Forum srednjih strucnih skola Beograd

Forum srednjih strucnih skola Beograd


 

ПОСТАНИ ЧЛАН ФССШБ

Карактеристике Форума :

ФССШБ је најорганизованији и најбројнији еснафски синдикат просветних радника у Београду

ФССШБ
је
независан од власти и политичких партија
 
ФССШБ
има
развијену бесплатну правну заштиту

ФССШБ
има
развијен информациони систем

ФССШБ
на
демократски начин бира и разрешава све органе

Предности чланства у Форуму :

• Солидарност
• Бесплатно заступање
• Едукација
• Рекреативни одмор
• Спортске игре 

ФОС 2018

Банер

Протест 17.03.2015

Конференција 21. мај 2013.

Банер
Банер

Министарство

Партнери ФССШБ

Закон о основама

Закон о средњој

Стратегија

ПКУ

  • An Image Slideshow
  • An Image Slideshow
  • An Image Slideshow
  • An Image Slideshow
  • An Image Slideshow

Приступница

Банер

28.02.1997.

Донета је одлука о
оснивању
ФССШБ
Прузмите оригиналну одлуку о оснивању

Јединствена листа технолошких вишкова

Банер

Непуна норма

Банер

Слободна радна места

Банер

15 година ФССШБ

Календар рада 2018/2019

Тренутно онлине

Имамо 20 гостију на мрежи

Стручно усавршавање

Правилник

Стандарди компетенција

Публикација Послови

ФССШ на Facebook-u

ФССШ на Twitter-u

Најновије вести

Свакога дана нас је 107 мање ПДФ Штампа Ел. пошта



 

НИКОЛА СЕЛАКОВИЋ: Шта ће нам држава ако у њој нема ко да жив

 

Генерални секретар председника Републике за ''Новости'': Свакога дана нас је 107 мање, а Албанаца на КиМ 41 више. Од 2003. број основаца мањи за чак 123.000
.

- То је једноставна математичка прича. Свакога дана нас је 107 мање, Албанаца на КиМ 41 више, а оних у Албанији у плусу је 23. Ово су подаци који не знам коме не могу јасно да одсликају стање у коме се налазимо. А није увек било тако. На свакодневном нивоу, нас је за један авион мање, а Албанаца је за скоро један аутобус више. То се не дешава због НАТО, ЕУ, Америке или неког дела међународне заједнице који нам није наклоњен. Постоје ствари на које можемо да утичемо само ми сами, а ми ни ту нисмо утицали.
* Шта треба учинити?
- Морамо као народ да се много више уозбиљимо и да спознамо сами себе. Успешно спровођење популационе политике подразумева активност свих ресора и не разликује се од питања побољшања положаја Србије на Дуинг бизнис листи, борбе против сиве економије или смањења јавног дуга. Непријатељ какав је бела куга не напада се из једног угла. Ово није борба у којој је важно учествовати, већ је важно само победити.
* Како орочити мере, да се не догоди да се с променом власти не промене и оне?
- Заиста се питам да ли је неко на српској политичкој сцени спреман да укине овакве мере. Држава мора да буде највећи гарант. Ако је некога мотивисала или подстакла на родитељство, она то мора и да настави. Сигурно је да док је ова политичка структура на власти, оне ће се примењивати. Размотрићемо да ли постоји могућност заштите мера кроз посебну процедуру промене закона.


ПРВИ ЦИЉ ДА БРОЈ ДЕЦЕ НЕ ОПАДА


КАДА могу да се очекују први ефекти државних мера?
- Први ефекат је да нам број живорођене деце не опада, а следећи је да повећамо број деце. Сада 10 жена роди 14 беба. Од 1959. имамо смањење становништва, и једини изузетак је почетак седамдесетих година. Наша демографска рецесија траје пуних 67 лета. Када економска рецесија траје годину дана, читава држава се мобилише. Године 1950. рођено је 163.297 беба на 5,9 милиона становника, док је у 2017. години било свега 65.202 новорођрних. Дакле, милион људи мање родило је онда 100.000 људи више.
* Део јавности је, чини се, популационе мере дочекао "на нож".
- Нажалост, то је тако. Мере се односе на сваку мајку у Србији, без обзира на расу, језик, националну или конфесионалну припадност. То су мајке Србије и оне рађају децу Србије. То што у појединим крајевима има више беба говори о здравијем погледу на свет. Ако градирам питање Косова и Метохије и ово, за мене је ово важније. Срби морају бити народ који настаје, а не нестаје, зато је питање постојања нас као људи основно питање, али да не буде погрешно схваћено: шта ће нам земља ако на њој нема ко да живи?

