Forum srednjih strucnih skola Beograd

Forum srednjih strucnih skola Beograd


 

ПОСТАНИ ЧЛАН ФССШБ

Карактеристике Форума :

ФССШБ је најорганизованији и најбројнији еснафски синдикат просветних радника у Београду

ФССШБ
је
независан од власти и политичких партија
 
ФССШБ
има
развијену бесплатну правну заштиту

ФССШБ
има
развијен информациони систем

ФССШБ
на
демократски начин бира и разрешава све органе

Предности чланства у Форуму :

• Солидарност
• Бесплатно заступање
• Едукација
• Рекреативни одмор
• Спортске игре 

ФОС 2018

Банер

Протест 17.03.2015

Конференција 21. мај 2013.

Банер
Банер

Министарство

Партнери ФССШБ

Закон о основама

Закон о средњој

Стратегија

ПКУ

  • An Image Slideshow
  • An Image Slideshow
  • An Image Slideshow
  • An Image Slideshow
  • An Image Slideshow

Приступница

Банер

28.02.1997.

Донета је одлука о
оснивању
ФССШБ
Прузмите оригиналну одлуку о оснивању

Јединствена листа технолошких вишкова

Банер

Непуна норма

Банер

Слободна радна места

Банер

15 година ФССШБ

Календар рада 2017/2018

Тренутно онлине

Имамо 19 гостију на мрежи

Стручно усавршавање

Правилник

Стандарди компетенција

Публикација Послови

ФССШ на Facebook-u

ФССШ на Twitter-u

Најновије вести

ВЕЛИКО СПРЕМАЊЕ ГИМНАЗИЈА ПДФ Штампа Ел. пошта

ВЕЛИКО СПРЕМАЊЕ ГИМНАЗИЈА

Вишегодишња реформа школства коначно је стигла и до гимназија. Уводи се шест изборних програма, од којих највећу пажњу буди онај који се бави медијском писменошћу. ДЊ се код надлежних распитао и о осталим изменама.
Вишегодишња реформа школства коначно је стигла и до гимназија. Уводи се шест изборних програма, од којих највећу пажњу буди онај који се бави медијском писменошћу. ДЊ се код надлежних распитао и о осталим изменама.
Ђаци који на јесен упишу гимназије у Србији школоваће се по новом програму. Кључна промена је што ће настава бити оријентисана ка исходима, кажу надлежни. У пракси то значи да се учење више неће сводити на пуко меморисање података, већ ће циљ бити да ученик на крају школовања зна, има став, компетенцију или вештину.
„Знање остаје ресурс који је неопходан, без знања човек не може ни да доноси закључке, али поред знања ми морамо да развијемо вештине и компетенције које су данашњем грађанину потребне да преживи у савременом окружењу“, објашњава за ДЊ Дејана Милијић Субић из Завода за унапређивање образовања и васпитања.
Помињу се медијска, научна, еколошка, здравствена и естетичка писменост, решавање проблема, тимски рад и преуџетништво. До њих ће се доћи уз изборне програме који обједињују знања из различитих предмета, али и увођење пројектне наставе, вежби и осавремењавање наставе.
Више изборних предмета
Пред будућим гимназијалцима ће се за почетак наћи шест нових изборних програма: Језик, медији и култура, Појединац, група и друштво, Здравље и спорт, Одрживи развој, Уметност и дизајн и Примењене науке. Од тих шест, школе ће се опредељивати за четири, а од четири понуђена, ђаци ће бирати два који ће бити заступљени по једним часом седмично, па ће ученици имати и два школска часа више.
Идеја је да се ученици сами усмеравају ка областима које их интересују, а самим тим и више ангажују. Програми су замишљени тако да се највећи део активности обавља ван учионице. „Они немају јасну структуру, већ имају такозване подстицаје, на основу којих наставници морају добро да се припреме и заинтересују ученике. Конципирани су тако да ученици добијају задатак да рецимо сами направе чеклисту за нешто, благо вођени од стране професора“, објашњава Субић.
Прелиминарна истраживања показују да је највеће интересовање за предмет Језик, медији и култура, кроз који би ученици требало да науче да критички вреднују информације око њих. „Рецимо добију анализу реклама, па да сами истраже шта су коректне рекламе, а шта не, или анализирају шта би било кад би се променила само музика на пример“, прича Субић.
Из тих програма ученици ће добијати оцене које ће улазити у просек, али из Завода напомињу да су за наставнике припремили опсежно упутство на основу ког ће се оцењивати. „Рецимо они који сарађују са свим члановима групе, уважавају њихове потребе, пажљиво слушају друге, поштују договоре, не касне, они би требало да добију оцену 4 или 5, а 2 или 3 ако ученик повремено има сукобе у којима напада особе, а не проблем, своје обавезе извршава ретко и делимично. Оцена један је за такозване траблмејкере, ученике који не желе да се укључе, ометају рад групе, не извршавају своје обавезе, ништа не знају о теми и немају интересовања да сазнају“, каже Дејана Милијић Субић.
Нови план за старе предмете
