Forum srednjih strucnih skola Beograd

Forum srednjih strucnih skola Beograd


 

ПОСТАНИ ЧЛАН ФССШБ

Карактеристике Форума :

ФССШБ је најорганизованији и најбројнији еснафски синдикат просветних радника у Београду

ФССШБ
је
независан од власти и политичких партија
 
ФССШБ
има
развијену бесплатну правну заштиту

ФССШБ
има
развијен информациони систем

ФССШБ
на
демократски начин бира и разрешава све органе

Предности чланства у Форуму :

• Солидарност
• Бесплатно заступање
• Едукација
• Рекреативни одмор
• Спортске игре 

ФОС 2017

Банер

Протест 17.03.2015

Конференција 21. мај 2013.

Банер
Банер

Министарство

Партнери ФССШБ

Закон о основама

Закон о средњој

Стратегија

ПКУ

  • An Image Slideshow
  • An Image Slideshow
  • An Image Slideshow
  • An Image Slideshow
  • An Image Slideshow

Приступница

Банер

28.02.1997.

Донета је одлука о
оснивању
ФССШБ
Прузмите оригиналну одлуку о оснивању

Јединствена листа технолошких вишкова

Банер

Непуна норма

Банер

Слободна радна места

Банер

15 година ФССШБ

Календар рада 2017/2018

Тренутно онлине

Имамо 9 гостију на мрежи

Стручно усавршавање

Правилник

Стандарди компетенција

Публикација Послови

ФССШ на Facebook-u

ФССШ на Twitter-u

Најновије вести

Против тестова за проверу знања ПДФ Штампа Ел. пошта

Против тестова за проверу знања

Још 1979. психолог Доналд Кембел је изнео аксиом: „Што се више неки друштвени показатељ користи при одлучивању, то ће више бити подложан коруптивним притисцима и изобличавати друштвене процесе које треба да контролише“. Ту је Кембел додао и напомену: „Тестови провере знања могу бити значајни показатељи у условима свакодневне наставе, усмерене ка стицању општих способности. Али када њихови резултати постану циљ наставног процеса, они губе вредност показатеља образовног статуса и непожељно утичу на читав наставни процес“.

Просто речено, када мерило постане циљ и када се људи кажњавају или награђују за достизање, односно недостизање тог циља, мерило је корумпирано. Како је у својој изврсној монографији приметио Ричард Ротстајн: повезивање високих улога са мерљивим циљевима негативно утиче на развој сваког поља људске делатности. Почните да оцењујете хирурге на основу стопе смртности њихових пацијената и они ће почети да избегавају ризичне болеснике. Класична (и вероватно апокрифна) илустрација Кембеловог закона потиче из Совјетског Савеза: када је радницима речено да производе што више ексера, они су почели да производе огромне количине малих и неупотребљивих чавала. Лекција Кембеловог закона гласи: не повезујте високе улоге са евалуацијама, јер ће и мерила и исходи изгубити смисао.

 

У последњих 16 година америчко образовање је било заробљено, спутано, удављено стандардизованим тестовима. Прецизније речено, не самим тестовима већ опсесијом њима федералних и државних власти. Притисак да резултати тестова буду све бољи произвео је предвидиву корупцију: добри резултати су се вештачки надувавали посебним припремама ђака за могућа тест питања. Неки администратори су изигравали систем искључујући ученике са ниским резултатима из тестираног узорка; неки наставници и администратори су лажирали резултате; неке школе су укидале предмете из којих ученици неће бити тестирани да би што више времена посветиле онима из којих хоће.

 

У својој новој књизи познати харвардски стручњак за тестирање Данијел Корец вешто сецира вишеструке, углавном нежељене, негативне последице образованих реформи из прве деценије овога века. Већ и сам наслов његове књиге, „Тхе тестинг цхараде: Претендинг то маке сцхоолс беттер / Шарада са тестовима: како се претварати да унапређујете образовање“, добро сумира Корецов закључак: покрет за образовну реформу је озбиљно омануо захваљујући слепој вери у тестирање са високим улозима као јединим мерилом квалитета образовања. Корец каже да су резултати тестова били надувани и да се не могу сматрати ваљанима. Али реформатори нису повукли своју подршку тестирању чак ни када је штета коју оно наноси деци у државним школама постала очигледна. Неки међу њима просто нису знали за доказе да је тестирање омануло; други су веровали да се тестирањем може доћи до значајних информација, упркос чињеници да су подаци који се на тај начин добијају корумпирани високим улозима. Будући да је федерални закон захтевао од појединачних држава да се школе са ниским резултатима означе као неуспешне, због чега су ове школе често претваране у тзв. чартер-школе (у државном власништву, са приватном управом) – цела једна индустрија је профитирала од овог система (иако су на основу истих мерила и многе чартер-школе проглашене неуспелима). Закон донет 2015. назван „Сваки ученик успева“ (Еверy Студент Суццедс Ацт – ЕССА) још увек захтева да се свако дете тестира сваке године – што је непозната пракса у осталим развијеним земљама.

Опширније...
 
