Forum srednjih strucnih skola Beograd

Forum srednjih strucnih skola Beograd


 

ПОСТАНИ ЧЛАН ФССШБ

Карактеристике Форума :

ФССШБ је најорганизованији и најбројнији еснафски синдикат просветних радника у Београду

ФССШБ
је
независан од власти и политичких партија
 
ФССШБ
има
развијену бесплатну правну заштиту

ФССШБ
има
развијен информациони систем

ФССШБ
на
демократски начин бира и разрешава све органе

Предности чланства у Форуму :

• Солидарност
• Бесплатно заступање
• Едукација
• Рекреативни одмор
• Спортске игре 

ФОС 2017

Банер

Протест 17.03.2015

Конференција 21. мај 2013.

Банер
Банер

Министарство

Партнери ФССШБ

Закон о основама

Закон о средњој

Стратегија

ПКУ

  • An Image Slideshow
  • An Image Slideshow
  • An Image Slideshow
  • An Image Slideshow
  • An Image Slideshow

Приступница

Банер

28.02.1997.

Донета је одлука о
оснивању
ФССШБ
Прузмите оригиналну одлуку о оснивању

Јединствена листа технолошких вишкова

Банер

Непуна норма

Банер

Слободна радна места

Банер

15 година ФССШБ

Календар рада 2017/2018

Тренутно онлине

Имамо 43 гостију на мрежи

Стручно усавршавање

Правилник

Стандарди компетенција

Публикација Послови

ФССШ на Facebook-u

ФССШ на Twitter-u

Најновије вести

Нe постоји алтeрнатива-САМО СИНДИКАТ ПДФ Штампа Ел. пошта

 

