Најновијом Уредбом Владе РС и Упутствима Министарства просвете дошло је до преласка на онлајн наставу или наставу на даљину. Ова уредба на снагу је ступила 30. новембра. Прекасно. У том тренутку број деце у школским клупама, али и наставника је био десеткован. Неки су заиста оболели од короне, а неки су се само изоловали због контакта са зараженом особом. Ситуација са наставницима је катастрофална. Иако је Форум ССШ још пре месец и више дана упозоравао да је све више наставника заражено вирусом корона и да децу нема ко да учи и образује, наши апели и молбе нису наишли на разумевање оних који о томе одлучују. У једном тренутку премијерка Ана Брнабић је чак изјавила да су „школе најбезбедније место за децу“. Сумњамо да она зна шта се у школама дешава и да је имала праву информацију о броју заражених наставника. А ситуација је већ тада била алармантна и настава није могла да се организује и функционише. Болесне наставнике није имао ко да броји, а школе које су остале без великог броја професора нико није примећивао. Наши апели и молбе су остали мртво слово на папиру. Да ли намерно или због незнања и не сналажења у овој ситуацији, тек одговорни су се понашали као глуви и нису имали слуха за сва упозорења наставника који су, силом прилика, јасно видели шта се дешава и куда то води. Сада смо дошли у ситуацију да су нове мере буквално изнуђене, а прелазак на онлајн наставу неприпремљен, неосмишљен, плански неодређен због чега су и професори и ученици остављени као „гуске у магли“. А све је могло да буде другачије да сте нас на време послушали и да сте направили план и програм рада за ситуацију у којој се сада налазимо, а која је и слепцу била јасна да ће доћи.

Онлајн настава је овако уведена изнебуха. Професори и ученици нису имали никакву обуку или барем упутства како је применити, а о обезбеђивању средстава за рад, односно рачунара, таблета или паметних телефона није било ни помена. Због тога смо у ситуацији да велики број деце, али и наставника нема рачунар или таблет и није у могућности да овај вид наставе спроведе у дело.

Треба поменути и то да је наставницима овај вид наставе изузетно тежак јер деца нису навикла на онлајн наставу, па ионако лоше радне навике, током онлајн наставе још више долазе до изражаја. Сада се од нас тражи готово немогуће. Очекивања су нереална. Неопходно је да са ученицима, који су у школу ишли сваке друге недеље, завршимо полугодиште. Од нас се тражи и очекује да их у три недеље објективно оценимо. Да ученике недељу дана раније обавестимо о закљученој оцени и на тај начин им оставимо простора да, уколико желе, усменим одговарањем, поправе оцене.

Господо из Владе и Министарства просвете, ситуација је јако тешка. Страшно ће бити ако још неко од наших колега оболи или страда само зато што сте одбијали да нас чујете и прихватите реалност и што су ове мере тек сада уведене.

Скупштина града Београда
за градоначелника Зорана Радојичића
и заменика градоначелника Горана Весића

Поштована господо Радојичићу и Весићу,
Живимо у суморном и тешком времену суочени са епидемијом вируса корона. Знамо да ова опака, тешка и подмукла болест не бира ни место ни време ни жртву. Професори и наставници, којима су радне обавезе и задаци неминовна свакодневница, због природе свог посла, представљају најизложенији и најугроженији део нашег друштва. Већина њих је приморана да за одлазак и повратак са посла користи јавни градски превоз. А управо су аутобуси, трамваји и тролејбуси легло заразе и места где се овај опаки вирус, због концентрације великог броја људи на малом простору, најлакше шири.

Зато вас молимо и апелујемо на вас да у овом тешком тренутку изађете у сусрет наставницима, професорима и осталим запосленим у просвети и образовању и уместо месечне Бус плус карте, коју сваки запослени добија, им уплатите новац у тој противвредности, како би на посао могли да долазе таксијем или колима и тако смање ризик од заражавања корона вирусом. Апелујемо на вас да размислите о овом проблему и можда пронађете неко друго решење. Један од предлога је и да уместо месечне карте Бус плус, средства буду преусмерена Каргу или неком такси удружењу. Није да нема могућности.

Зато вас још једном молимо да овај проблем узмете у разматрање и можда заједнички изнађемо најбоље могуће решење. Већ сада велики број наставника и других запослених у просвети за долазак и одлазак са посла користи алтернативне видове превоза (такси, сопствене аутомобиле или возила пријатеља). То представља велики трошак за њихов буџет. Зато би им преусмеравање средстава од Бус плуса било јако значајно и помогло би им да смање ризик од заражавања овим подлим вирусом, а уједно би им колико толико растеретило, ионако скроман буџет.

Унапред захвални наставници и чланови Форума средњих стручних школа