Forum srednjih strucnih skola Beograd

Forum srednjih strucnih skola Beograd


 

ПОСТАНИ ЧЛАН ФССШБ

Карактеристике Форума :

ФССШБ је најорганизованији и најбројнији еснафски синдикат просветних радника у Београду

ФССШБ
је
независан од власти и политичких партија
 
ФССШБ
има
развијену бесплатну правну заштиту

ФССШБ
има
развијен информациони систем

ФССШБ
на
демократски начин бира и разрешава све органе

Предности чланства у Форуму :

• Солидарност
• Бесплатно заступање
• Едукација
• Рекреативни одмор
• Спортске игре 

ФОС 2017

Банер

Протест 17.03.2015

Конференција 21. мај 2013.

Банер
Банер

Министарство

Партнери ФССШБ

Закон о основама

Закон о средњој

Стратегија

ПКУ

  • An Image Slideshow
  • An Image Slideshow
  • An Image Slideshow
  • An Image Slideshow
  • An Image Slideshow

Приступница

Банер

28.02.1997.

Донета је одлука о
оснивању
ФССШБ
Прузмите оригиналну одлуку о оснивању

Јединствена листа технолошких вишкова

Банер

Непуна норма

Банер

Слободна радна места

Банер

15 година ФССШБ

Календар рада 2017/2018

Тренутно онлине

Имамо 8 гостију на мрежи

Стручно усавршавање

Правилник

Стандарди компетенција

Публикација Послови

ФССШ на Facebook-u

ФССШ на Twitter-u

Најновије вести

Писмо премијерки! ПДФ Штампа Ел. пошта

 

Душан Kокот: Док за народ нема правде, неће бити мира!


Душан Kокот, потпредседник Независног синдиката просветних радника Војводине пише премијерки без длаке на језику Председници Владе Србије – Ани Брнабић
Госпођице Брнабић,
Искрено верујући да ће ово писмо, попут многих до сада, пре или после читања, завршити у канти за отпатке, морам да вам напишем да никада у животу нисам ни чуо, а камоли видео, да једна држава тако поступа са својим грађанима као што то ради Србија у претходним месецима и годинама!

Прво, ако је заиста тачно да је ваша намера да за још годину дана продужите забрану запошљавања у јавном сектору, треба да знате да ја, али и хиљаде и хиљаде мојих колегиница и колега то сматрамо геноцидом над сопственим народом! Ви и ваша влада не дозвољавате најобразованијем делу Србије који је овде остао, који није побегао од вас и вама сличних, да рађа децу и ствара породицу! Ако ме нисте добро разумели, десетине хиљада, превасходно мојих колегиница, раде на систематизованим радним местима, а годинама раде на одређено време.

Дакле, то нису тренутна, већ стална места, те колегинице и колеге су стручне за посао који раде, па зашто им онда забрањујете да буду равноправни грађани сопствене државе? Kо вама даје то право? Ако се деси да нека од колегиница реши да заснује породицу, чека је отказ! Ако реши да узме кредит и одвоји се од мајке и оца, чека је негативан одговор у банци! После се чудите када оду одавде? Па чиме их задржавате? Причама и фразама? Можда неке, паметне и образоване сигурно не! Ви сте председница Владе Србије, наше државе, државе коју волимо, државе за коју смо крварили, гинули… државе која мора да постоји и после вас и после нас! А како ће да постоји? У егзилу? Па више нас је на платном списку у јавном тоалету у Бечу, него у Србији?

Ако вама то не смета, верујте, многима од нас смета! Kо ће после вас да води владу без државе и народа? Мислите ли бар понекад о томе док читате извештаје како нас хиљаде напуштају свакога дана? Стиди ли се бар неко у Немањиној због тога?

Друго, видимо да сте јуче на Влади Србије усвојили предлог Закона о запосленима у јавним службама. Ако, шта вас брига што су десетине хиљада просветних радника протестовали због тога. Реше ли опет, узећете им од социјалне помоћи, па ће ућутати. Опробани рецепт. Но, тако је када је грађанин у ситуацији да размишља стомаком, а не главом. На жалост, ми смо на том нивоу! Нисте знали? Вероватно вас ни то не брине, али ето, морао сам вам написати! За вас је изгледа социјални дијалог када причате са социјалним случајевима? Тако се понашате! Ваши министри дођу на састанак, врте сат и гледају у телефон, журе, ко ће се замајавати са небитним људима и нечим што је већ уписано у неку тамо агенду. Ви сте били поштени, па нисте желели ни то. Можда бисте ви да вас молимо? Да вас молимо да нас примите? Нас, грађане земље чију владу ви водите? Можда неко и хоће, али неки од нас не желе, нити ће икада желети! Ово је наша држава! Kо сте ви да вас молимо? Ви вероватно размишљате другачије. Kо смо ми да бирамо у каквој држави желимо да живимо. Има ваљда и паметнијих. А на крају, нисмо ни циљна група!

Но, можда сте и у праву. Kилави смо, са марионетама инструисаним међу нама, да вам повлађују, да ћутимо и да се кувамо као жабе. Можда ће тако и бити, али можда и неће! Има нас, верујте, на стотине хиљада, милиона, који нећемо да ћутимо и трпимо, који не пристајемо на улогу сужњева у својој држави. Пронаћи ћемо се, ојачаћемо, ми немамо право на апатију! Док за народ нема правде, ни за вас, који се са нама играте, неће бити мира! Макар нас похапсили, макар нас протерали. На крају ћете владати само собом, а некада славна Србија постаће део историје.

На жалост, само нам је та историја и остала. Садашњост не вреди ни по луле дувана!

Још само једно да буде јасно, писац ових редова није члан ниједне странке, ниједне опције или опозиције. Писац је само човек који воли своју земљу и неће да ћути док је ви и вама слични уништавате! Због себе, али и због своје деце која ће овде, буде ли правде, живети и после вас и после мене! А ви ово писмо разумите како хоћете, баците га… од воље вам. Kао и нама. Да не буде забуне!

Душан Kокот
Потпредседник НСПРВ