* Чињеница је да више жртава имамо данас у три месеца мира него што смо их имали у Првом балканском рату.

- Тако је, причамо о изгубљеним ратовима, а много више губимо у миру. Били смо на страни победника и у Другом светском рату, али смо после тог рата изгубили много више људи. Само треба променити угао гледања.

Опширније...
 
Србија је нација у нестајању ПДФ Штампа Ел. пошта



Србија је нација у нестајању, а ево где се БИТКА НАЈВИШЕ ГУБИ

Примарни разлог драстичног опадања броја становника у Србији и реалне претње да ћемо за два века нестати као нација у матичној земљи су пуста села. Од укупно 4.079 таквих насеља, 1.200 је у фази нестајања, а у 86 одсто опада број становника.
Између два последња пописа, 2002. и 2011. године, број становника у Србији смањен је за 311.000, што је управо број за који се у истом периоду смањио број житеља села. Просечна старост сеоског становништва је 43,1 година, а Бистрица код Нове Вароши знатно одскаче и од овог, ионако високог, просека.
- У селу је свега троје деце која ће наредних година кренути у школу, и ту је, бојим се, крај. Са једва 300 сталних становника, просек старости је 50 година, а у селу има 80 закатанчених кућа. Исту судбину доживеће наредних година још око 150 старачких домаћинстава - каже Радован С. Главоњић, мештанин Бистрице.
Истраживање Бранислава Гулана, члана Академијског одбора за село САНУ и Научног друштва економиста Србије, чији подаци су уједно и званични државни, показали су да у 50 села нема више ниједног човека, а у 550 села има мање од 50 становника. Избројао је 50.000 празних кућа и још 150.000 у којима нико не живи.


ЈЕДАН ЈЕ МАЧКАТ


Негативном тренду, са изузетком Мачката, није одолео ни туристички моћни Златибор на територији Чајетине, општине са највећим буџетом у Србији по броју становника. Својевремено развијени Љубиш, који је 1991. имао 869 житеља у 273 куће, две деценије касније бројао је 513 душа у 209 домова. Овде сада живи 450 људи, углавном старих, а број основаца за последње четири године са 60 се свео на 30.
- Скоро 13 година живим сам, немам никога осим две синовице. Из мог засеока Смиљанско Брдо до продавнице има пет километара, и да ми није кућне неге из Чајетине, која ме обилази једном седмично и доноси намирнице, умро бих од глади. Када сам 1955. отишао у војску у Љубишу су биле 23 девојке за удају, а сада су три. Имам 70 ари ливаде, нудим бесплатно свакоме ко хоће да покоси и тера сено, али нико се не јавља. Старији умиру, ово мало младих спрема се да оде - прича Бошко Смиљанић, 84-годишњак из Љубиша.
Подаци Бранислава Гулана кажу да у 200 села нема ниједног становника млађег од 20 година. Редак изузетак суморне слике српских села је Мачкат под Златибором. По попису из 1991. бројао је 698 глава, а двадесет година касније 892. Овде се годишње заљуља 40-45 колевки, отприлике толико се и оплаче покојника. Умире старији свет, новорођени подмлађују старосни просек, а очекује се да ће за коју годину бити више рођених него умрлих. Притом, Мачкат је село из кога се не одлази, а разлог је развијено пршутарство

ПРОЧИТАЈТЕ И...


