Forum srednjih strucnih skola Beograd

Forum srednjih strucnih skola Beograd


 

ПОСТАНИ ЧЛАН ФССШБ

Карактеристике Форума :

ФССШБ је најорганизованији и најбројнији еснафски синдикат просветних радника у Београду

ФССШБ
је
независан од власти и политичких партија
 
ФССШБ
има
развијену бесплатну правну заштиту

ФССШБ
има
развијен информациони систем

ФССШБ
на
демократски начин бира и разрешава све органе

Предности чланства у Форуму :

• Солидарност
• Бесплатно заступање
• Едукација
• Рекреативни одмор
• Спортске игре 

ФОС 2018

Банер

Протест 17.03.2015

Конференција 21. мај 2013.

Банер
Банер

Министарство

Партнери ФССШБ

Закон о основама

Закон о средњој

Стратегија

ПКУ

  • An Image Slideshow
  • An Image Slideshow
  • An Image Slideshow
  • An Image Slideshow
  • An Image Slideshow

Приступница

Банер

28.02.1997.

Донета је одлука о
оснивању
ФССШБ
Прузмите оригиналну одлуку о оснивању

Јединствена листа технолошких вишкова

Банер

Непуна норма

Банер

Слободна радна места

Банер

15 година ФССШБ

Календар рада 2017/2018

Тренутно онлине

Имамо 29 гостију на мрежи

Стручно усавршавање

Правилник

Стандарди компетенција

Публикација Послови

ФССШ на Facebook-u

ФССШ на Twitter-u

Најновије вести

Просвета: На листи скоро 4.000 технолошких вишкова ПДФ Штампа Ел. пошта

Са листе технолошких вишкова досад је преузето око 640 запослених у просвети, док је око 150 са листе Б допунило норму. Број запослених без иједног часа или потпуно без радног ангажмана је са 400 пао на 330, показује јучерашњи пресек стања у информационом систему „Доситеј“.

Милош Благојевић, саветник министра просвете, каже за Данас да су резултати преузимања вероватно бољи, али да школе нису стигле да унесу податке у информациони систем. Он додаје да ће овај посао бити настављен у наредном периоду и очекује да ће број технолошких вишкова пасти на цифру од око 2.500, колико их је било у јуну.
Међу 3.844 технолошких вишкова су сви којима фали од 0,01 до 100 одсто норме, а од тога је 1.780 запослених којима недостаје 20 одсто норме и преко тога, док су остали са мањим процентом. Некима фали пет или 10 одсто и не желе да допуне норму јер би морали да раде у две школе, па пристају на нижу зараду, а има и оних са малим процентом који не могу да допуне фонд, објашњава Благојевић.
Изменама Закона о основама система образовања и васпитања у октобру прошле године, потпуни технолошки вишкови више не примају пуну плату већ 65 одсто. Они могу бити на листи најкасније до 15. септембра наредне године, а ако до тада не буду преузети, престаје им радни однос и добијају отпремнину. Међутим, ако неко без оправданих разлога одбије преузимање са листе, престаје му радни однос без права на отпремнину.

Добривоје Марјановић, из Уније синдиката просветних радника Србије, такође верује да је у пракси било више преузимања него што показује информациони систем, јер директори због кратких рокова нису стигли да унесу податке. Сви који имају право да допуне норму, а директори не желе да их преузму, могу да се обрате радним подгрупама на нивоу школских управа. Марјановић указује да је Унија обучила своје чланове како да поступају, али да је проблем што велики број запослених који нису њихови чланови не знају процедуру, нити своја права док неки не желе да улазе у сукобе са директорима школа. А информисање запослених је, наглашава наш саговорник, посао Министарства.
Он указује да је Унија послала документацију Министарству просвете која потврђује да су неки директори прекршили закон јер нису преузимали вишкове на начин како је прописано, али да због тога још нико није санкционисан.

Пише В.А