Forum srednjih strucnih skola Beograd

Forum srednjih strucnih skola Beograd


 

ПОСТАНИ ЧЛАН ФССШБ

Карактеристике Форума :

ФССШБ је најорганизованији и најбројнији еснафски синдикат просветних радника у Београду

ФССШБ
је
независан од власти и политичких партија
 
ФССШБ
има
развијену бесплатну правну заштиту

ФССШБ
има
развијен информациони систем

ФССШБ
на
демократски начин бира и разрешава све органе

Предности чланства у Форуму :

• Солидарност
• Бесплатно заступање
• Едукација
• Рекреативни одмор
• Спортске игре 

ФОС 2018

Банер

Протест 17.03.2015

Конференција 21. мај 2013.

Банер
Банер

Министарство

Партнери ФССШБ

Закон о основама

Закон о средњој

Стратегија

ПКУ

  • An Image Slideshow
  • An Image Slideshow
  • An Image Slideshow
  • An Image Slideshow
  • An Image Slideshow

Приступница

Банер

28.02.1997.

Донета је одлука о
оснивању
ФССШБ
Прузмите оригиналну одлуку о оснивању

Јединствена листа технолошких вишкова

Банер

Непуна норма

Банер

Слободна радна места

Банер

15 година ФССШБ

Календар рада 2017/2018

Тренутно онлине

Имамо 31 гостију на мрежи

Стручно усавршавање

Правилник

Стандарди компетенција

Публикација Послови

ФССШ на Facebook-u

ФССШ на Twitter-u

Најновије вести

Папирни дневници ускоро одлазе у историју? ПДФ Штампа Ел. пошта

 

 

Папирни дневници ускоро одлазе у историју?


Крагујевачка Основна школа „Милутин и Драгиња Тодоровић“ одлуком Министарства просвете ушла је у најужи избор за пилот пројекат избацивања папирног дневника из употребе.

Заједно са још 100 школа у Србији од септембра користиће е-дневник, који ће у следећој фази бити обавезан за све школе под ингеренцијом овог министарства.

Основна школа „Милутин и Драгиња Тодоровић“ електронски дневник увела је још давне 2005. године, 2010. свака учионица је имала рачунар, а ове 2018. године, са већ застарелом опремом улазе у другу фазу припрема за четврту индустријску револуцију.

„Овај вид који смо до сада користили био је у нашој режији, купљен програм, програм где је школа плаћала одржавање, а сада је Министарство просвете отишло корак даље, омогућило школама да се јаве у пилот фази и укључе у пројекат са намером да се елиминише папирни дневник.

Ми смо као школа одлучили и пријавили се на тај конкурс и сада смо у фази обуке запослених за коришћење овог програма, који је значајно садржајнији у односу на програм који имамо а наша предност је што су сви запослени оспособљени,“ наводи Драган Павловић, директор ОШ Милутин и Драгиња Тодоровић.

Софтвер за електронски дневник нуди широк спректар могућности.

Опширније...
 
Социологија и Устав као један школски предмет? ПДФ Штампа Ел. пошта

 


Социологија и Устав као један школски предмет?


Ученици гимназија по новом програму требало би да социологију и Устав уче у једном предмету. Радна група, коју чине универзитетски професори и професори средњих школа, упутила је приговор Министарству просвете, а против оваквог решења су и студенти социологије, као и Српско социолошко друштво.
Гимназијалци у Србији би по реформисаном програму требало да добију нови предмет - Социологију са правима грађана. Струка упозорава да ће овако бити смањен број часова социологије и да ће средњошколци бити ускраћени за основна знања о друштву.
"Исто тако, ствари се могу помешати. Да се на одређени начин ‘помешају бабе и жабе’, када укрстите у једном истом предмету искуствену науку каква је социологија и нешто што је нормативног карактера, као што је Устав", наглашава проф. др Срђан Шљукић, председник Српског социолошког друштва.
Ученици средњих стручних школа та два предмета већ уче из једне књиге.
"Искуства из средњих стручних школа показала су да то није добро решење", истиче Милан Станић, председник Удружења наставника социологије Војводине. "Сматрамо да би било какво смањење фонда часова и наравно што би утицало и на реализацију наставног плана и програма, заиста оштетило и ученике."
Социологија се гимназијама учи два или три часа седмично, а Устав и права грађана један. Спајањем предмета ученици ће имати за трећину мање часова социологије, а спорно је и ко може да предаје нови предмет.