Селу на Златибору претило је изумирање, а ОВО ГА ЈЕ СПАСЛО
- Много се ради, али се и добро живи. Цела породица се бави занатом који сам наследио од деде, а сада томе учим и своју децу. Не само да се овде деца рађају, него не познајем ниједан млађи пар који има мање од двоје деце. Притом, не памтим када се одавде неко одселио. Школа и дечји вртић су сваке године све пунији, пут ка свакој кући је асфалтиран, село осветљено - наводи Душан Стојановић, пршутар из Мачката.

Опширније...
 
Постојећи пензиони систем укинути ПДФ Штампа Ел. пошта




Постојећи пензиони систем укинути, унапредити, комбиновати?


Однос броја пензионера и запослених у Србији последњих година готово је изједначен, а према најновијим подацима Фонда ПИО за 2017. тај однос је 1:1,5, с обзиром да је у прошлој години регистровано 1.720.435 корисника пензије и 2.583.557 осигураника

Однос броја пензионера и запослених у Србији последњих година готово је изједначен, а према најновијим подацима Фонда ПИО за 2017. тај однос је 1:1,5, с обзиром да је у прошлој години регистровано 1.720.435 корисника пензије и 2.583.557 осигураника.
Стручњаци тврде да за оптимално функционисање пензијског система однос броја пензионера и запослених треба да буде најмање 1:3, због чега је у јавности почетком године покренуто питање о одрживости пензијског шитема у Србији.
Док поједина удружења пензионера и Партија уједињених пензионера Србије (ПУПС), која је у владајућој коалицији, страхују да ће се уколико се тај однос не промени пензије свести на ниво социјалне помоћи, министар за рад, социјална и борачка питања Зоран Ђорђевић тврди да пензионери немају разлога да брину и да држава ради на јачању пензијског система и Фонда ПИО.
Министар каже да ће се влада борити за нова радна места, да ће учинити све што оже да привуче стране инвеститоре, али и да задржи младе у земљи, с обзиром да је основ за пуњење буџета
"Желимо да привучемо домаће и стране инвеститоре и да појачамо конкуренцију међу послодавцима. Улажемо у преквалификацију како би Србија пратила светске трендове, а страни инвеститори знали да овде има квалификоване радне снаге", рекао је министар за Тањуг.
Уместо повећања пореза и доприноса на зараде, што заговарају пензионери, Ђорђевић сматра да је боља опција за пуњење буџета стварање повољнијих услова за инвестирање и пословање у Србији, те упозорава:
"Морамо да креирамо такве услове да они који помисле да уђу у сиву зону пословања, схвате да им се то не исплати".
Коментаришући прогнозе да ће због развоја технологија машине заменити радну снагу, а што би се онда одразило на пензиони систем, министар наводи да благовременом преквалификацијом можемо припремити за технолошку револуцију која нас чека.
Истиче да треба да учимо на туђим, а не на својим грешкама и наводи примере Бугарске, Румуније, Словачке, Чешке, Пољске и Хрватске које су, каже, дозволиле неконтролисани одлив радне снаге због чега, примећује, сада немају довољно квалификоване радне снаге за ИТ послове.
"Демографска слика тих земаља је лоша, не кажем да је код нас другачије, али ми радимо на поправљању те слике и на преквалификацијама јер неко ће морати да ствара, одржава и управља тим роботима", каже Ђорђевић.
Наводи да треба успоставити контролу над Фондом ПИО како би се добила јасна слика чиме се располаже, док предлог за увођење социјалних пензија не подржава, јер сматра да би фонд тиме био злоупотребљен.
"Сви који у улажу Фонд ПИО очекују да им се то враћа када оду у пензију и било би непримерено да се даје неком другом", каже министар, те додаје да постоје социјална давања за најугроженије, као и да ће увођење социјалних карата дати јасну слику о томе какав је материјални положај сваког грађанина.

Опширније...
 