Фински систем образовања ПДФ Штампа Ел. пошта

Како је фински систем образовања постидео чак и САД?


Једна од најбољих земаља на свету када је образовање у питању свакако је Финска, а чини да би и САД могле да науче штошта од њих. А зашто је њихов систем образовања најквалитетнији на свету прочитајте у наставку.

1. Не такмичење већ сарадња
Финска је на време схватила да такмичење међу школама и ђацима лоше за децу. Сарадња чини супротно и уместо анимозитета настају пријатељства. То је један од разлога зашто у Финској не постоје приватне школе. Свака академска институција у земљи финансира се из јавног фонда, а учитељи се тренирају појединачно, а што је најважније родитељ верује државној институцији.
2. Учитељство је један од најцењенијих послова
У Финској запослени у просвети нису мало плаћени као у САД. Заправо, њихово занимање се много више поштује с обзиром на то да Финци сматрају да је квалитетно детињство најважнији темељ за даљи живот. Да би постали учитељи или наставници, кандидати морају да имају завршене мастер студије и положе одређене државље и, што је најважније, персонализоване, тестове.
3. Финска слуша истраживања
У САД, резултати студија који показују шта је оно што највише иде у корист ученицима, а шта не – најчешће заврше у нечијој фиоци. У Финској таква истраживања прво саслуша Министарство за образовање и културу и одмах реагује, па временом види да ли се промена исплатила. Наравно да су до сада увек били у праву.
4. Финци се не плаше да експериментишу
Добра ствар слушања истраживача јесте да се не устручавате да покажете зубе. У Финској се учитељи охрабрују да направе своје мини-лабораторије у којима могу истраживати заједно са својим ученицима, којима је такав начин учења далеко занимљивији од теорије.
5. Време за игру је светиња
За разлику од САД где се време за игру све више скраћује, фински закон налаже да дете после 45 минута чаша мора имати обавезних 15 минута за одмор. Касније су и студије показале да деца која имају 15 минута одмора након сваког часа имају далеко боље резултате у школи од деце која немају ову привилегију.

6. Шта је то домаћи задатак?
Захваљујући узајамном поверењу између школе, учитеља и родитеља деца добијају врло мало задатака које треба да одраде кући. Родитељи и школа претпостављају да су учитељи испредавали градиво и заједнички сматрају да је додатно ангажовање непотребно. Време код куће намењено је за породицу где једине лекције које треба да уче су оне животне.

Опширније...
 
Mинистар просвете Младен Шарчевић,добио је једва прелазну оцену ПДФ Штампа Ел. пошта

Грађани ОЦЕЊИВАЛИ рад Владе Србије: Ево ко је добио највишу ОЦЕНУ, а ко се ЈЕДВА ПРОВУКАО

 


Оцене...
Рад председника Србије Александра Вучића грађани су, на скали од један до пет, оценили оценом 4,1.
То је показало истраживање београдског листа "Политика" и Агенције "Фактор плус", а испитаници су оцењивали и рад премијерке и министара, и најбоље су оценили управо председницу владе Ану Брнабић са 3,1.
Министри унутрашњих послова Небојша Стефановић, државне управе Бранко Ружић и спољних послова Ивица Дачић не заостају много за премијерком са просечном оценом 2,8. Оценама између 2,5 и 2,7 испитаници су оценили рад министара Расима Љајића, Зоране Михајловић, Милана Кркобабића, Ненада Поповића и Златибора Лончара.

Опширније...
 
СРЕЋНА НОВА 2018. ГОДИНА! ПДФ Штампа Ел. пошта


 
ВУК КАРАЏИЋ „СИТНИ СУ ОНИ КОЈИ УЧИТЕЉЕВ РАД СИТНИМ СМАТРАЈУ …….“ ПДФ Штампа Ел. пошта

 

Отворено писмо председнице Владе Србије

 

 

поводом текста у Данасу "Премијерка опет увредила просветаре"
Није природно да сви наставници имају исту плату
У потпуности сам већ навикла на спиновање мојих изјава и прикупљање јефтиних политичких поена на њима у недостатку сопствених идеја и иницијатива, као и на салве беса, мржње и увреда на друштвеним мрежама када урадим или изјавим нешто што не одговара увреженом мишљењу.