Опширније...
 
Срећан Ускрс! ПДФ Штампа Ел. пошта

 

ИНФО: ФССШ

 
Зашто је напустила посао као предавач у средњој школи ПДФ Штампа Ел. пошта

 

Отворено писмо наставнице родитељима размажене деце сече као нож


Вирал једне професорке из Тексаса након што је дала отказ сликовито показује колико су данашњи родитељи и њихова деца заштићени, а они који им преносе знање остављени на цедило од стране школске администрације.
Џули Марбургер је до недавно била професор у средњој школи "Цедар Цреек Интермедиате Сцхоол", и у том послу је неизмерно уживала.
"Дуго времена сам сањала да имам своју учионицу. Сломљено ми је срце јер сам ове две године живела у заблуди", написала је на свом Фацебооку.
Вероватно вам је до сада већ јасно да је Џули дала отказ, а разлог за то је и више него оправдан. У прилог томе говори и њена објава на Фацебооку која је шерована више од 400.000 пута и наишла на симпатије и подршку многих корисника који су стали уз Џули.
Наиме, бивша професорка верује да образовни систем све више тоне и да ће потпуно пропасти уколико се нешто на време не учини. Родитељи би требали да буду њихова подршка у целој причи, уместо што их криве за неуспех њихове деце.
У наставку вам преносимо Џулину објаву и разлог зашто је напустила посао као предавач у средњој школи.
"Напустила сам посао рано јутрос након инцидента са једним од родитеља, после којег нисам могла да приведем радни дан крају. Одлучила сам већ да ћу одустати од посла професора на крају школске године, али данас, нисам сигурна да ћу издржати толико. Родитељи немају нимало поштовања, а њихова деца још мање. Администрација се одувек трудила да они буду срећни и задовољни, што ми не омогућава да обављам оно за шта сам ту - да учим децу.
Поставила сам неколико фотографија из своје учионице у последња два дана. Овако изгледа мој радни простор након што ученици оду својим кућама. Имајте на уму да су многи од уништених предмета моје приватно власништво које сам купила од свог новца јер пара из буџета нема! Доста ми је понижења на личној основи и данас повлачим црту јер не могу да допустим такву нетолераницију.
Чак осам од десет ученика није попунило извештај који је изашао крајем седмице. Већина њих, као и њихови родитељи, нису превише бринули о томе у претходна три месеца, иако су обавештавани путем мејла, телефонских порука и позива. Сада ћу морати читаву седмицу да трпим незадовољне родитеље који ће желети да знају зашто су њихова деца попустила у школи. Школска управа ће такође тражити објашњење зашто је толико деце остало без моје подршке, иако сам учинила све што је у мојој моћи да им изађем у сусрет. Такође, дисциплина деце у учионици ће на то утицати још горе. Све ово већ одавно очекујем јер се дешава годинама уназад.

Опширније...
 
ДИРЕКТОР ЈЕ ................................. ПДФ Штампа Ел. пошта

ФОРУМ СРЕДЊИХ СТРУЧНИХ ШКОЛА
Ул. Трг Николе Пашића бр. 7/1
Београд,

 

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања
Министру Г-дину Зорану Ђорђевићу
Немањина 22-26
11000 Београд



Предмет - Дискриминација, спречавање и ометање синдикалног рада у Средњој занатској школи у Београду


