Уместо да уживају у летњем распусту, поједини ученици средњих школа морају да поправљају јединице. Највећи проблем математика, физика и хемија. Професори имају обавезу да др... Опширније
ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМ "ДОСИТЕЈ" - ЛИСТЕ РАДНИХ МЕСТА
Ученицима се масовно поклањају оцене, упозоравају из Форума средњих стручних школа. Број оних који полажу у августу због једне или две јединице је минималан ... Опширније
Ко је у праву. Да ли ћемо остати без занатлија?
Гостовање председника ФССШ Милорада Антића на Првој ТВ, заједно са председником ФБГ Александром Марковим у емисији Јутро можете видети од 29:40 минута овог прилога.
ИНФО ФССШ... Опширније
Директор гимназије промовише средње стручне школе!
Имамо генерације одрасле уз ријалити: Директор Прве гимназије о укидању језичког смера и будућностиОткрио је и шта ће бити са наставницима који губе часове и... Опширније
Никад нижа граница за упис у гимназије!
Ђаци ће ове године лакше него икад уписати жељену школу јер је праг спуштен у просеку бар за бод у односу на лане. Стручња... Опширније
Отворено писмо
Форум средњих стручних школа Трг Николе Пашића 7/II, Београд Тел/факс (011) 339–82-93 e-mail: forumsssb@ptt.rs Београд
Отворено писмо
Полупразне гимназије у Србији у којима је за... Опширније
САОПШТЕЊЕ
Форум средњих стручних школа Трг Николе Пашића 7/II, Београд Тел/факс (011) 339–82-93 e-mail: forumsssb@ptt.rs Београд
С А О П Ш Т Е Њ Е
Зашто се дешав... Опширније
Да ли треба поништити матуру? Траже се кривци, деца на ногама, а ујдурма око тестова не јењава
Мала матура је важна и од тестова не би требало одустати, чак ни у оваквој ситуацијиБИА, полиција, истрага, одлагање, провала, сумња, страх, трема, (дез)и... Опширније
Интересовање за медицину и ИТ
КРЕНУЛА УПИСНА ГРОЗНИЦА У СРБИЈИ: Основци хоће у куваре, пекаре, али и ЛЕКАРЕ
Жеље Међу свршеним основцима знатно је опало интересовање за економске школе, у вели... Опширније
ВУК КАРАЏИЋ „СИТНИ СУ ОНИ КОЈИ УЧИТЕЉЕВ РАД СИТНИМ СМАТРАЈУ …….“
Отворено писмо председнице Владе Србије
поводом текста у Данасу "Премијерка опет увредила просветаре" Није природно да сви наставници имају исту плату У потпуности сам већ навикла на спиновање мојих изјава и прикупљање јефтиних политичких поена на њима у недостатку сопствених идеја и иницијатива, као и на салве беса, мржње и увреда на друштвеним мрежама када урадим или изјавим нешто што не одговара увреженом мишљењу.
Верујем да је моја улога да подижем стандарде, чак и онда када ме одређена јавност "дочека на нож" због тога. Мој посао је да покушавам и не одустајем од онога у шта верујем и шта сам обећала грађанима Србије, уз сва оспоравања која иду са тим. Баш из тог разлога у неким ситуацијама и о неким темама покушавам да одговорим на оптужбе, иако разумем да су ти покушаји често узалудан посао. Моја реакција важна је пре свега у случају када говоримо о просвети и образовању. Важна је мени лично јер много дугујем неким фантастичним професорима, пре свега у Петој београдској гимназији коју сам похађала и коју и данас волим баш због тих професора и начина на који су утицали на мој живот и развој. Моја реакција је важна и због наше земље, јер је добро образовање без икакве сумње темељ сваког успешног друштва. Ја верујем да наставници остварују трајан утицај на децу. Када говорим о платним разредима у просвети и када Влада ради на овој неопходној реформи, ја говорим о томе да није природно да свих 80.000 учитеља, наставника и професора има исту плату. Морамо да направимо систем у оквиру кога препознајемо и награђујемо најбоље и то не само новчано, већ и каријерно. Платни разреди су само систем у коме ће се квалитет награђивати напредовањем. Толико. Оно што је невероватно је што ми у Србији још увек немамо такав систем. Ми немамо систем који препознаје и награђује учитеље и професоре који подстичу таленте код ђака, како би они остварили свој пуни потенцијал. Наш систем не вреднује професора који са ђаком разговара мимо наставе у жељи да га мотивише да уради више, ми не награђујемо учитеље који негују љубав према знању и учењу. Наш систем саботира свако искакање из просека, чак и када то искакање значи мењање навика које нас вуку на доле. Када говорим о увођењу платних разреда, ја мислим о фантастичним наставницима и професорима који воле свој посао, који поштују младе генерације којима посвећују и део свог слободног времена учећи их стварима које се не налазе у програму, а које су потребне за живот у 21. веку, као што је слобода у изражавању ставова, неговање дијалога, читање или љубав према култури. Какав год да је курикулум и од наставника зависи колико ће деца заиста научити. Мислим пре свега на професора Душка Обрадовића из Сомборске гимназије који својим напорним радом у оквиру наставних и много, много ваннаставних активности, младе људе из те гимназије подучава Информатици. Захваљујући њему, његовом времену, љубави и напорима, Сомборска гимназија је уз Математичку гимназију лидер. О квалитету и преданости тима у Математичкој гимназији предвођеног директором Срђаном Огњановићем мислим да ни не треба посебно говорити. Мислим такође на професорку Светлану Радловачки коју сам упознала у СтартИТ центру у Вршцу која је својим напорима, временом и љубављу, заједно са тимом људи око себе, направила од Електротехничке школе "Никола Тесла" у Вршцу једну од најбољих школа у том граду.
