Forum srednjih strucnih skola Beograd

Forum srednjih strucnih skola Beograd


 

ПОСТАНИ ЧЛАН ФССШБ

Карактеристике Форума :

ФССШБ је најорганизованији и најбројнији еснафски синдикат просветних радника у Београду

ФССШБ
је
независан од власти и политичких партија
 
ФССШБ
има
развијену бесплатну правну заштиту

ФССШБ
има
развијен информациони систем

ФССШБ
на
демократски начин бира и разрешава све органе

Предности чланства у Форуму :

• Солидарност
• Бесплатно заступање
• Едукација
• Рекреативни одмор
• Спортске игре 

ФОС 2018

Банер

Протест 17.03.2015

Конференција 21. мај 2013.

Банер
Банер

Министарство

Партнери ФССШБ

Закон о основама

Закон о средњој

Стратегија

ПКУ

  • An Image Slideshow
  • An Image Slideshow
  • An Image Slideshow
  • An Image Slideshow
  • An Image Slideshow

Приступница

Банер

28.02.1997.

Донета је одлука о
оснивању
ФССШБ
Прузмите оригиналну одлуку о оснивању

Јединствена листа технолошких вишкова

Банер

Непуна норма

Банер

Слободна радна места

Банер

15 година ФССШБ

Календар рада 2018/2019

Тренутно онлине

Имамо 59 гостију на мрежи

Стручно усавршавање

Правилник

Стандарди компетенција

Публикација Послови

ФССШ на Facebook-u

ФССШ на Twitter-u

Најновије вести

Инстаграм профил "Дрога Србија" ПДФ Штампа Ел. пошта

 

БЕЛИ ПРАХ НА ЛЕКТИРИ "АНА КАРЕЊИНА" Инстаграм профил "Дрога Србија" разоткрио ЈЕЗИВЕ ПРИЧЕ из школа у Србији

 

На десетине тинејџера широм Србије претходне недеље поставило је на Инстаграм језиве фотографије са наркотицима у школи, учионици, па и испред полицијских кола, утркујући се у бизарном изазову.

Ове језиве фотографије са недозвољеним супстанцама постављали су на Инстаграм налогу „Дрога Србија“.

Са поносним смешком, црвенокоса девојчица са школским ранцем на леђима, наводно, пали џоинт, клечећи крај полицијског возила. Другари је препознају и у коментарима на слици на Инстаграму стижу речи подршке. Њена фотографија је само једна у неколико десетина објављених на Инстаграму на којима се налазе деца од око 13, 14 до 18 година са марихуаном, таблетама ксанакса, прахом који је наводно кокаин и ЛСД.

Профил „Дрога Србија“ прву слику поделио је 22. јануара, а за осам дана запратило га је скоро 1.300 људи! На већини објава очигледно је да је у питању марихуана, а кршење закона језиво је претворено у забаву. На појединим сликама у првом плану су џоинти, док су у позадини полицијски аутомобили или школске учионице!

Такође, на сликама су цела стабљика марихуане, бонг, ксанакс у перници, бели прах на лектири „Ана Карењина“, а додатак фотографијама чине штосеви новца, хиљаде динара и стотине евра. Уз објаве стоји и линк ка профилу аутора фотографије, а неке од њих настале су на Новом Београду и у Пожаревцу.

Након писања на порталу Блиц.рс, налог „Дрога Србија“ после неколико сати је обрисан, али полиција је предузела мере због спорних објава.

- Припадници МУП су, по налогу надлежног тужилаштва, започели предистражне радње поводом садржаја који је објављен на инстраграм налогу „дрогасрбија“. Полиција ради на идентификацији особа са фотографија, као и администратора овог налога на Инстаграму - речено је из МУП-а.

Професори у школама кажу да све чешће имају проблем са наркотицима међу младима те да их не чуди што су деца то јавно објавила.