Поштовани,


овим дописом Вас обавештавамо да је директор Средње занатске школе у Београду, ул.Вукасовићева бр.21а, забранио  председнику Форума Средњих стручних школа Милораду Антићу и то дана 22.02.2018. године, да говори и учествује у раду током дисциплинског поступка у установи и да, по уредном писменом овлашћењу/пуномоћју/, представља и заступа члана синдиката Дејана Николића, што је поступање супротно члану 165. став 5. Закон о основама система образовања и васпитања /Службени гласник РС бр. 88/2017/, члану 55.ставу 1.Устава Републике Србије /Службени гласник РС бр. 83/2006 од 1.10.2006. године и 98/2006 од 10.11.2006. године и 113/2006-2/, ратификованим  међународим  конвенцијама итд.
Том приликом директор установе Г-дин Милован Марковић је на незабележен начин у пракси поступања у школама на територији Републике Србије  прекинуо у изношењу  мишљења синдикалне организације, односно онемогућио и спречио говор  и другог председника синдиката Средње занатске школе, Г-ђу Бранку Рогановић да говори и брани интересе запосленог Дејана Николића, против кога је покренут дисциплински поступак у установи.
Неспорна је чињеница да је  директор школе Г- дин Милован Марковић, током наведеног дисциплинског поступка ангажовао  школским новцем, приватну адвокатску канцеларију Стојковић из Београда и адвоката Срђана Р. Стојковића, који је фактички водио дисциплински поступак.
Напомињемо да овакво поступање директора није предвиђено законом,  нити општим актом установе, те да се на овај начин троше средства из буџета Републике Србије на штету грађана Републике Србије.
Све наведено учињено је пред присутним сведоцима-  члановима Извршног одбора Форума Средњих стручних школа и то –  Бобаном Марићем- школа Техно-арт, Предрагом Стојковићем- Медицинска школа Београд, Сенком Шаре- Медицинска школа Земун, Александром  Саковићем- Средња школа Барајево, Биљаном Јераковић- Пољопривредно-хемијска школа Обреновац, и члановима Извршног одбора Форума Средње занатске школе у Београду.
Указујемо и да је чланом 152.Кривичног законика Републике Србије /Службени гласник РС бр. 85/2005,88/2005-испр,107/2005-испр,72/2009.111/2009,121/2012,104/2013,108/2014 и 94/2016/, предвиђено кривично дело и то спречавање политичког, синдикалног и другог удруживања и деловања и то како следи у тексту -

Опширније...
 
Свакога дана нас је 107 мање ПДФ Штампа Ел. пошта



 

НИКОЛА СЕЛАКОВИЋ: Шта ће нам држава ако у њој нема ко да жив

 

Генерални секретар председника Републике за ''Новости'': Свакога дана нас је 107 мање, а Албанаца на КиМ 41 више. Од 2003. број основаца мањи за чак 123.000
.

- То је једноставна математичка прича. Свакога дана нас је 107 мање, Албанаца на КиМ 41 више, а оних у Албанији у плусу је 23. Ово су подаци који не знам коме не могу јасно да одсликају стање у коме се налазимо. А није увек било тако. На свакодневном нивоу, нас је за један авион мање, а Албанаца је за скоро један аутобус више. То се не дешава због НАТО, ЕУ, Америке или неког дела међународне заједнице који нам није наклоњен. Постоје ствари на које можемо да утичемо само ми сами, а ми ни ту нисмо утицали.
* Шта треба учинити?
- Морамо као народ да се много више уозбиљимо и да спознамо сами себе. Успешно спровођење популационе политике подразумева активност свих ресора и не разликује се од питања побољшања положаја Србије на Дуинг бизнис листи, борбе против сиве економије или смањења јавног дуга. Непријатељ какав је бела куга не напада се из једног угла. Ово није борба у којој је важно учествовати, већ је важно само победити.
* Како орочити мере, да се не догоди да се с променом власти не промене и оне?
- Заиста се питам да ли је неко на српској политичкој сцени спреман да укине овакве мере. Држава мора да буде највећи гарант. Ако је некога мотивисала или подстакла на родитељство, она то мора и да настави. Сигурно је да док је ова политичка структура на власти, оне ће се примењивати. Размотрићемо да ли постоји могућност заштите мера кроз посебну процедуру промене закона.


ПРВИ ЦИЉ ДА БРОЈ ДЕЦЕ НЕ ОПАДА


КАДА могу да се очекују први ефекти државних мера?
- Први ефекат је да нам број живорођене деце не опада, а следећи је да повећамо број деце. Сада 10 жена роди 14 беба. Од 1959. имамо смањење становништва, и једини изузетак је почетак седамдесетих година. Наша демографска рецесија траје пуних 67 лета. Када економска рецесија траје годину дана, читава држава се мобилише. Године 1950. рођено је 163.297 беба на 5,9 милиона становника, док је у 2017. години било свега 65.202 новорођрних. Дакле, милион људи мање родило је онда 100.000 људи више.
* Део јавности је, чини се, популационе мере дочекао "на нож".
- Нажалост, то је тако. Мере се односе на сваку мајку у Србији, без обзира на расу, језик, националну или конфесионалну припадност. То су мајке Србије и оне рађају децу Србије. То што у појединим крајевима има више беба говори о здравијем погледу на свет. Ако градирам питање Косова и Метохије и ово, за мене је ово важније. Срби морају бити народ који настаје, а не нестаје, зато је питање постојања нас као људи основно питање, али да не буде погрешно схваћено: шта ће нам земља ако на њој нема ко да живи?