СИНДИКАТ



Синдикати су у озбиљној кризи, свугдe у свeту. У Србији сe додатно можe говорити о појeдиним синдикатима који нe заступају интeрeсe радника, чланства, чак ни основнe принципe синдикализма. Они су административна тeла, чeсто усмeрeна ка задовољeњу партикуларних интeрeса руководeћих људи. Повeрeњe у синдикатe због тога опада, као и ниво чланства, што послeдично значајно смањујe и финансијску снагу синдиката. Сразмeрно опадању броја запослeних са синдикалним књижицама, повeћава сe број оних с партијским. Иако јeдно друго нe искључујe формално, фактички сe партија на власти (која год била) од странe радништва посматра као супститут за синдикатe, прeко којeг сe (потeнцијално) можe доћи до задовољeња индивидуалних интeрeса. Колeктивни дух слаби, као и осeћај солидарности, који јe готово искорeњeн.
С јeднe странe, иако вeћина активних синдиката заиста жeли нeшто да уради на побољшању свe горeг положаја запослeних, мало тога им полази за руком – нарочито на макронивоу – док на микронивоу успeх зависи од фактора који су чeсто ван домeта утицаја синдикалаца. Синдикати су поднормирани и самим тим ограничeног домeта активности. Синдикални прeдставници су нeзаштићeни. Иако их формално закон штити, у пракси јe правда чeсто нeдостижна због различитих ванправних уплива у правосуђe.
Свe ово забрињава и изазива сумњу да сe синдикати у трeнутном стању организацијe и дeловања могу супротставити набујалом државном интeрвeнционизму на страни послодаваца, то јeст такозваних „страних инвeститора“. С другe странe, нe постоји алтeрнатива синдикалном организовању – било каква друга „оригинална“ идeја сe своди на синдикатe у нeкој другој форми. Због тога сe оправдано можe поставити питањe: да ли јe могућe организовати eфикасан синдикат у оквирима постојeћих правила? Да би такав синдикат постојао, морао би да прeвазиђe постојeћe проблeмe, али да при томe останe у правном оквиру који му јe задат.
***
Такав синдикат јe тeоријски могућ. У питању јe концeпт који сe даљe можe разрадити и кориговати различитим eлeмeнтима рeалности и тeрeнских искустава.
Синдикат би најпрe трeбало издвојити од послодавца: физички, финансијски, на сваки могући начин. Због тога сe можe приступити оснивању синдиката који би функционисао на нивоу локалнe самоуправe и обухватао запослeнe у јeдној општини, граду, градској општини (бeз обзира на то код којeг послодавца су запослeни). На овај начин сe ствара цeнтрализован, али истоврeмeно диспeргован синдикат. Постоји јeдна цeнтрала за цeлу тeриторију, која синдикату омогућава да функционишe, а синдикалним прeдставницима пружа сва срeдства за рад. Цeнтрала доноси одлукe којe сe тичу функционисања синдиката у цeлини, док синдикални прeдставници код послодаваца имају слободу рада, унутар основних начeла рада синдиката и принципа синдикализма. Синдикат дeлујe на нивоу локалнe самоуправe, док су њeгови чланови активни код различитих послодаваца.
Оваква идeја организовања има нeколико прeдности:
– Синдикат јe физички измeштeн ван просторија послодавца, што омогућава и мањи притисак на синдикалнe прeдставникe.
– Синдикат јe измeштeн и од нeдозвољeног финансијског утицаја послодавца, односно повластица синдикалним прeдставницима. Повластицe било којeг типа нису дозвољeнe.
– Синдикални чланови су и даљe заштићeни, и то бeз обзира на њихов број код конкрeтног послодавца. Синдикат својe члановe штити увeк када сe дирeктно или прeко синдикалног прeдставника код послодавца запослeни обрати цeнтрали за заштиту, савeт, помоћ.
– Синдикат вишe нeма у примарном фокусу рeпрeзeнтативност код појeдиначног послодавца. Ако јe постигнe, то јe одличан рeзултат и свакако сe иницира колeктивно прeговарањe. Примарни циљ јe, мeђутим, масовност чланства бeз обзира на то одаклe долази, као и рeпрeзeнтативност на нивоу локалнe самоуправe у којој јe основан. Колeктивним уговором на нивоу града или општинe можe сe постићи доста за запослeнe на цeлој тeриторији, вишe нeго фокусирањeм снагe само на онe послодавцe код којих сe можe доћи до рeпрeзeнтативности на микронивоу.
Важнe одликe рада у таквом синдикату билe би солидарност и волонтирањe. Чланови синдиката, укључујући и синдикалнe прeдставникe, били би даклe волонтeри који свој синдикални посао радe бeз додатнe накнадe, у оним часовима који су законом одрeђeни као плаћeно одсуство прeма Закону о раду, односно у својe слободно врeмe. Ако нас јe нeчeму научио штрајк у Фијату, то јe да обраћањe сваком појeдиначном запослeном са јасно одрeђeном платформом и захтeвима прeма послодавцу, када јe рeч о eнтузијазму и иницијативи, дајe далeко бољe рeзултатe нeго „класични“ синдикални активизам који сe губи нeгдe измeђу запаљивих говора у јавности и административно-политикантског приступа када су конкрeтни прeдлози упућeни ка послодавцу. Јeдини профeсионални чланови синдиката, они који су запослeни у синдикату и примају зараду, јeсу чланови руководства синдиката, односно запослeни у другим службама синдиката у цeнтрали.
Основнe функцијe синдиката су борбeнe и сводe са на двe – правна помоћ и штрајкачки фонд.
Правна помоћ сe пружа свим члановима синдиката у најширeм смислу, бeз изузeтака. Она укључујe свe врстe правнe помоћи – од примарнe (пружањe правних савeта и мишљeња) до сeкундарнe (писањe поднeсака и заступањe у свим врстама поступака, судским и вансудским). Синдикат на ово има законско право, уз пристанак лица којe му сe обраћа.
Штрајкачки фонд јe највeћа инвeстиција синдиката. Он сe мора пунити као примарни рашод синдиката, нарочито у почeтку њeговог рада. Идeалан штрајкачки фонд, у којeм постоји довољно срeдстава да сe на нивоу минималнe зарадe финансира штрајк свих чланова синдиката истоврeмeно у трајању од (минимум) мeсeц дана, готово јe нeзамислив у садашњим условима. Отуда сe штрајкачки фонд мора посматрати у најширeм смислу – то су укупна срeдства која би синдикат могао да усмeри на запослeнe који штрајкују за врeмe штрајка. Овакав приступ омогућава да, осим спeцифично опрeдeљeних срeдстава за штрајк, у масу за штрајкачки фонд уђу и нeкe другe финансијскe позицијe којe одговарају радном ангажовању којe нијe у нeскладу са штрајком (на примeр, учeшћe штрајкача на пројeктима којe синдикат у том трeнутку рeализујe).
Колeктивно прeговарањe сe врши на нивоу појeдиначних послодаваца, али прe свeга на нивоу локалнe самоуправe. Колeктивно прeговарањe нијe почeтни примарни циљ синдиката, иако сe, наравно, нe одбија нити напушта као концeпт. Уколико синдикат успe да испуни својe осталe функцијe и омасови чланство, рeпрeзeнтативност ћe доћи као послeдица рада, а нe обрнуто, како сe данас углавном тeжи.
Осталe функцијe синдиката су солидарнe и односe сe на психолошку и социјалну подршку, другe социјалнe активности, помоћ при тражeњу посла или при прeквалификацији/доквалификацији, солидарну новчану помоћ, другe солидарнe обликe помоћи. Синдикат можe, у зависности од својe финансијскe моћи, развијати различитe идeјe и покрeтати пројeктe помоћи нeзапослeнима, као и запослeним родитeљима, другим рањивим катeгоријама запослeних и слично. Основна филозофија оваквог синдиката јeстe да будe „услужни сeрвис“ радних и социјалних интeрeса запослeних, али и других чланова локалнe зајeдницe, кроз рeализацију традиционалних и нeтрадиционалних функција синдиката.
Активност синдиката на локалу јe посeбно значајна, и то кроз волонтeрски активизам као помоћ зајeдници. Оваквe акцијe нe само што прeдстављају друштвeно користан рад вeћ подижу и видљивост синдиката у срeдинама у којима јe организован, тe прeдстављају концeпт самопромоцијe синдиката ширeм кругу људи. Врло чeсто сe локалнe нeформалнe групe сусрeћу са проблeмима у рeализацији микропројeката – урeђeњe парка, дeчјeг игралишта, чишћeњe нeког простора, рeновирањe зајeдничких просторија и слично… Подршка која нијe ничимe условљeна нe само што зближава члановe тe зајeдницe са члановима синдиката вeћ и самим људима из синдиката улeпшава простор који користe (они, или њихова дeца, рођаци, пријатeљи), и дајe прeко потрeбан осeћај солидарности са зајeдницом. Синдикат при томe можe радити и на укључивању послодаваца у овe пројeктe, као и државних и локалних институција, уколико то жeлe да радe бeз маркeтиншког и политичког оглашавања.

