У 100 школа у Србији од 1. септембра биће уведен једносменски рад, у оквиру пилот-пројекта, а неки од критеријума по којима ће установе бити изабране су да имају ђачку кухињу или да се храна може достављати из најближег окружења, затим да буду добро опремљене за спортске активности, да имају ђачке задруге и низ других садржаја, како би боравак ученика у тим школама био садржајан.
Једносменски рад не може да се уведе преко ноћи. То је десетогодишњи посао који ће бити записан и у новој Стратегији образовања – каже у интервјуу за Данас Младен Шарчевић, министар просвете, науке и технолошког развоја.

Он најављује да ће прелазак на рад у једној смени омогућити и нова мрежа школа, која у марту треба да буде усвојена.

– Локалним самоуправама ћемо послати последњи позив да нам доставе своје предлоге нове мреже школа, а крајњи рок да она буде усвојена је март. Београд је посао скоро завршио, неки су већ послали своје предлоге, а има локалних самоуправа за које знамо да тај посао нису ни почеле да раде, и ако не испоштују законски рок, ми преузимамо одговорност. Покушавамо да тај посао урадимо демократски. Још немамо процену могућих технолошких вишкова, али сигурно знамо да вишка простора има у основним и средњим школама, а да он фали факултетима и високим школама – истиче Шарчевић.

* Као платформа за нову мрежу школа је послужила студија Светске банке. Шта пише у том документу?

– Помоћ Светске банке нам је драгоцена, али тај документ није обавезујући, јер ми мрежу радимо према свом моделу. Локалне самоуправе се веома разликују, тако да је немогуће применити свуда исте стандарде. У Бојнику, рецимо, имате смањење броја ђака, а у суседном Дољевцу нема тих проблема. Покушавамо ствари да поставимо стратешки. Ако смо у Крагујевцу отворили центар за целоживотно учење, томе је претходило повезивање са Факултетом техничких наука. Имали сте две техничке средње школе од којих је спајањем настала једна, чиме смо ослободили једну зграду да Филолошко-уметнички факултет одвојимо у две целине. Где год смо могли уређивали смо систем, а када нова мрежа буде готова, знаћемо тачно у којој регији је вишак, а где мањак квадрата, пратићемо чак и пројекције где постоји тренд раста популације и у тим срединама нећемо много мењати. Циљ јесте да групишемо децу и обезбедимо им добре педагошке услове, али не по цену да их возимо километрима и угрозимо нека подручја. Смањење броја ђака у неким срединама отвара могућност за увођење једносменског рада у школама.

Кад полажу матуру, поједини вуковци из ових градова буду и испод републичког просека. Како се изборити против хистерије поклањања оцена?
Лесковац, Ниш, Косовска Митровица и Јагодина четири су града у Србији која су оборила рекорд по броју вуковаца. Сваки пети ученик у овим градовима носилац је престижне Вукове дипломе, што значи да се сваки пети ђак у генерацији издваја као натпросечан и изузетан, показују подаци Завода за вредновање квалитета образовања.

Да ли се у овим градовима рађају најпаметнија и најнадаренија деца или су посреди ниски критеријуми у оцењивању?

Испод просека на тесту и до 15 одсто вуковаца

Судећи по резултатима које ђаци из ових градова постижу на малој матури, рекло би се да је пре ово друго. Наиме, ученици из Косовског и Поморавског округа на матури остварују у просеку најслабије резултате, а многи вуковци завршни испит не ураде ни на нивоу републичког просека.

- Тако су постигнућа чак 15 одсто вуковаца у Косовском округу испод републичког просека - наводи се у анализи Завода за вредновање квалитета образовања.

Лесковац, Ниш, Косовска Митровица и Јагодина јесу рекордери, али оцене се поклањају шаком и капом и у остатку Србије. Просек за целу земљу је овај: сваки други ђак је одличан, сваки пети у књижици има све петице, а сваки седми је вуковац.

Наставници у Ес-дневнике уносе све о ученику, и то све уз смајлије. А ми смо први пут завирили у нови дневник са мајком којој ћерка све прича, али овога пута није стигла...

За некога ко је у средњој школи од мајке крио кеца из физике месец дана, електронски дневник звучао је прилично застрашујуће. Родитељ само треба да унесе шифру преко мобилног телефона или рачунара, и пред њим су сви могући подаци о детету: колико изостаје, да ли бежи са часова, како се понаша, куца ли смс-ове док наставници предају и, наравно, какве су му оцене.