Верујем да је моја улога да подижем стандарде, чак и онда када ме одређена јавност "дочека на нож" због тога. Мој посао је да покушавам и не одустајем од онога у шта верујем и шта сам обећала грађанима Србије, уз сва оспоравања која иду са тим.
Баш из тог разлога у неким ситуацијама и о неким темама покушавам да одговорим на оптужбе, иако разумем да су ти покушаји често узалудан посао. Моја реакција важна је пре свега у случају када говоримо о просвети и образовању. Важна је мени лично јер много дугујем неким фантастичним професорима, пре свега у Петој београдској гимназији коју сам похађала и коју и данас волим баш због тих професора и начина на који су утицали на мој живот и развој. Моја реакција је важна и због наше земље, јер је добро образовање без икакве сумње темељ сваког успешног друштва. Ја верујем да наставници остварују трајан утицај на децу.
Када говорим о платним разредима у просвети и када Влада ради на овој неопходној реформи, ја говорим о томе да није природно да свих 80.000 учитеља, наставника и професора има исту плату. Морамо да направимо систем у оквиру кога препознајемо и награђујемо најбоље и то не само новчано, већ и каријерно. Платни разреди су само систем у коме ће се квалитет награђивати напредовањем. Толико.
Оно што је невероватно је што ми у Србији још увек немамо такав систем. Ми немамо систем који препознаје и награђује учитеље и професоре који подстичу таленте код ђака, како би они остварили свој пуни потенцијал. Наш систем не вреднује професора који са ђаком разговара мимо наставе у жељи да га мотивише да уради више, ми не награђујемо учитеље који негују љубав према знању и учењу. Наш систем саботира свако искакање из просека, чак и када то искакање значи мењање навика које нас вуку на доле.
Када говорим о увођењу платних разреда, ја мислим о фантастичним наставницима и професорима који воле свој посао, који поштују младе генерације којима посвећују и део свог слободног времена учећи их стварима које се не налазе у програму, а које су потребне за живот у 21. веку, као што је слобода у изражавању ставова, неговање дијалога, читање или љубав према култури. Какав год да је курикулум и од наставника зависи колико ће деца заиста научити.
Мислим пре свега на професора Душка Обрадовића из Сомборске гимназије који својим напорним радом у оквиру наставних и много, много ваннаставних активности, младе људе из те гимназије подучава Информатици. Захваљујући њему, његовом времену, љубави и напорима, Сомборска гимназија је уз Математичку гимназију лидер. О квалитету и преданости тима у Математичкој гимназији предвођеног директором Срђаном Огњановићем мислим да ни не треба посебно говорити. Мислим такође на професорку Светлану Радловачки коју сам упознала у СтартИТ центру у Вршцу која је својим напорима, временом и љубављу, заједно са тимом људи око себе, направила од Електротехничке школе "Никола Тесла" у Вршцу једну од најбољих школа у том граду.
Опширније...
 
ТУМАЧЕЊЕ МИНИСТАРСТВА ЧЛАНОВА 153 И 206 ЗОСОВ ПДФ Штампа Ел. пошта


 

ИНФО ФССШ
 
Веће плате, бољи резултати у настави! ПДФ Штампа Ел. пошта


УТИЦАЈ ЗАРАДЕ НАСТАВНИКА НА ОБРАЗОВНА ПОСТИГНУЋА УЧЕНИКА


Веће плате, бољи резултати у настави

 


Немања Вуксановић и Драган Алексић, мастери Економског факултета у Београду, аутори су компаративне анализе утицаја зараде наставника на образовна постигнућа ученика. Резултате рада саопштили су на конференцији, одржаној 20. октобра на Економском факултету у Београду, под називом: „Образовне промене у Србији: изазови и перспективе”.

Према речима Немање Вуксановића, теоријски, али и емпиријски, кроз велики број радова, потврђено је да постоји веза између бољих резултата, односно образовних постигнућа ученика и зараде наставника. Да би реформе биле спроведене на одговарајући начин, креатори образовних политика морају бити упознати који су то фактори који могу утицати на резултате ученика на међународним (упоређујућим) такмичењима. С тим у вези, дефинисање начина за побољшање образовних исхода представља, како истиче студија Уницефа, много већи изазов него што се то на први поглед чини, с обзиром на то да постоје огромне разлике међу земљама.

Вуксановић је указао да образовни системи, иако у различитим земљама функционишу у различитим условима, ипак имају једну важну, заједничку карактеристику, а то је да све већу пажњу креатора политика образовања завређују управо запослени, пре свега наставно особље, при чему су посебно важне зараде наставника. Готово у свим земљама света, од 70 до 90 одсто укупног издвајања за образовање одлази на новчане компензације запослених. Из тога произлази, као проблем, релативно мала зарада наставника у неким земљама, што може, на неки начин, указивати да је наставничка професија у тим земљама мало цењена а, са друге стране, може имати негативне импликације на квалитет образовног процеса.

Када се говори о повезаности зарада наставника са резултатима ученика, Немања Вуксановић подсећа да се у литератури издвајају два става. Први став је да већа зарада наставника чини професију подучавања конкурентном, у смислу да ће им давати подстицај да се континуирано усавршавају, да побољшају квалитет свога рада, што ће им помоћи не само да задрже посао, већ ће и резултати ученика бити бољи. Други став је да веће зараде поправљају положај наставника у укупној дистрибуцији зарада, при чему, уколико је њихова зарада при врху зарада у некој земљи – то може деловати стимулативно и на дипломце који теже да раде као наставници у школама, што ће саму професију учинити селективнијом. Међутим, зараде наставника, како је речено, треба посматрати само као један елемент ширег оквира унапређења квалитета образовања, јер постоје и други фактори који могу утицати на то какав ће бити квалитет образовног процеса.
Опширније...
 
<< Почетак < Претходна 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Следећа > Крај >>

Страна 1 од 173