Председник Форума средњих стручних школа Милорад Антић сматра да је заступљенији екстази, а да школе због свог угледа овакве случајеве и заташкавају.

- У стручним школама, где су сиромашнија деца, највише има екстазија, који је јефтинији и од табле чоколаде. Нема контроле при уласку у школу, па је то тешко и контролисати, а дефинитивно је проблем. Око школе нису дилери које може да санкционише полиција, него они дају ученицима да препродају. Када ђаци и бивају ухваћени, ретко се спроводи неки дисциплински поступак јер родитељи то избегну брже-боље исписујући децу из школе. Комплетну слику из школа немамо, јер нажалост и саме установе покушавају да избегну стуб срама. Дефинитивно се може приметити да постоји проблем, који се уочава и у понашању ученика - упозорава Антић.

Опширније...
 
Машинско-електротехничка школа „Гоша“ приступила Форуму ПДФ Штампа Ел. пошта


 

 

 

ИНФО ФССШ

 
Просечна плата ПДФ Штампа Ел. пошта

 

Србија: Просечна плата


Просечна децембарска нето зарада запослених у Србији, по подацима Републичког завода за статистику, била је 54.344 динара.


Иако је евидентан раст зарада исплаћених у децембру у односу на месец раније, српске „узданице” за развој и извоз – пољопривреда и прехрамбена иднустрија – нису ни тог месеца успеле да забележе нето плате као републички просек.
Тако је, опет по подацима РСЗ-а, просечна нето зарада коју су запослени у пољопривредној делатности остварили била 49.150, а у прерађивачкој индустрији 53.688 динара. За разлику од њих, неке делатности забележиле су нето децембарску зараду већу, дупло и више, од републичке. Тако највећу просечну нето зараду бележе запослени у финансијским делатностима и делатностима осигурања – 131.422, док су просечне плате у информисању и комуникацијама у децембру биле 117.167 динара.

Просечна нето зарада запослених у стручним, научним, иновационим и техничким делатностима у децембру била је 88.263 динара, радника у снабдевању електричном енергијом, гасом и паром 77.394, у рударству 76.108, пословању некретнинама 59.678 и државној управи 57.371. У осталим делатностима чија примања обрађује РСЗ просечна децембарска нето плата била је мања од републичког просека, а најмања је забележена у осталим услужним делатностима – 40.293 динара. Међутим, када се у делатностима које обрађује Републички завод за статистику посматрају подаци о нето зарадама у одређеним областима, односно занимањима, они показују да у њих 11 плата прелази 100.000 динара месечно.

Опширније...
 
Ово су дипломе које ћете ТЕШКО УНОВЧИТИ ПДФ Штампа Ел. пошта

 

Ово су дипломе које ћете ТЕШКО УНОВЧИТИ



Да диплома одређује колико ће трајати пут до запослења, показују и подаци Националне службе за запошљавање - међу високообразованим незапосленим људима најбројнији су дипломци економских и правних факултета, док најдуже на посао чекају машински технолози.

Док су већ кренуле припреме за упис на поједине факултете, бруцоши би требало да праве мудар избор, барем када се погледају подаци са Бироа. Тако од укупно 56.053 лица са завршеним основним студијама на евиденцији НСЗ, чак 9.508 чине економисти, а 7.285 правници. На листи незапослених следе васпитачи и наставници друштвено-хуманистичких наука, којих је 6.906, а међу њима је највише професора разредне наставе. На запослење чека и 5.371 академац, који се образовао за бављење друштвено-хуманистичким занимањима, од чега је највише дипломираних филолога и психолога. На бироу је и 3.065 незапослених медицинара, које већином чине доктори медицине (2.788).
И док факултетски образовани људи у просеку траже посао две и по године (29,96 месеци), машински технолози чекају скоро дупло више, чак 52,31 месец. Стрпљење је потребно и онима који су се школовали за геологе, електроничаре, машинске конструкторе и пројектанте, машинске технологе...
Иако подаци НСЗ указују на то које су дипломе мање пожељне на тржишту рада, државним факултетима који их школују придружио се и велики број приватних факултета. Тако је последњих година приметно смањење интересовања за економским и правним факултетима широм Србије, док је све већа навала за студијама у области информационих технологија и медицине.

