБ
има
развијен информациони систем

ФССШБ
на
демократски начин бира и разрешава све органе

Предности чланства у Форуму :

• Солидарност
• Бесплатно заступање
• Едукација
• Рекреативни одмор
• Спортске игре 

ФОС 2019

Банер

Конференција 21. мај 2013.

Банер
Банер

Протест 17.03.2015

Министарство

Партнери ФССШБ

Закон о основама

Закон о средњој

Стратегија

ПКУ

КАКО ДО ПЕНЗИЈЕ

Банер
  • An Image Slideshow
  • An Image Slideshow
  • An Image Slideshow
  • An Image Slideshow
  • An Image Slideshow

Приступница

Банер

28.02.1997.

Донета је одлука о
оснивању
ФССШБ
Прузмите оригиналну одлуку о оснивању

Јединствена листа технолошких вишкова

Банер

Слободна радна места

Банер

Непуна норма

Банер

15 година ФССШБ

Календар рада 2018/2019

Тренутно онлине

Имамо 22 гостију на мрежи

Стручно усавршавање

Правилник

Стандарди компетенција

Публикација Послови

ФССШ на Facebook-u

ФССШ на Twitter-u

Најновије вести

Многи осмаци би да постану кувари и авио-техничари ПДФ Штампа Ел. пошта


За једно место на смеру авио-техничар просечно конкурише 12 ђака. – Популарна занимања и даље су медицинска сестра, фризер, масер... – Ново уносно занимање је фризер за куце, али зато се водоинсталатери више нигде не образују

Док се спремају за полагање мале матуре од следећег понедељка осмаци наравно размишљају и о средњој школи коју би требало да упишу. Тачно две недеље деле их од предаје листе жеља, 28. и 29. јуна, а сигурно је да ће се неки опредељивати за занимање које ће их најбрже одвести до посла, плате и осамостаљивања а други ће бирати клупе које ће им премостити пут до факултета и жељених студија.

Александар Пајић, саветник министра просвете, подсећа да је убедљиво најпопуларнија средња школа у Србији прошле године била Угоститељско-туристичка школа у Београду, захваљујући смеру кулинарски техничар, где је чак 11 ученика конкурисало на једно место, јер у четвртом разреду по њих долазе менаџери из хотела и ресторана и воде их у своје кухиње. Преведено у бројке значи да је 319 малих матураната лане навело овај профил као први на листи жеља, а прима се само 30 ђака.

Милорад Антић, председник Форума средњих стручних школа (ФССС), наглашава да никако не треба изоставити ни популарност Ваздухопловне академије на београдском Дорћолу, једине школе тог профила у земљи. Из ранијих времена ову стручну школу многу знају само као „Петар Драпшин”. Он тврди да годинама уназад у њој на једно место на профилима авио-техничар, техничар ваздушног саобраћаја и техничар за безбедност авио-саобраћаја конкурише и до 12 ученика, а разлог је то што се диплома академије признаје у свим земљама Европске уније.


Прошлогодишња статистика Министарства просвете каже да су у првих пет најтраженијих средњих школа биле медицинске школе, што потврђују и у ФССС-у.

– Друга по тражености, на почетку текуће школске године, била је Медицинска школа у Новом Пазару, где је за 30 места на профилу медицинска сестра техничар конкурисало 295 ученика. Приближно интересовање владало је и за тамошњи смер педијатријска сестра као и профил физиотерапеут у МШ „Седми април” у Новом Саду. Велика конкуренција владала је и у МШ „Алекса Савић” у Прокупљу. Међу најтраженијима био је и природно-математички смер у новосадској Гимназији „Јован Јовановић Змај”, где су на 30 места конкурисала 272 ученика. У Првој техничкој школи у Крагујевцу за једно одељење електротехничара рачунара конкурисало је 246 ђака – наглашава Пајић.

