ПРЕДСЕДНИК ВОЈНОГ СИНДИКАТА ЗА КУРИР: Сви који су се огрешили о народ морају да оду!

Постоји идеја да синдикати оснују покрет који ће имати за циљ потпуну обнову и реформу друштва
Сви који су се огрешили о народ у последњих 25 година морају да оду. Без обзира на то да ли су власт или опозиција. Србији су потребне корените промене, нови, неукаљани људи, институције система које ће разрешити како изаћи из зачараног круга политике и пљачке, каже у интервју за Курир Новица Антић, председник Војног синдиката Србије.

Тврди да ће се појавити људи који ће испитати ко је из ове земље украо преко 120 милијарди долара, све пљачкашке приватизације, који ће донети законе по којима ће оне бити раскинуте, а паре враћене у земљу. Он први пут у јавности говори о политици и новорођеној идеји да синдикати оснују покрет који ће имати за циљ потпуну обнову и реформу друштва.

- Од 2000. године није било веће смене директора, логично је када се промени партија да се промене и директори, једноставно то тако иде. Да се не лажемо њихова смена није разлог за оволику причу у јавности. Јер ко су ти директори? То су људи жељни власти, примају већу плату а раде много мање. Ни један директор не долази у осам сати на посао него у 10-11. Дешава се и да не долазе уопште, па измишљају састанке и обавезе. Почетна плата је директору 54.000, а ако има на пример 20 година стажа онда дође и до 58.000 динара. А питање је што баш толико примају кад реално раде много мање од наставника. Ту такође долази она моја констатација са почетка, жељни су власти. Као директори они имају више познанстава, везе и подршку од својих радника. Запошљавају снајке, зетове, синове, ћерке, а никад не сносе одговорност када се нешто деси у школи. Тада награбуси наставник, јер је наставник крив за све. Мала грешка, наставнику се смањи плата или добија отказ а то се директорима никада не дешава. Ипак, да се оградим, нису сви директори такви. Има оних који воде рачуна о свему, од паноа до школског дворишта. Мада то је реткост - закључује Антић.
Он додаје и да је нормално да се директори смењују, јер треба још некоме да се пружи шанса.
- Многи још увек живе у време социјализма, тада је било да ако седнеш једном у фотељу у њој остајеш до пензије. Та времена су прошла. Разумем ја да је тешко када изгубиш посао, да се не лажемо то је страшно. Директори тада својим људима просипају приче како ће школа пропасти без њих, па се и радници ови уплаше за своје радно место и гласају за тог истог директора. Свака промена је добра и треба пружити шансе људима да покажу шта знају - истиче Милорад Антић.

Извор: Блиц