Промене ће претрпети и остали предмети, неки чак и структурно. У оквиру природних наука уводе се вежбе, а друштвене ће пратити дебате и истраживања. „Инстистраћемо на раду у мањим групама, на тимском раду, на вежбама које аутоматски деле одељење на две групе, на решавању проблема и примени знања која ће ученици стећи, тако да мислим да ће и ученицима настава бити далеко динамичнија и атрактивнија“, појашњава за ДЊ Радивој Стојковић из Заједнице гимназија Србије и уједно нови председник Националног просветног савета.
У оквиру Српског језика и књижевности промениће се лектире, па, како је раније најављено, гимназијалци више неће изучавати барок као правац, нити читати „Ране јаде“ Данила Киша, песме „Сунце се ђевојком жени“, „Бој на Мишару“ или приповетке „Ђевојка бржа од коња“ и „Златна јабука и девет пауница“.
„Дошло је и до већег усаглашавања, на пример између физике и математике. Значи не да учим векторе из физике, а учим неке и из математике, него учим како је мени математика алатка за решавање природних закона физике и како се они функционализују даље у техници“, објашњава за ДЊ Марија Крнета из Министарста просвете.
Генерација која се буде школовала по таквом програму полагаће и матурски испит на националном нивоу, који би требало да буде директна улазница на факултет. Како ће тај испит изгледати и даље није у потпуности познато.
За сада се зна да ће матуранти полагати три испита – матерњи језик, математику и један предмет према избору од оних за које постоје образовни стандарди и мерљиви исходи, а то су хемија, физика, биологија, историја, географија и страни језици. Појединим факултетима ће, међутим, бити остављена могућност да задрже испите за проверу посебних способности, као што су уметнички факултети, факултети за спорт и архитектуру.
Такав матурски испит ће следеће године бити прво спроведен на узорку, а за две године ће цела генерација имати пробну матуру, најављују из Министарства.
Промене ће изнети наставници
Да би се све планиране промене спровеле, неопходно је обучити наставнике, напомињу надлежни. Нових запошљавања неће бити, већ ће предемете предавати наставници из сродних наука. Примера ради, предмет Језик, медији и култура моћи ће да предају професори српског језика и књижевности, страних језика и социологије. „Мораћемо да имамо професоре који се добро сналазе у пројектном раду да буду озбиљни корективи и добри водитељи свих тих пројеката“, напомиње Субић.
Иако из Форума београдских гимназија напомињу да су задовољни, јер ће се на тај начин попунити фонд часова запослених у просвети, надлежни очекују и отпор. „Свуда ће бити и оних професора који ће бити спремни и који већ сада улажу много креативности и праве пројектну наставу, али имате један део професора који се опиру било каквим променама, раде по својој методологији. Како ћемо са њима изаћи на крај, не знам“, каже Субић.
Обуке за наставнике су већ спремне, кажу у Министарству, а прво ће је проћи они наставници који ће предавати ученицима прве године гимназије, што чини око једне четвртине наставног кадра. За остале ће се обука спроводити у континуитету.

Промене у цајтноту
Највеће нестрпљење проузрокује то што су програми и даље непознаница, иако је до почетка школске године остало свега неколико месеци. Програми који је Завод израдио тек су се ове недеље нашли на дневном реду Националног просветног савета и, према речима Радивоја Стојковића, добили позитивно мишљење. Сада би требало да се врате у Министарство које ће донети коначну одлуку, а тек након тога ће са програмом бити упозната јавност, професори и издавачи, који би потом требало да израде уџбенике.
Хоће ли бити довољно времена за све? Надлежни уверавају да хоће, али из Форума београдских гимназија су сумњичави. „Речено је да ће се више знати у априлу-мају, али ево ми смо на прагу маја и још увек ништа конкретно не знамо“, каже за ДЊ председник Форума Александар Марков.
Замерају и што није одмах израђен програм за цео циклус четворогодишњег школовања, већ се промене уводе само за први разред, док ће се преостали програми радити сукцесивно. „Било би много боље да је прво спроведен пилот пројекат. За средње стручне школе, на пример, постоје прво огледна одељења, па се тек након пет година примењује на редовна одељења. Овако имамо ситуацију да се с једне стране касни, а с друге стране срља. Неко ко сада уписује први разред требало би да зна шта га очекује у другом, трећем и, на крају, да зна и како ће изгледати матура“, прича Марков.
За сада постоји само оквирни план да се у каснијим разредима ученицима омогући да бирају између примењених наука за усмеравање ка медицинским или техничким наукама, основа геополитике, економије и бизниса, религије и цивилизације, методологије научног истраживања и савремене технологије. Припрема ових програма, кажу у Министарству, почеће већ крајем године, а одмах ће бити урађени програми за други и трећи разред.

Извор: ДЊ