ПРОДУЖЕЊЕ РОКА ВАЖЕЊА КОЛЕКТИВНОГ УГОВОРА НА ГОДИНУ ДАНА ПДФ Штампа Ел. пошта



 

ПРОДУЖЕЊЕ РОКА ВАЖЕЊА КОЛЕКТИВНОГ УГОВОРА НА ГОДИНУ ДАНА



Дaнa 2.03.2018. године у Mинистaрству прoсвeтe, нaукe и тeхнoлoшкoг рaзвoja пoтписaн Спoрaзум o прoдужeњу рoкa вaжeњa Пoсeбнoг кoлeктивнoг угoвoрa зa зaпoслeнe у oснoвним и срeдњим шкoлaмa и дoмoвимa учeникa дo 05. мaртa 2019. гoдинe. Дoгoвoрeнo je дa у пoнeдeљaк, 05. марта 2018. године, Споразум будe oбjaвљeн у Службeнoм глaснику РС, a дa ступи нa снaгу дaнoм oбjaвљивaњa.

ИНФО: ФССШ

 
Здравствени смер би вратио ђаке у гимназије ХОЋЕМО СТРУЧНЕ ГИМНАЗИЈЕ ПДФ Штампа Ел. пошта


Здравствени смер би вратио ђаке у гимназије


Форум средњих стручних школа предложио је министру просвете да у образовни програм гимназија уведе стручно образовање, с обзиром да су у њима у августу 2017. године остала празна 1.233 места, што значи око 50 одељења мање


Како би очували гимназијски углед и „јачину” ових установа пред драстично смањеним интересовањем ђака за њих, представници Форума средњих стручних школа (ФССШ) недавно су предложили Младену Шарчевићу, министру просвете, науке и технолошког развоја, да у образовни програм уведе стручно гимназијско образовање. Сем што би сачувало гимназије, то би, како каже Милорад Антић, председник ФССШ-а, ученицима пружило одговарајуће припреме за наставак школовања, јер би се фокусирали на учење градива неопходног за каснији упис на факултете. Предлог је да се започне са оснивањем здравствених гимназија, према угледу на дугогодишње искуство Словеније, али и трогодишњу праксу која постоји у Хрватској и Босни и Херцеговини.
У тим гимназијама ђаци би се припремали за упис на медицинске, фармацеутске, биолошке, хемијске и стоматолошке факултете, а предложили смо два модела функционисања здравствених гимназија.
Према једном од њих, ученици би у прва два разреда имали све предмете из области медицине, док би у трећем и четвртом разреду могли да бирају предмете који их усмеравају на жељени факултет. По другом моделу, ученици би имали више стручних предмета, а мање практичног рада.
– Предност ових гимназија је што су сродне средњим медицинским школама, само су мало теже, јер имају већи фонд часова из анатомије и сличних предмета, па би ђацима који не заврше факултете и високе школе требала минимална преквалификација, и то у практичном делу наставе, да добију и диплому медицинске сестре, фармацеутског техничара, или лаборанта, на пример – истиче Антић и појашњава да би се овим пренебрегла стара прича да онај ко заврши гимназију, а не настави школовање, нема вајде од ње јер тешко налази посао.
Антић напомиње да анализе из Хрватске показују да готово сви ђаци здравствених гимназија после завршавају факултете, и то са врхунским просеком на медицини и фармацији.
– Наши доктори не знају да дају инјекције и вакцине, да изваде крв и негују болеснике као медицинске сестре, јер то нису ни учили у школи. Увођењем здравствених гимназија будући доктори би и то научили у средњошколском образовању и били много спремнији за факултет. Ускоро ћу затражити пријем код министра Шарчевића, јер мало интересовање основаца за гимназије узрокује нижи праг знања за упис у њих и дозвољава да лоши ђаци упишу школу после које би требало да наставе школовање, а за то нису способни – истиче Антић, који је и професор информатике и рачунарства у београдској Школи за негу лепоте.

Опширније...
 
ХОЋЕМО СТРУЧНЕ ГИМНАЗИЈЕ ПДФ Штампа Ел. пошта

ФОРУМ СРЕДЊИХ СТРУЧНИХ ШКОЛА

Трг Николе Пашића 7/II, Београд    
Тел/факс (011) 339–82-93
e-mail: Ова адреса ел. поште заштићена је од спам напада, треба омогућити ЈаваСкрипт да бисте је видели
www.forumsssb.org.rs

 

 

САОПШТЕЊЕ

ХОЋЕМО СТРУЧНЕ ГИМНАЗИЈЕ,


КРЕНИМО ОД ЗДРАВСТВЕНЕ ГИМНАЗИЈЕ!

