Здравствени смер би вратио ђаке у гимназије

Форум средњих стручних школа предложио је министру просвете да у образовни програм гимназија уведе стручно образовање, с обзиром да су у њима у августу 2017. године остала празна 1.233 места, што значи око 50 одељења мање


Како би очували гимназијски углед и „јачину” ових установа пред драстично смањеним интересовањем ђака за њих, представници Форума средњих стручних школа (ФССШ) недавно су предложили Младену Шарчевићу, министру просвете, науке и технолошког развоја, да у образовни програм уведе стручно гимназијско образовање. Сем што би сачувало гимназије, то би, како каже Милорад Антић, председник ФССШ-а, ученицима пружило одговарајуће припреме за наставак школовања, јер би се фокусирали на учење градива неопходног за каснији упис на факултете. Предлог је да се започне са оснивањем здравствених гимназија, према угледу на дугогодишње искуство Словеније, али и трогодишњу праксу која постоји у Хрватској и Босни и Херцеговини.
У тим гимназијама ђаци би се припремали за упис на медицинске, фармацеутске, биолошке, хемијске и стоматолошке факултете, а предложили смо два модела функционисања здравствених гимназија.
Према једном од њих, ученици би у прва два разреда имали све предмете из области медицине, док би у трећем и четвртом разреду могли да бирају предмете који их усмеравају на жељени факултет. По другом моделу, ученици би имали више стручних предмета, а мање практичног рада.
– Предност ових гимназија је што су сродне средњим медицинским школама, само су мало теже, јер имају већи фонд часова из анатомије и сличних предмета, па би ђацима који не заврше факултете и високе школе требала минимална преквалификација, и то у практичном делу наставе, да добију и диплому медицинске сестре, фармацеутског техничара, или лаборанта, на пример – истиче Антић и појашњава да би се овим пренебрегла стара прича да онај ко заврши гимназију, а не настави школовање, нема вајде од ње јер тешко налази посао.
Антић напомиње да анализе из Хрватске показују да готово сви ђаци здравствених гимназија после завршавају факултете, и то са врхунским просеком на медицини и фармацији.
– Наши доктори не знају да дају инјекције и вакцине, да изваде крв и негују болеснике као медицинске сестре, јер то нису ни учили у школи. Увођењем здравствених гимназија будући доктори би и то научили у средњошколском образовању и били много спремнији за факултет. Ускоро ћу затражити пријем код министра Шарчевића, јер мало интересовање основаца за гимназије узрокује нижи праг знања за упис у њих и дозвољава да лоши ђаци упишу школу после које би требало да наставе школовање, а за то нису способни – истиче Антић, који је и професор информатике и рачунарства у београдској Школи за негу лепоте.

ФОРУМ СРЕДЊИХ СТРУЧНИХ ШКОЛА

Трг Николе Пашића 7/II, Београд    
Тел/факс (011) 339–82-93
e-mail: Ова адреса ел. поште заштићена је од спам напада, треба омогућити ЈаваСкрипт да бисте је видели
www.forumsssb.org.rs

САОПШТЕЊЕ

ХОЋЕМО СТРУЧНЕ ГИМНАЗИЈЕ,

КРЕНИМО ОД ЗДРАВСТВЕНЕ ГИМНАЗИЈЕ!

Наш предлог је да се у образовни проглам уведу стручне гимназије, а почели бисмо са Здравственом гимназијом, каква већ постоји у Хрватској, Словениј, Босни и Херцеговини и у другим замљама Европе.
Циљ овог нашег предлога је адекватне припреме ученика за наставак школовања, тако што ће у току средњошколског образовања фокус бити на наставни садржај предмета који ће ученицима касније затребати за упис на факултете из области медицине, фармације, биологије, хемије, стоматологије и слично.
Имамо два модела како би требало да функционише здравствена гимназија. По првом моделу, ученици би у прва два разреда имали све предмете из области медицине, па би им се у трећем и четвртом разреду омогућило да слекетирају предмете које желе да похађају у зависности од жељеног факултета. По другом моделу, ученици би имали више стручних предмета, а мање практичног рада.