Опширније...
 
Престоници има 289, воде 230 активних судских спорова ПДФ Штампа Ел. пошта

 

Школама због парница блокирани рачуни

ОСНОВНЕ и средње школе, којих у престоници има 289, воде 230 активних судских спорова, сазнајемо у Секретаријату за образовање и дечју заштиту. Због парница, од којих су неке трајале и годинама, тренутно је блокиран само рачун Техничке школе у Обреновцу, али надлежни обећавају да ће тај проблем ускоро бити решен.Како сазнајемо у секретаријату, најчешћи предмети тих спорова су из области радног права, дисциплински поступци, нерешени имовинско-правни односи, тужбе за мобинг….

- Неки радни спорови трају и по осам година – кажу у Секретаријату за образовање и дечју заштиту. – Најстарији и даље активан судски спор има ОШ „Јован Дучић“, која са наследницима некадашњих власника дела парцеле на којој се школа налази имовинско-правне спорове решава пред судовима још од 1991. године, кроз више судских поступака.

Крајем прошле године, из градске касе је покривен минус Графичкој школи, настао услед изгубљене парнице која је трајала скоро девет година. Ова школа у Новом Београду била је у блокади због судске пресуде из 2009. године од 30 милиона динара, а због лошег уговора из 2002. године о складиштењу опреме која је нестала због чега је школа тужена.

Опширније...
 
Против тестова за проверу знања ПДФ Штампа Ел. пошта

 

Против тестова за проверу знања

Још 1979. психолог Доналд Кембел је изнео аксиом: „Што се више неки друштвени показатељ користи при одлучивању, то ће више бити подложан коруптивним притисцима и изобличавати друштвене процесе које треба да контролише“. Ту је Кембел додао и напомену: „Тестови провере знања могу бити значајни показатељи у условима свакодневне наставе, усмерене ка стицању општих способности. Али када њихови резултати постану циљ наставног процеса, они губе вредност показатеља образовног статуса и непожељно утичу на читав наставни процес“.

Просто речено, када мерило постане циљ и када се људи кажњавају или награђују за достизање, односно недостизање тог циља, мерило је корумпирано. Како је у својој изврсној монографији приметио Ричард Ротстајн: повезивање високих улога са мерљивим циљевима негативно утиче на развој сваког поља људске делатности. Почните да оцењујете хирурге на основу стопе смртности њихових пацијената и они ће почети да избегавају ризичне болеснике. Класична (и вероватно апокрифна) илустрација Кембеловог закона потиче из Совјетског Савеза: када је радницима речено да производе што више ексера, они су почели да производе огромне количине малих и неупотребљивих чавала. Лекција Кембеловог закона гласи: не повезујте високе улоге са евалуацијама, јер ће и мерила и исходи изгубити смисао.

У последњих 16 година америчко образовање је било заробљено, спутано, удављено стандардизованим тестовима. Прецизније речено, не самим тестовима већ опсесијом њима федералних и државних власти. Притисак да резултати тестова буду све бољи произвео је предвидиву корупцију: добри резултати су се вештачки надувавали посебним припремама ђака за могућа тест питања. Неки администратори су изигравали систем искључујући ученике са ниским резултатима из тестираног узорка; неки наставници и администратори су лажирали резултате; неке школе су укидале предмете из којих ученици неће бити тестирани да би што више времена посветиле онима из којих хоће.