 

 

Наш предлог је да се у образовни проглам уведу стручне гимназије, а почели бисмо са Здравственом гимназијом, каква већ постоји у Хрватској, Словениј, Босни и Херцеговини и у другим замљама Европе.
Циљ овог нашег предлога је адекватне припреме ученика за наставак школовања, тако што ће у току средњошколског образовања фокус бити на наставни садржај предмета који ће ученицима касније затребати за упис на факултете из области медицине, фармације, биологије, хемије, стоматологије и слично.
Имамо два модела како би требало да функционише здравствена гимназија. По првом моделу, ученици би у прва два разреда имали све предмете из области медицине, па би им се у трећем и четвртом разреду омогућило да слекетирају предмете које желе да похађају у зависности од жељеног факултета. По другом моделу, ученици би имали више стручних предмета, а мање практичног рада.

Опширније...
 
ПОГУБАН ТРЕНД! ПДФ Штампа Ел. пошта


 


СКАНДАЛ! НАСТАВНИЦИ И ДИРЕКТОРИ ПУМПАЈУ ОЦЕНЕ ЂАЦИМА!



Милорад Антић из форума средњих стручних школа УПОЗОРАВА НА ПОГУБАН ТРЕНД!

Наставници и директори "пумпају" оцене основцима како би они остварили што бољи успех, а школа добила већи углед, каже за Информер председник Форума средњих стручних школа Милорад Антић
Он наглашава да је до тог закључка дошао упоређујући како су наставници оцењивали ђаке у школама широм Србије и да се ту уочавају очигледне нелогичности.
Подбацили на матури
Како Антић наводи, у прилог томе иде и статистика која показује да имамо огроман број вуковаца и ученика са одличним успехом, што се потпуно коси са бодовима које ђаци остварују на малој матури.

Одакле толики одликаши?
Имам огроман број вуковаца и одличних ђака, што се коси са бодовима са мале матуре Милорад Антић, Форум средњих стручних школа
- Подаци нам показују да је скоро половина ученика прошле године на крају осмог разреда била одлична, трећина је имала врло добар успех, петина добар, а само 1,4 одсто ђака је остварило довољан успех. Дакле, просечна оцена наших ученика била је 4,11 одсто. У поређењу са овим успесима, ми имамо супротне резултате на малој матури, где су просечне оцене из сва три дела матурског испита изузетно слабе, а поједини одликаши једва и прођу малу матуру - објашњава Антић.
Публиц
Он каже да на основу успеха ученика можемо да закључимо да су ђаци пуни знања, док на пријемном испиту покажу да су пуни незнања.

Нови систем бодовања

* 60 бодова из школе
* 40 бодова на завршном испиту
** До сада су ђаци за успех из школе добијали 70 бодова,
док се матура вредновала са 30 бодова
- Просечна оцена из српског језика била је 6,64, а из математике 5,35, иако је максимална оцена из тих предмета 13 поена. Цела ова ситуацију указује на тенденцију да наставници или директори "пумпају" успехе не би ли ученици остварили што бољи успех. Такође, приметно је да су ту и разне "везе" које наставници или директори имају са родитељима ученика и на тај начин такође поклањају оцене - каже он.

Он истиче да због тога у просвети треба мењати начин бодовања на малој матури.
- Ми подржавамо одлуку да се врати систем бодовања на малој матури где ученици из школе могу да пренесу највише 60 поена, док ће на матурском испиту моћи да освоје још 40 поена, јер сматрамо да је такав начин бодовања бољи од претходног - каже он.
Биће нових провера
Министар просвете Младен Шарчевић потврдио је за Информер да ће се због поклањања оцена и помагања на тестовима ове године пооштрити критеријуми и за оцењивање успеха на крају школске године, али и вредновање бодова на пријемним тестовима.

Опширније...
 
<< Почетак < Претходна 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Следећа > Крај >>

Страна 8 од 183