„Птице умиру певајући, а просветни радници ћутећи“, овај графит може се видети на школама по Србији.
Људско достојанство је неприкосновено и сви су дужни да га поштују и штите. Међутим, овде се ради о примени закона у магли. Магла је 7 сати седења у зборници, уз испијање кафе и трачарење о реалним спасиоцима, добрим стандардом и још лепшим животом.
Не, господо, наставни процес треба да буде дух толеранције и дијалога, подстицања креативног и самосталног мишљења уз савремене кабинете, рачунаре, интернет, паметне табле, где ће се радити и напредовати, уз услове нормалне за достојанство како професора тако и ђака, теткица, директора, па и родитеља. Али, како све ово остварити кад је искључиви кривац за суноврат српске просвете, као најважнијег ресурса 21. века, управо Влада Републике Србије?
Последица њиховог (не)рада је и атмосфера у зборници, и донешен Правилник о радном времену наставног особља (ПОГЛЕДАЈТЕ ПРАВИЛНИК!!!).
С Поштовањем,
Милорад Антић - Председник ФССШБ