Антић истиче да је у медицинским школама најтраженији општи смер, мало испод њега на листи су педијатријске сестре, васпитачи и бабице. Разлози су лаган пут до запослења и у земљи и иностранству, па је доњи праг за упис београдских медицинских школа био око 87 бодова, а оних у унутрашњости 92 поена.

– На другом месту су школе електро струке, које ђацима дају најбољу обуку. Мислим на профиле који образују ИТ техничаре и администраторе мреже. Доњи праг за упис у Београду био је и изнад 92 поена, док је у Србији 80 бодова. Поменута Ваздухопловна академија је на трећем месту по популарности, а онда долазе кулинарски техничари и кувари, па и сви профили повезани са угоститељством и туризмом – објашњава Антић и додаје да је најтеже уписати уметничке школе, за које је уз огроман труд за спремање пријемног потребно и више од 95 поена, а да су оне у Србији, нажалост, најмање цењене.

Од трогодишњих смерова најпопуларнији су масер, кувар и женски фризер, а Антић истиче да његови ученици по добијању дипломе завршавају специјализовани полугодишњи семинар и онда постају фризери за псе и мачке са месечном зарадом од око 100.000 динара. У Школи за негу лепоте, у којој он предаје информатику, одмах по добијању дипломе посао налазе и ђаци са популарног профила Маникир и педикир.

– Упишите оно што ће у блиској будућности да буде популарно, а то су смерови који се баве органском храном у пољопривредним школама, које ће ускоро изнедрити и профиле за туризам у пољопривреди, који подразумева летовање уз радну обуку – поручује малим матурантима професор Антић.

Фали школованих пекара, возача, угоститеља
Прошлогодишња слика средњошколског уписа потврдила је и изјаве Зорана Ђорђевића, министра за рад и социјална питања, да код нас ђаци неће да се школују за пекаре, возаче, угоститеље, док се представници привреде константно жале на мањак варилаца и грађевинских радника. И представници Уније пекара Србије већ годинама тврде да у близу 3.000 београдских пекара ради само тридесетак правих мајстора, који ручно, а не машински, месе тесто. Министарство просвете покушава да поправи уписну политику коренитим изменама и увођењем нових дуалних профила који обједињују неколико зидарских вештина, као што је прошлогодишњи нови смер Оператер основних грађевинских радова у Техничкој школи у Власотинцу. То је за „Политику” ових дана потврдио и Младен Шарчевић, министар просвете, који каже да су претходне две године формирали 32 нова дуална профила, а да ће их од септембра бити још девет. Антић упозорава да су у Грађевинско-техничкој школи „Бранко Жежељ” на Звездари, која школује популарне керамичаре, угашени смерови стаклорезац и водоинсталатер, а разлог види у чињеници да се ђаци пре опредељују за обуку уз доброг мајстора, него за формално школовање. Гашење, тврди он, прети и зидарима, тесарима и кровопокривачима, који се школују у грађевинским школама.

Прошлогодишњи уписни праг смањен за више од два бода
Прошлогодишњи уписни праг био је генерално смањен за више од два бода, што је било највидљивије на примеру гимназија. За упис у елитну гимназију, као што су београдска Тринаеста, или Гимназија „Светозар Марковић” у Суботици, била су потребна 34, односно 23 бода мање него пред почетак школске 2017/18. године, али Александар Пајић истиче да то не значи да ђаци не желе да иду у ове школе, већ да су отишли на недавно формиране гимназијске ИТ смерове.

Судећи према броју ђака, који су изашли на пријемни испит неопходан за упис овог профила, Пајић истиче да му је сада и повећана популарност, као и да је она огромна на новоуведеном гимназијском смеру талентованих ученика за биологију и хемију, где три ученика конкуришу на једно место. Пајић додаје да прошлогодишње мање интересовање ђака за поједине „елитне” гимназије само показује да је почела праведнија борба ових школа за сваког ђака.

 

Аутор: Драгана Јокић-Стаменковић