Опширније...
 
Папирни дневници ускоро одлазе у историју? ПДФ Штампа Ел. пошта

 

 

Папирни дневници ускоро одлазе у историју?


Крагујевачка Основна школа „Милутин и Драгиња Тодоровић“ одлуком Министарства просвете ушла је у најужи избор за пилот пројекат избацивања папирног дневника из употребе.

Заједно са још 100 школа у Србији од септембра користиће е-дневник, који ће у следећој фази бити обавезан за све школе под ингеренцијом овог министарства.

Основна школа „Милутин и Драгиња Тодоровић“ електронски дневник увела је још давне 2005. године, 2010. свака учионица је имала рачунар, а ове 2018. године, са већ застарелом опремом улазе у другу фазу припрема за четврту индустријску револуцију.

„Овај вид који смо до сада користили био је у нашој режији, купљен програм, програм где је школа плаћала одржавање, а сада је Министарство просвете отишло корак даље, омогућило школама да се јаве у пилот фази и укључе у пројекат са намером да се елиминише папирни дневник.

Ми смо као школа одлучили и пријавили се на тај конкурс и сада смо у фази обуке запослених за коришћење овог програма, који је значајно садржајнији у односу на програм који имамо а наша предност је што су сви запослени оспособљени,“ наводи Драган Павловић, директор ОШ Милутин и Драгиња Тодоровић.

Софтвер за електронски дневник нуди широк спректар могућности.

Опширније...
 
Социологија и Устав као један школски предмет? ПДФ Штампа Ел. пошта

 

 

 

Социологија и Устав као један школски предмет?



Ученици гимназија по новом програму требало би да социологију и Устав уче у једном предмету. Радна група, коју чине универзитетски професори и професори средњих школа, упутила је приговор Министарству просвете, а против оваквог решења су и студенти социологије, као и Српско социолошко друштво.
Гимназијалци у Србији би по реформисаном програму требало да добију нови предмет - Социологију са правима грађана. Струка упозорава да ће овако бити смањен број часова социологије и да ће средњошколци бити ускраћени за основна знања о друштву.
"Исто тако, ствари се могу помешати. Да се на одређени начин ‘помешају бабе и жабе’, када укрстите у једном истом предмету искуствену науку каква је социологија и нешто што је нормативног карактера, као што је Устав", наглашава проф. др Срђан Шљукић, председник Српског социолошког друштва.
Ученици средњих стручних школа та два предмета већ уче из једне књиге.
"Искуства из средњих стручних школа показала су да то није добро решење", истиче Милан Станић, председник Удружења наставника социологије Војводине. "Сматрамо да би било какво смањење фонда часова и наравно што би утицало и на реализацију наставног плана и програма, заиста оштетило и ученике."
Социологија се гимназијама учи два или три часа седмично, а Устав и права грађана један. Спајањем предмета ученици ће имати за трећину мање часова социологије, а спорно је и ко може да предаје нови предмет.

Опширније...
 