УТИЦАЈ ЗАРАДЕ НАСТАВНИКА НА ОБРАЗОВНА ПОСТИГНУЋА УЧЕНИКА
Веће плате, бољи резултати у настави
Немања Вуксановић и Драган Алексић, мастери Економског факултета у Београду, аутори су компаративне анализе утицаја зараде наставника на образовна постигнућа ученика. Резултате рада саопштили су на конференцији, одржаној 20. октобра на Економском факултету у Београду, под називом: „Образовне промене у Србији: изазови и перспективе”.
Према речима Немање Вуксановића, теоријски, али и емпиријски, кроз велики број радова, потврђено је да постоји веза између бољих резултата, односно образовних постигнућа ученика и зараде наставника. Да би реформе биле спроведене на одговарајући начин, креатори образовних политика морају бити упознати који су то фактори који могу утицати на резултате ученика на међународним (упоређујућим) такмичењима. С тим у вези, дефинисање начина за побољшање образовних исхода представља, како истиче студија Уницефа, много већи изазов него што се то на први поглед чини, с обзиром на то да постоје огромне разлике међу земљама.
Вуксановић је указао да образовни системи, иако у различитим земљама функционишу у различитим условима, ипак имају једну важну, заједничку карактеристику, а то је да све већу пажњу креатора политика образовања завређују управо запослени, пре свега наставно особље, при чему су посебно важне зараде наставника. Готово у свим земљама света, од 70 до 90 одсто укупног издвајања за образовање одлази на новчане компензације запослених. Из тога произлази, као проблем, релативно мала зарада наставника у неким земљама, што може, на неки начин, указивати да је наставничка професија у тим земљама мало цењена а, са друге стране, може имати негативне импликације на квалитет образовног процеса.
Када се говори о повезаности зарада наставника са резултатима ученика, Немања Вуксановић подсећа да се у литератури издвајају два става. Први став је да већа зарада наставника чини професију подучавања конкурентном, у смислу да ће им давати подстицај да се континуирано усавршавају, да побољшају квалитет свога рада, што ће им помоћи не само да задрже посао, већ ће и резултати ученика бити бољи. Други став је да веће зараде поправљају положај наставника у укупној дистрибуцији зарада, при чему, уколико је њихова зарада при врху зарада у некој земљи – то може деловати стимулативно и на дипломце који теже да раде као наставници у школама, што ће саму професију учинити селективнијом. Међутим, зараде наставника, како је речено, треба посматрати само као један елемент ширег оквира унапређења квалитета образовања, јер постоје и други фактори који могу утицати на то какав ће бити квалитет образовног процеса.
У току је процедура смене 19 директора школа у Србији, од којих четворо због насиља у образовним установама, а 15 због непоштовања закона који предвиђа одлазак у пензију са 65 година, изјавио је данас министар просвете Младен Шарчевић.
Помоћница министра просвете Весна Недељковић прецизирала је да је предложена смена директора једне предшколске установе, једне основне и две средње школе због случајева насиља у тим образовним установама.
