ФОРУМ СРЕДЊИХ СТРУЧНИХ ШКОЛА
Ул. Трг Николе Пашића бр. 7/1
Београд,

ПРОСВЕТО, ПРОСВЕТЛИ СЕ

Форум средњих стручних школа сматра да сви синдикати треба да наступају заједно и изражавају ставове  и интересе својих чланова. Нема могућности за бављење озбиљним синдикалним радом када не постоји јединство како у захтевима, тако и у иступањима синдикалних организација.
Тренутно уочавамо да је једном синдикату битно да се његови синдикални представници сликају за медије, промовишући тобожњу бригу и посвећеност повереном послу. Са друге стране, без медијске промоције, други синдикати остају у сенци, као организације које не чине ништа како би побољшали положај просветних радника.
Суштина је у томе да нам недостаје јединствен став и одлучна борба, а не пуко  оглашавање у средствима јавног информисања.

А КАКО ТО ДРУГИ РАДЕ?
-    Професори блокирали школе, траже веће плате.  У Словенији не ради због штрајка око 40.000 просветних радника који захтевају веће плате.
-    Преко 50% просветних радника у Хрватској учествује у протестима  на којима изражавају незадовољство због заустављања реформе образовања и забрињавајућег стања у образовном систему (јун, 2017. године).
Примера колико хоћете, а из анализе се види да преко 20.000 просветара  исказује незадовољство због ниских плата, реформи, закона и све већег броја технолошких вишкова.
Наведени подаци би требало да уједине, не само просветне раднике, већ све запослене и све грађане Републике Србије јер без реформи у области образовања, нема озбиљних друштвених и економских реформи.
Све супротно од онога како поступа синдикат који се зове Унија     синдиката просветних радника Србије. Дакле, немамо пара за рекламу, па зато хајде да организујемо протест са пар стотина људи, али доћи ће новинари, телевизија и бићемо  у жижи интересовања. Медији су важни.

ЂАЦИ ЛОШЕ УРАДИЛИ МАТЕМАТИКУ НА ПРИПРЕМАМА ЗА МАЛУ МАТУРУ

Осмаци би до мале матуре највише требало да раде математику, показују први резултати пробног завршног испита за упис у средњу школу и гимназију.

Ученици осмог разреда основне школе, којих је у Србији 71.661, у петак су решавали пробни завршни тест из математике, а у суботу комбиновни и тест из српског. Ови тестови већином су прегледани, а подаци се сумирају како би се потом и анализирали.
Директор ОШ “Горња Варош” у Земуну Илија Мировић каже да наставници процењују да је пробни тест био лакши него прошле године, али да су га и поред тога ђаци урадили горе него лане.
– Најбоље је урађен српски, на којем су ђаци у просеку имали око 11 поена, али прошле године су имали 14. Из комбинованог су имали око 10, док им је математика била најтежа, сада су имали око девет поена, а прошле године око 11 – прича Мировић.
Као неке од разлога за резултате слабије од прошлогодишњих он наводи то да је ова генерација генерално слабија од претходне, као и то да ђаци вероватно нису довољно мотивисани за спремање пробног теста.
– Било је ситуација да су ђаци са нижим оценама боље урадили, што показује да су они раније почели са припремом и озбиљније је схватили – каже Мировић.
У ОШ “Ратко Митровић” на Новом Београду подаци се још увек уносе, прича директорка Светлана Радоичић.
– Из неформалних разговора са колегама из других школа, примећујемо да су наши ђаци солидно урадили пробни тест. Они су из математике у просеку имали више од 13 поена, из српског више од 14, док за комбиновани и даље сумирамо резултате. За сада смо приметили да им је из комбинованог теста најтеже било пето питање из биологије, које је мало било и мозгалица – прича она.
У поменутом задатку од њих се тражило да на Веновом дијаграму распореде бројеве који представљају дате карактеристике ћелије.
Према речима Предрага Терзића, наставника математике у ОШ “Јован Миодраговић” и председника Друштва математичара Београда, тестови ће се следеће недеље дати деци на увид и са њима анализирати како би се видело на чему треба више радити.
– Ђаци су математику нешто лошије урадили, види се да нису понављали градиво из шестог и седмог разреда. Нису се прославили ни у 17. задатку, где је требало да реше рачунски израз са више елемената – прича он и додаје да је комбиновани тест боље урађен од математике.
Већина ђака са којима је “Блиц” разговарао непосредно након пробног теста из математике истакла је да су задаци били тешки, пре свега због великог броја оних која се тичу геометрије.