* Чињеница је да више жртава имамо данас у три месеца мира него што смо их имали у Првом балканском рату.

- Тако је, причамо о изгубљеним ратовима, а много више губимо у миру. Били смо на страни победника и у Другом светском рату, али смо после тог рата изгубили много више људи. Само треба променити угао гледања.

Опширније...
 
Србија је нација у нестајању ПДФ Штампа Ел. пошта



Србија је нација у нестајању, а ево где се БИТКА НАЈВИШЕ ГУБИ

Примарни разлог драстичног опадања броја становника у Србији и реалне претње да ћемо за два века нестати као нација у матичној земљи су пуста села. Од укупно 4.079 таквих насеља, 1.200 је у фази нестајања, а у 86 одсто опада број становника.
Између два последња пописа, 2002. и 2011. године, број становника у Србији смањен је за 311.000, што је управо број за који се у истом периоду смањио број житеља села. Просечна старост сеоског становништва је 43,1 година, а Бистрица код Нове Вароши знатно одскаче и од овог, ионако високог, просека.
- У селу је свега троје деце која ће наредних година кренути у школу, и ту је, бојим се, крај. Са једва 300 сталних становника, просек старости је 50 година, а у селу има 80 закатанчених кућа. Исту судбину доживеће наредних година још око 150 старачких домаћинстава - каже Радован С. Главоњић, мештанин Бистрице.
Истраживање Бранислава Гулана, члана Академијског одбора за село САНУ и Научног друштва економиста Србије, чији подаци су уједно и званични државни, показали су да у 50 села нема више ниједног човека, а у 550 села има мање од 50 становника. Избројао је 50.000 празних кућа и још 150.000 у којима нико не живи.


ЈЕДАН ЈЕ МАЧКАТ


Негативном тренду, са изузетком Мачката, није одолео ни туристички моћни Златибор на територији Чајетине, општине са највећим буџетом у Србији по броју становника. Својевремено развијени Љубиш, који је 1991. имао 869 житеља у 273 куће, две деценије касније бројао је 513 душа у 209 домова. Овде сада живи 450 људи, углавном старих, а број основаца за последње четири године са 60 се свео на 30.
- Скоро 13 година живим сам, немам никога осим две синовице. Из мог засеока Смиљанско Брдо до продавнице има пет километара, и да ми није кућне неге из Чајетине, која ме обилази једном седмично и доноси намирнице, умро бих од глади. Када сам 1955. отишао у војску у Љубишу су биле 23 девојке за удају, а сада су три. Имам 70 ари ливаде, нудим бесплатно свакоме ко хоће да покоси и тера сено, али нико се не јавља. Старији умиру, ово мало младих спрема се да оде - прича Бошко Смиљанић, 84-годишњак из Љубиша.
Подаци Бранислава Гулана кажу да у 200 села нема ниједног становника млађег од 20 година. Редак изузетак суморне слике српских села је Мачкат под Златибором. По попису из 1991. бројао је 698 глава, а двадесет година касније 892. Овде се годишње заљуља 40-45 колевки, отприлике толико се и оплаче покојника. Умире старији свет, новорођени подмлађују старосни просек, а очекује се да ће за коју годину бити више рођених него умрлих. Притом, Мачкат је село из кога се не одлази, а разлог је развијено пршутарство

ПРОЧИТАЈТЕ И...


Селу на Златибору претило је изумирање, а ОВО ГА ЈЕ СПАСЛО
- Много се ради, али се и добро живи. Цела породица се бави занатом који сам наследио од деде, а сада томе учим и своју децу. Не само да се овде деца рађају, него не познајем ниједан млађи пар који има мање од двоје деце. Притом, не памтим када се одавде неко одселио. Школа и дечји вртић су сваке године све пунији, пут ка свакој кући је асфалтиран, село осветљено - наводи Душан Стојановић, пршутар из Мачката.

Опширније...
 
<< Почетак < Претходна 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Следећа > Крај >>

Страна 6 од 181