Да би се уверили у то како ради фамозни Ес-дневник, посетили смо Медицинску школу "Надежда Петровић" у Земуну, где су родитељи још у новембру добили шифре да приступе овом систему (свака школа сама одређује када ће поделити шифре). На моменте сам осећала олакшање што сам била ђак у време када технологија није била толико напредна, али кад се све сабере, ипак нема сумње да Ес-дневник има много добрих страна.

На пример, ђак који бежи са часова јер упадне у лоше друштво или се ода неком пороку, неће то моћи да сакрије ниједан дан. Ако се чудно понаша и прави сцене на часу, његов родитељ ће уласком у Ес-дневник то такође одмах сазнати. А и ако добије лошу оцену, научиће да гради однос поверења са родитељима и да са њима отворено прича о томе.

Бранкица Кецман, председник Савета родитеља у Медицинској школи "Надежда Петровић", управо је једна од мајки која са ћерком има потпуно отворен однос. Зато не чуди што је одмах пристала да је снимимо како отвара Ес-дневник. Међутим, брза технологија овога пута је предухитрила чак и њену ћерку која јој све прича, па је Бранкица, баш у тренутку кад је сниматељ намештао камеру, лупила шаком о сто.

Немачка усвојила нови Закон о усељавању, који омогућава много лакше и брже запошљавање радника из наше државе и осталих земаља ван ЕУ

Србија у 2020. години може да остане без 200.000 радника због олакшаног запошљавања у Немачкој, упозоравају стручњаци! То је последица новог немачког Закона о усељавању усвојеног прошле недеље, који омогућава много брже и лакше запошљавање радника из Србије и осталих држава изван Европске уније.

Значајна разлика у односу на досадашњи закон је и то што немачки послодавци више неће морати да доказују да за место понуђено раднику из иностранства није било могуће пронаћи одговарајућег кандидата из Немачке или ЕУ. Оно што највише забрињава је то што су на овај начин врата Немачке сада широм отворена нашим лекарима, медицинарима, али и возачима и занатлијама, који недостају и у Србији!

Одлазе највреднији

Оде радна снага

Према нашим подацима, прошле године их је отишло 100.000, а очекујемо да ће се тај број дуплирати
Ранка Савић, председница АСНС

Из Асоцијације слободних и независних синдиката (АСНС) напомињу да постоји велика опасност да нашу земљу напусти много радника када овај закон ступи на снагу.

- Наше тржиште рада остаће без најбољих и највреднијих радника. Огроман број њих ће напустити Србију. Према нашим подацима, прошле године их је отишло 100.000, а очекујемо да ће се тај број дуплирати после ступања на снагу овог закона, што значи да ћемо остати без 200.000 људи - каже за Информер Ранка Савић, председница АСНС, и додаје да ће то бити погубно за нашу економију:

- Српска власт би и те како морала да се позабави овим проблемом. Јасно је да ми сада не можемо нашим грађанима да дамо толике плате колике ће они добити у Немачкој, али морамо да радимо на томе. Такође, мора да се иде на смањење пореских оптерећења послодаваца. Тек тада ће плате бити веће, а људи ће остајати овде - закључује Савићева.

Шта предвиђа немачки Закон о усељавању

Либерализација коју је донео нови закон подразумева да ће сви квалификовани радници без обзира на то да ли имају факултетску диплому или ону из средње школе, моћи прво да уђу у Немачку, па тек онда да траже посао, односно добијају боравишну визу на шест месеци. Такође, закон предвиђа да они са дипломом могу да уђу у Немачку и чак и почну да раде док још траје поступак признавања њихових диплома и квалификација.

- Немачкој су потребни стручни радници, потребни су јој радници из иностранства - рекао је недавно министар унутрашњих послова Хорст Зехофер, док је немачки министар здравља Јенс Шпан најавио појачано усељавање људи који се баве негом и то, како је прецизирао, са Западног Балкана.
Аларм за државу

Да ће оваква одлука Немачке имати врло негативне последице на нас, потврђује и председник Форума средњих стручних школа Милорад Антић.

Егзодус

Спрема се егзодус лекара и медицинских радника и нас овде неће имати ко да лечи
Милорад Антић, председник Форума средњих стручних школа