ВЕЛИКО СПРЕМАЊЕ ГИМНАЗИЈА

Вишегодишња реформа школства коначно је стигла и до гимназија. Уводи се шест изборних програма, од којих највећу пажњу буди онај који се бави медијском писменошћу. ДЊ се код надлежних распитао и о осталим изменама.
Вишегодишња реформа школства коначно је стигла и до гимназија. Уводи се шест изборних програма, од којих највећу пажњу буди онај који се бави медијском писменошћу. ДЊ се код надлежних распитао и о осталим изменама.
Ђаци који на јесен упишу гимназије у Србији школоваће се по новом програму. Кључна промена је што ће настава бити оријентисана ка исходима, кажу надлежни. У пракси то значи да се учење више неће сводити на пуко меморисање података, већ ће циљ бити да ученик на крају школовања зна, има став, компетенцију или вештину.
„Знање остаје ресурс који је неопходан, без знања човек не може ни да доноси закључке, али поред знања ми морамо да развијемо вештине и компетенције које су данашњем грађанину потребне да преживи у савременом окружењу“, објашњава за ДЊ Дејана Милијић Субић из Завода за унапређивање образовања и васпитања.
Помињу се медијска, научна, еколошка, здравствена и естетичка писменост, решавање проблема, тимски рад и преуџетништво. До њих ће се доћи уз изборне програме који обједињују знања из различитих предмета, али и увођење пројектне наставе, вежби и осавремењавање наставе.
Више изборних предмета
Пред будућим гимназијалцима ће се за почетак наћи шест нових изборних програма: Језик, медији и култура, Појединац, група и друштво, Здравље и спорт, Одрживи развој, Уметност и дизајн и Примењене науке. Од тих шест, школе ће се опредељивати за четири, а од четири понуђена, ђаци ће бирати два који ће бити заступљени по једним часом седмично, па ће ученици имати и два школска часа више.
Идеја је да се ученици сами усмеравају ка областима које их интересују, а самим тим и више ангажују. Програми су замишљени тако да се највећи део активности обавља ван учионице. „Они немају јасну структуру, већ имају такозване подстицаје, на основу којих наставници морају добро да се припреме и заинтересују ученике. Конципирани су тако да ученици добијају задатак да рецимо сами направе чеклисту за нешто, благо вођени од стране професора“, објашњава Субић.
Прелиминарна истраживања показују да је највеће интересовање за предмет Језик, медији и култура, кроз који би ученици требало да науче да критички вреднују информације око њих. „Рецимо добију анализу реклама, па да сами истраже шта су коректне рекламе, а шта не, или анализирају шта би било кад би се променила само музика на пример“, прича Субић.
Из тих програма ученици ће добијати оцене које ће улазити у просек, али из Завода напомињу да су за наставнике припремили опсежно упутство на основу ког ће се оцењивати. „Рецимо они који сарађују са свим члановима групе, уважавају њихове потребе, пажљиво слушају друге, поштују договоре, не касне, они би требало да добију оцену 4 или 5, а 2 или 3 ако ученик повремено има сукобе у којима напада особе, а не проблем, своје обавезе извршава ретко и делимично. Оцена један је за такозване траблмејкере, ученике који не желе да се укључе, ометају рад групе, не извршавају своје обавезе, ништа не знају о теми и немају интересовања да сазнају“, каже Дејана Милијић Субић.
Нови план за старе предмете
Промене ће претрпети и остали предмети, неки чак и структурно. У оквиру природних наука уводе се вежбе, а друштвене ће пратити дебате и истраживања. „Инстистраћемо на раду у мањим групама, на тимском раду, на вежбама које аутоматски деле одељење на две групе, на решавању проблема и примени знања која ће ученици стећи, тако да мислим да ће и ученицима настава бити далеко динамичнија и атрактивнија“, појашњава за ДЊ Радивој Стојковић из Заједнице гимназија Србије и уједно нови председник Националног просветног савета.
У оквиру Српског језика и књижевности промениће се лектире, па, како је раније најављено, гимназијалци више неће изучавати барок као правац, нити читати „Ране јаде“ Данила Киша, песме „Сунце се ђевојком жени“, „Бој на Мишару“ или приповетке „Ђевојка бржа од коња“ и „Златна јабука и девет пауница“.
„Дошло је и до већег усаглашавања, на пример између физике и математике. Значи не да учим векторе из физике, а учим неке и из математике, него учим како је мени математика алатка за решавање природних закона физике и како се они функционализују даље у техници“, објашњава за ДЊ Марија Крнета из Министарста просвете.
Генерација која се буде школовала по таквом програму полагаће и матурски испит на националном нивоу, који би требало да буде директна улазница на факултет. Како ће тај испит изгледати и даље није у потпуности познато.
За сада се зна да ће матуранти полагати три испита – матерњи језик, математику и један предмет према избору од оних за које постоје образовни стандарди и мерљиви исходи, а то су хемија, физика, биологија, историја, географија и страни језици. Појединим факултетима ће, међутим, бити остављена могућност да задрже испите за проверу посебних способности, као што су уметнички факултети, факултети за спорт и архитектуру.
Такав матурски испит ће следеће године бити прво спроведен на узорку, а за две године ће цела генерација имати пробну матуру, најављују из Министарства.
Промене ће изнети наставници
Да би се све планиране промене спровеле, неопходно је обучити наставнике, напомињу надлежни. Нових запошљавања неће бити, већ ће предемете предавати наставници из сродних наука. Примера ради, предмет Језик, медији и култура моћи ће да предају професори српског језика и књижевности, страних језика и социологије. „Мораћемо да имамо професоре који се добро сналазе у пројектном раду да буду озбиљни корективи и добри водитељи свих тих пројеката“, напомиње Субић.
Иако из Форума београдских гимназија напомињу да су задовољни, јер ће се на тај начин попунити фонд часова запослених у просвети, надлежни очекују и отпор. „Свуда ће бити и оних професора који ће бити спремни и који већ сада улажу много креативности и праве пројектну наставу, али имате један део професора који се опиру било каквим променама, раде по својој методологији. Како ћемо са њима изаћи на крај, не знам“, каже Субић.
Обуке за наставнике су већ спремне, кажу у Министарству, а прво ће је проћи они наставници који ће предавати ученицима прве године гимназије, што чини око једне четвртине наставног кадра. За остале ће се обука спроводити у континуитету.