У својој новој књизи познати харвардски стручњак за тестирање Данијел Корец вешто сецира вишеструке, углавном нежељене, негативне последице образованих реформи из прве деценије овога века. Већ и сам наслов његове књиге, „Тхе тестинг цхараде: Претендинг то маке сцхоолс беттер / Шарада са тестовима: како се претварати да унапређујете образовање“, добро сумира Корецов закључак: покрет за образовну реформу је озбиљно омануо захваљујући слепој вери у тестирање са високим улозима као јединим мерилом квалитета образовања. Корец каже да су резултати тестова били надувани и да се не могу сматрати ваљанима. Али реформатори нису повукли своју подршку тестирању чак ни када је штета коју оно наноси деци у државним школама постала очигледна. Неки међу њима просто нису знали за доказе да је тестирање омануло; други су веровали да се тестирањем може доћи до значајних информација, упркос чињеници да су подаци који се на тај начин добијају корумпирани високим улозима. Будући да је федерални закон захтевао од појединачних држава да се школе са ниским резултатима означе као неуспешне, због чега су ове школе често претваране у тзв. чартер-школе (у државном власништву, са приватном управом) – цела једна индустрија је профитирала од овог система (иако су на основу истих мерила и многе чартер-школе проглашене неуспелима). Закон донет 2015. назван „Сваки ученик успева“ (Еверy Студент Суццедс Ацт – ЕССА) још увек захтева да се свако дете тестира сваке године – што је непозната пракса у осталим развијеним земљама.

Опширније...
 
Фински систем образовања ПДФ Штампа Ел. пошта

 

Како је фински систем образовања постидео чак и САД?


Једна од најбољих земаља на свету када је образовање у питању свакако је Финска, а чини да би и САД могле да науче штошта од њих. А зашто је њихов систем образовања најквалитетнији на свету прочитајте у наставку.

1. Не такмичење већ сарадња
Финска је на време схватила да такмичење међу школама и ђацима лоше за децу. Сарадња чини супротно и уместо анимозитета настају пријатељства. То је један од разлога зашто у Финској не постоје приватне школе. Свака академска институција у земљи финансира се из јавног фонда, а учитељи се тренирају појединачно, а што је најважније родитељ верује државној институцији.
2. Учитељство је један од најцењенијих послова
У Финској запослени у просвети нису мало плаћени као у САД. Заправо, њихово занимање се много више поштује с обзиром на то да Финци сматрају да је квалитетно детињство најважнији темељ за даљи живот. Да би постали учитељи или наставници, кандидати морају да имају завршене мастер студије и положе одређене државље и, што је најважније, персонализоване, тестове.
3. Финска слуша истраживања
У САД, резултати студија који показују шта је оно што највише иде у корист ученицима, а шта не – најчешће заврше у нечијој фиоци. У Финској таква истраживања прво саслуша Министарство за образовање и културу и одмах реагује, па временом види да ли се промена исплатила. Наравно да су до сада увек били у праву.
4. Финци се не плаше да експериментишу
Добра ствар слушања истраживача јесте да се не устручавате да покажете зубе. У Финској се учитељи охрабрују да направе своје мини-лабораторије у којима могу истраживати заједно са својим ученицима, којима је такав начин учења далеко занимљивији од теорије.
5. Време за игру је светиња
За разлику од САД где се време за игру све више скраћује, фински закон налаже да дете после 45 минута чаша мора имати обавезних 15 минута за одмор. Касније су и студије показале да деца која имају 15 минута одмора након сваког часа имају далеко боље резултате у школи од деце која немају ову привилегију.

6. Шта је то домаћи задатак?
Захваљујући узајамном поверењу између школе, учитеља и родитеља деца добијају врло мало задатака које треба да одраде кући. Родитељи и школа претпостављају да су учитељи испредавали градиво и заједнички сматрају да је додатно ангажовање непотребно. Време код куће намењено је за породицу где једине лекције које треба да уче су оне животне.

Опширније...
 
<< Почетак < Претходна 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Следећа > Крај >>

Страна 10 од 183