- Спремамо се да сменимо једну групу директора, ја сам дао налоге помоћницима где год се није поштовао закон, почев од тога ако нису отишли у пензију а имају 65 година, да се покрене процедура и против секретара који је требало да их упозоре да се придржавају закона - навео је Шарчевић, одговарајући на питање Данаса колико директора је сменио од када је нови Закон о основама система образовања и васпитања ступио на снагу.
Упитан шта је са 28 директора школа чију смену је још летос предложио школским одборима због пропуста на малој матури, Шарчевић је одговорио да су школски одбори игнорисали његово мишљење, али да он не може ретроактивно да примењује закон и да их смени.
Министар је најавио да ће прелазни конкурс за научно-истраживачке пројекте бити раписан до краја децембра, а да у међувремену плате научника неће бити угрожене јер ће постојећи систем важити док не започне нови циклус финансирања. Владимир Поповић, помоћник миистра просвете за науку, каже да ће у прелазном конкурсу бити задржан сличан модел финансирања науке као и до сада, напомињући да је Министарство уважило примедбе науче заједнице и научника из друштвено-хуманистичких наука. Прелазни конкурс трајаће мање од две године, а план Министарства је да од 1. јануара 2020. почне комбиновано институционално-пројектно финансирање. По том моделу део плате истраживача запослених у институтима ће бити фиксни и износиће око 70 одсто зараде док ће остатак зарађивати кроз пројекте, у којима ће равноправно моћи да конкуришу и државни и приватни сектор. У склупу тога ће бити развијен о фонд за науку који ће омогућити и додатна средства за науку.
Поповић је рекао да ће веома брзо бити објављен регистар истраживача, те да почиње израда новог Закона о научноистраживачкој делатности. Он је навео да је буџет за науку за наредну годину повећан за 13 одсто у односу на лане и да је пет одсто буџета опредељено за плате, а остатак за материјалне трошкове.
Најнижим примањима су и Србија, Македонија, Белорусија и Албанија.
ПЛАТЕ: Мислите да смо најгори? Украјинцима је горе
Плате радника у Украјини најниже су у Европи, а на неславној листи 10 земаља са најнижим примањима су и Србија, Македонија, Белорусија и Албанија. Према истраживању једног украјинског аналитичког центра састављена је листа најсиромашнијих европских земаља, на којој предњачи Украјина. Као критеријум је коришћена висина плате након плаћеног пореза, саопштио је центар Теџтy.орг.уа. Украјина је са просечном платом од 190 евра на првом месту најсиромашнијих држава које су обухваћене истраживањем.
Следи Молдавија са 216 евра, а евроазијска земља Азербејџан је на трећем месту са просечном платом од 232 евра, наводи портал ецономицс.униан.инфо. Међу 10 држава са најнижим платама су и Грузија, Јерменија, Белорусија, Казахстан, Албанија, Македонија и Србија, пише на сајту.
Ул. Трг Николе Пашића бр. 7/2 Београд, 3.12.2017. године
ХИТНО! МИНИСТРУ ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА Г-дину Младену Шарчевићу ПОМОЋНИКУ МИНИСТРА ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗА ИНСПЕКЦИЈСКЕ ПОСЛОВЕ Г-ђи Јасмини Јовановић ШЕФУ ОДСЕКА ЗА ПРАВНЕ ПОСЛОВЕ МИНИСТАРСТВА ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА Г-дину Александру Марковићу
ПРЕДМЕТ- Захтев за давање тумачења члана 153. става 2. а у вези члана 206. став 2. Закона о основама система образовања и васпитања
Поштовани, овим дописом Вам указујемо да је у установама на територији Републике Србије као од од стране одговорних у Министарству просвете,науке и технолошког развоја Републике Србије, дошло до различитих тумачења и недоумица, све у примени у пракси и то наведених у тексту чланова закона. Дакле, чланом 153. ставом 2. Закона о основама система образовања и васпитања /Службени гласник РС бр. 88. од 29.9.2017. године/, прецизирано је да запослени из става 1.овог члана, дакле који је у радном односу на неодређено време, а за чијим радом је у потпуности престала потреба, сматраће се нераспоређеним и остварују право на преузимање са листе, односно остварује право на накнаду плате у висини од 65% плате коју је примио за месец који претходи месецу у коме је остао нераспоређен до преузимања са листе, а најкасније до 15. септембра наредне школске године. Међутим, чланом 206. ставом 2. наведеног закона, наводи се да запослени који је нераспоређен у смислу овог закона, а није преузет са листе до 1. децембра 2017. године, радни однос престаје до 31. децембра 2017. године???