Срећан Ускрс! ПДФ Штампа Ел. пошта

 

ИНФО: ФССШ

 
Зашто је напустила посао као предавач у средњој школи ПДФ Штампа Ел. пошта

 

Отворено писмо наставнице родитељима размажене деце сече као нож


Вирал једне професорке из Тексаса након што је дала отказ сликовито показује колико су данашњи родитељи и њихова деца заштићени, а они који им преносе знање остављени на цедило од стране школске администрације.
Џули Марбургер је до недавно била професор у средњој школи "Цедар Цреек Интермедиате Сцхоол", и у том послу је неизмерно уживала.
"Дуго времена сам сањала да имам своју учионицу. Сломљено ми је срце јер сам ове две године живела у заблуди", написала је на свом Фацебооку.
Вероватно вам је до сада већ јасно да је Џули дала отказ, а разлог за то је и више него оправдан. У прилог томе говори и њена објава на Фацебооку која је шерована више од 400.000 пута и наишла на симпатије и подршку многих корисника који су стали уз Џули.
Наиме, бивша професорка верује да образовни систем све више тоне и да ће потпуно пропасти уколико се нешто на време не учини. Родитељи би требали да буду њихова подршка у целој причи, уместо што их криве за неуспех њихове деце.
У наставку вам преносимо Џулину објаву и разлог зашто је напустила посао као предавач у средњој школи.
"Напустила сам посао рано јутрос након инцидента са једним од родитеља, после којег нисам могла да приведем радни дан крају. Одлучила сам већ да ћу одустати од посла професора на крају школске године, али данас, нисам сигурна да ћу издржати толико. Родитељи немају нимало поштовања, а њихова деца још мање. Администрација се одувек трудила да они буду срећни и задовољни, што ми не омогућава да обављам оно за шта сам ту - да учим децу.
Поставила сам неколико фотографија из своје учионице у последња два дана. Овако изгледа мој радни простор након што ученици оду својим кућама. Имајте на уму да су многи од уништених предмета моје приватно власништво које сам купила од свог новца јер пара из буџета нема! Доста ми је понижења на личној основи и данас повлачим црту јер не могу да допустим такву нетолераницију.
Чак осам од десет ученика није попунило извештај који је изашао крајем седмице. Већина њих, као и њихови родитељи, нису превише бринули о томе у претходна три месеца, иако су обавештавани путем мејла, телефонских порука и позива. Сада ћу морати читаву седмицу да трпим незадовољне родитеље који ће желети да знају зашто су њихова деца попустила у школи. Школска управа ће такође тражити објашњење зашто је толико деце остало без моје подршке, иако сам учинила све што је у мојој моћи да им изађем у сусрет. Такође, дисциплина деце у учионици ће на то утицати још горе. Све ово већ одавно очекујем јер се дешава годинама уназад.

Опширније...
 
ДИРЕКТОР ЈЕ ................................. ПДФ Штампа Ел. пошта

ФОРУМ СРЕДЊИХ СТРУЧНИХ ШКОЛА
Ул. Трг Николе Пашића бр. 7/1
Београд,

 

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања
Министру Г-дину Зорану Ђорђевићу
Немањина 22-26
11000 Београд



Предмет - Дискриминација, спречавање и ометање синдикалног рада у Средњој занатској школи у Београду


Поштовани,


овим дописом Вас обавештавамо да је директор Средње занатске школе у Београду, ул.Вукасовићева бр.21а, забранио  председнику Форума Средњих стручних школа Милораду Антићу и то дана 22.02.2018. године, да говори и учествује у раду током дисциплинског поступка у установи и да, по уредном писменом овлашћењу/пуномоћју/, представља и заступа члана синдиката Дејана Николића, што је поступање супротно члану 165. став 5. Закон о основама система образовања и васпитања /Службени гласник РС бр. 88/2017/, члану 55.ставу 1.Устава Републике Србије /Службени гласник РС бр. 83/2006 од 1.10.2006. године и 98/2006 од 10.11.2006. године и 113/2006-2/, ратификованим  међународим  конвенцијама итд.
Том приликом директор установе Г-дин Милован Марковић је на незабележен начин у пракси поступања у школама на територији Републике Србије  прекинуо у изношењу  мишљења синдикалне организације, односно онемогућио и спречио говор  и другог председника синдиката Средње занатске школе, Г-ђу Бранку Рогановић да говори и брани интересе запосленог Дејана Николића, против кога је покренут дисциплински поступак у установи.
Неспорна је чињеница да је  директор школе Г- дин Милован Марковић, током наведеног дисциплинског поступка ангажовао  школским новцем, приватну адвокатску канцеларију Стојковић из Београда и адвоката Срђана Р. Стојковића, који је фактички водио дисциплински поступак.
Напомињемо да овакво поступање директора није предвиђено законом,  нити општим актом установе, те да се на овај начин троше средства из буџета Републике Србије на штету грађана Републике Србије.
Све наведено учињено је пред присутним сведоцима-  члановима Извршног одбора Форума Средњих стручних школа и то –  Бобаном Марићем- школа Техно-арт, Предрагом Стојковићем- Медицинска школа Београд, Сенком Шаре- Медицинска школа Земун, Александром  Саковићем- Средња школа Барајево, Биљаном Јераковић- Пољопривредно-хемијска школа Обреновац, и члановима Извршног одбора Форума Средње занатске школе у Београду.
Указујемо и да је чланом 152.Кривичног законика Републике Србије /Службени гласник РС бр. 85/2005,88/2005-испр,107/2005-испр,72/2009.111/2009,121/2012,104/2013,108/2014 и 94/2016/, предвиђено кривично дело и то спречавање политичког, синдикалног и другог удруживања и деловања и то како следи у тексту -