СКАНДАЛ! НАСТАВНИЦИ И ДИРЕКТОРИ ПУМПАЈУ ОЦЕНЕ ЂАЦИМА!



Милорад Антић из форума средњих стручних школа УПОЗОРАВА НА ПОГУБАН ТРЕНД!

Наставници и директори "пумпају" оцене основцима како би они остварили што бољи успех, а школа добила већи углед, каже за Информер председник Форума средњих стручних школа Милорад Антић
Он наглашава да је до тог закључка дошао упоређујући како су наставници оцењивали ђаке у школама широм Србије и да се ту уочавају очигледне нелогичности.
Подбацили на матури
Како Антић наводи, у прилог томе иде и статистика која показује да имамо огроман број вуковаца и ученика са одличним успехом, што се потпуно коси са бодовима које ђаци остварују на малој матури.

Одакле толики одликаши?
Имам огроман број вуковаца и одличних ђака, што се коси са бодовима са мале матуре Милорад Антић, Форум средњих стручних школа
- Подаци нам показују да је скоро половина ученика прошле године на крају осмог разреда била одлична, трећина је имала врло добар успех, петина добар, а само 1,4 одсто ђака је остварило довољан успех. Дакле, просечна оцена наших ученика била је 4,11 одсто. У поређењу са овим успесима, ми имамо супротне резултате на малој матури, где су просечне оцене из сва три дела матурског испита изузетно слабе, а поједини одликаши једва и прођу малу матуру - објашњава Антић.
Публиц
Он каже да на основу успеха ученика можемо да закључимо да су ђаци пуни знања, док на пријемном испиту покажу да су пуни незнања.

Нови систем бодовања

* 60 бодова из школе
* 40 бодова на завршном испиту
** До сада су ђаци за успех из школе добијали 70 бодова,
док се матура вредновала са 30 бодова
- Просечна оцена из српског језика била је 6,64, а из математике 5,35, иако је максимална оцена из тих предмета 13 поена. Цела ова ситуацију указује на тенденцију да наставници или директори "пумпају" успехе не би ли ученици остварили што бољи успех. Такође, приметно је да су ту и разне "везе" које наставници или директори имају са родитељима ученика и на тај начин такође поклањају оцене - каже он.

Он истиче да због тога у просвети треба мењати начин бодовања на малој матури.
- Ми подржавамо одлуку да се врати систем бодовања на малој матури где ученици из школе могу да пренесу највише 60 поена, док ће на матурском испиту моћи да освоје још 40 поена, јер сматрамо да је такав начин бодовања бољи од претходног - каже он.
Биће нових провера
Министар просвете Младен Шарчевић потврдио је за Информер да ће се због поклањања оцена и помагања на тестовима ове године пооштрити критеријуми и за оцењивање успеха на крају школске године, али и вредновање бодова на пријемним тестовима.

Просечна плата у Словенији

Просечна бруто месечна плата у Словенији порасла је прошле године на 1.626,95 евра, и номинално је већа за 2,7 одсто, а реално за 1,3 одсто у односу на 2016. годину

Просечна бруто месечна плата у Словенији порасла је прошле године на 1.626,95 евра, и номинално је већа за 2,7 одсто, а реално за 1,3 одсто у односу на 2016. годину, саопштила је данас словеначка Канцеларија за статистику.

Просечна нето месечна зарада је порасла на 1.062 евра, што је номинално повећање од 3,1 одсто, а реално од 1,7 одсто у односу на 2016. годину, преноси словеначка агенција СТА.

И у приватном и у јавном сектору забележен је раст просечне месечне зараде.
Просечна бруто зарада у јавном сектору достигла је 1.889,54 евра, а у приватном 1.497,96 евра, што је у оба случаја за 2,9 одсто више у односу на 2016. годину.

Танјуг