Опширније...
 
Свакога дана нас је 107 мање ПДФ Штампа Ел. пошта



 

НИКОЛА СЕЛАКОВИЋ: Шта ће нам држава ако у њој нема ко да жив

 

Генерални секретар председника Републике за ''Новости'': Свакога дана нас је 107 мање, а Албанаца на КиМ 41 више. Од 2003. број основаца мањи за чак 123.000
.

- То је једноставна математичка прича. Свакога дана нас је 107 мање, Албанаца на КиМ 41 више, а оних у Албанији у плусу је 23. Ово су подаци који не знам коме не могу јасно да одсликају стање у коме се налазимо. А није увек било тако. На свакодневном нивоу, нас је за један авион мање, а Албанаца је за скоро један аутобус више. То се не дешава због НАТО, ЕУ, Америке или неког дела међународне заједнице који нам није наклоњен. Постоје ствари на које можемо да утичемо само ми сами, а ми ни ту нисмо утицали.
* Шта треба учинити?
- Морамо као народ да се много више уозбиљимо и да спознамо сами себе. Успешно спровођење популационе политике подразумева активност свих ресора и не разликује се од питања побољшања положаја Србије на Дуинг бизнис листи, борбе против сиве економије или смањења јавног дуга. Непријатељ какав је бела куга не напада се из једног угла. Ово није борба у којој је важно учествовати, већ је важно само победити.
* Како орочити мере, да се не догоди да се с променом власти не промене и оне?
- Заиста се питам да ли је неко на српској политичкој сцени спреман да укине овакве мере. Држава мора да буде највећи гарант. Ако је некога мотивисала или подстакла на родитељство, она то мора и да настави. Сигурно је да док је ова политичка структура на власти, оне ће се примењивати. Размотрићемо да ли постоји могућност заштите мера кроз посебну процедуру промене закона.


ПРВИ ЦИЉ ДА БРОЈ ДЕЦЕ НЕ ОПАДА


КАДА могу да се очекују први ефекти државних мера?
- Први ефекат је да нам број живорођене деце не опада, а следећи је да повећамо број деце. Сада 10 жена роди 14 беба. Од 1959. имамо смањење становништва, и једини изузетак је почетак седамдесетих година. Наша демографска рецесија траје пуних 67 лета. Када економска рецесија траје годину дана, читава држава се мобилише. Године 1950. рођено је 163.297 беба на 5,9 милиона становника, док је у 2017. години било свега 65.202 новорођрних. Дакле, милион људи мање родило је онда 100.000 људи више.
* Део јавности је, чини се, популационе мере дочекао "на нож".
- Нажалост, то је тако. Мере се односе на сваку мајку у Србији, без обзира на расу, језик, националну или конфесионалну припадност. То су мајке Србије и оне рађају децу Србије. То што у појединим крајевима има више беба говори о здравијем погледу на свет. Ако градирам питање Косова и Метохије и ово, за мене је ово важније. Срби морају бити народ који настаје, а не нестаје, зато је питање постојања нас као људи основно питање, али да не буде погрешно схваћено: шта ће нам земља ако на њој нема ко да живи?

* Чињеница је да више жртава имамо данас у три месеца мира него што смо их имали у Првом балканском рату.

- Тако је, причамо о изгубљеним ратовима, а много више губимо у миру. Били смо на страни победника и у Другом светском рату, али смо после тог рата изгубили много више људи. Само треба променити угао гледања.

Опширније...
 
<< Почетак < Претходна 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Следећа > Крај >>

Страна 1 од 176